четвртак, 12. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Истина и помирење на ex-YU просторима > Хрватски шовинизам или у Хрватској ништа ново
Истина и помирење на ex-YU просторима

Хрватски шовинизам или у Хрватској ништа ново

PDF Штампа Ел. пошта
Војислав М. Станојчић   
недеља, 03. фебруар 2013.

Како је и било најављено, у Вуковару је другог фебруара одржан збор на коме су окупљени грађани протестовали против одлуке владе да српски језик и писмо уведе у званичну употребу. Сем грађана Вуковара, скупу су  присуствовали и домољуби и бранитељи из других делова Хрватске, који су истога мишљења. Они такође захтевају да се закон који мањинама даје право на службено коришћење њиховог језика и писма укине или бар одложи. Неки од њих предлажу да се његова примена одложи чак за пола века, када ће се, како сматрају, успоставити добросуседски односи између Хрвата и Срба (ако Срба у то далеко време уопште и буде).

Данима пре заказаног скупа, Вуковар је био облепљен плакатама против увођења ћирилице, док су његови грађани потписивали петицију против увођења мрског им писма у службену употребу. Како је објављено, прикупљено је 4.300 потписа. Под претпоставком да су се сви они појавили и на "просвједу", коме је, према проценама медија, присуствовало око 20.000 учесника, јасно је да су им у помоћ, и у приличном броју, стигли и гости из других делова  њихове “лијепе”, који такође не желе примену закона о употреби ћирилице.

Огорчени на владу, тачније, поједине министре, бранитељи су држали ватрене говоре, говорили како не прете него опомињу, носили транспаренте са натписима: ”Милановићу, не тестирај и не изазивај вуковарске бранитеље”, “Суживот се не може постићи ћирилицом”, "Бранитељи против, Влада за”, што би све требало да наведе на закључак како је влада крива за узнемирење грађана.

Скуп је завршен - како су медији јавили - без инцидента (како би га и било кад су се окупили једномишљеници?); изузетак је само што су гостујући “просвједници”у Борову, успут, на повратку кући, упали у један кафић и повредили младића Србина, свештениковог сина, поломивши “о истом трошку” жардињере и паркиране бицикле. “Редарственици” су се нешто касније појавили, они ће, разуме се, обавити свеобухватни увиђај и затим саопштити шта се заиста догодило и кривце казнити (једнога дана, а можда и пре).

А што се тиче приче о ћириличном писму и српском језику у Вуковару, она је, у ствари, завршена још пре пописа из 2011. године, када је утврђено да у граду живи 35% Срба. Средином јуна 2009. у Статут града унет и члан у коме пише да “припадници српске националне мањине имају право на слободну упорабу српског језика и ћириличног писма у друштвеном и јавном животу, те у службеној комуникацији у јавним пословима из самоуправног дјеловања града Вуковара”.

Занимљиво је приметити да су за Статут Вуковара са овим чланом гласали и одборници из редова Хрватске демократске заједнице и Хрватске странке права, а које су ових дана најљући противници званичног доласка ћирилице у њихов град. Без трунке стида председница вуковарског огранка ХДЗ-а јавно изјављује како није против Срба, већ против ћирилице. Појаву и није тешко објаснити ако се зна да се приближавају локални избори и да је и ова тема српског језика и писма згодна за придобијање гласова бирача.

Већина грађана Хрватске  на референдуму се изјаснила за приступање Европској заједници, у којој би требало да се поштују закони, па тако и они о националним мањинама. Очигледно је да и међу будућим “Еуропејцима”, има противника одредбе, по којима би и Србима требало омогућити да остварују своја права.Стога они протестују против владе која је донела закон, а, успут, и против Срба. 

Како да им неко објасни да  њихови “просвједи” нису умесни? Можда да им о томе нешто каже амбасадор Немачке, земље којој су својевремено певали захвалницу “Данке Дојчланд”, и објасни им да нису у праву? Разуме се, ако буде хтео. Или да им попови на мисама говоре о толеранцији и разумевању људи других вероисповести и националности? Ако буду хтели.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер