Медији нису много заинтересовани за ову тему. Не знамо да ли је то у корелацији са ставом Владе Републике Србије која сматра да ово што ми радимо није добро јер не доприноси јачању поверења међу народима.

Шта је „политичка коректност“? То је један неформалан кодекс мишљења и понашања који се одликује феноменалном еластичношћу. Ви никада не знате унапред шта би могли рећи или учинити што ће као последицу изазвати да се на вас сручи бес  немилосрдних супервизора политичке коректности.

Још у време доношења Закона, а и касније покушава се проблематизовати, истина не довољно гласно, законска одредба да се пописом обухваћају само особе које имају пребивалиште у Хрватској уз услов да годину дана нису биле одсутне из земље.

Сутрадан на састанку са најужим сарадницима испричао сам шта се догодило. Сви су се сложили да је то била слабо планирана клопка у коју је требало да улете генерали као "муве без главе". Неко је слабо проценио наше способности и моју интелигенцију.

Однос између Тита, његовог штаба и чланова је ауторитативан и то било у службеном опхођењу или приватном животу. Ова разлика нарочито се огледа у опхођењу Тита према својим сарадницима, чак и оним најужим.

Агенција Срна је имала увид у исказе 10 силованих Српкиња, као и исказе осам жена које су малтретиране у сарајевским затворима, а које свједоче о силовању, те 17 исказа затворених Срба, који такође свједоче о силовању Српкиња.

Крвопролиће у БиХ није почело због извињења. Оно је производ инкорпориране мржње и неподношљивости трију нација и вјера на концентрисаном босанскохерцеговачком простору. Извињења неће ништа ријешити.

Веће Апелационог суда у Београду укинуло пресуду од 12 година затвора Илији Јуришићу, на коју је био осуђен због издавања нередбе за напад на „Тузланску колону“. Намера ми је да отворим питање (не)рада државних органа који је довео до ослобађања Јуришића.

Ово је још један тежак ударац државном интересу и народном достојанству који смо добили од оних који би требали да их штите. Тачније,од оних који су преплаћени да их штите. То ли су они „стручњаци“ за које је први „демократски“ министар правде др. Владан Батић тражио (и добио) астрономске плате.

У државама које се дејствима разних детерминација и циљева све више обликују по моделима Орвелове визије друштва, па полицијом, страх од невидљивог контролора и сумња у све, постају колективна осећања.