уторак, 19. септембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Конузиново ''Слово љубве'' српским привредницима
Економска политика

Конузиново ''Слово љубве'' српским привредницима

PDF Штампа Ел. пошта
Радојка Тмушић Степанов   
уторак, 19. јун 2012.

У привредној комори Србије је 15. јуна ове године одржана Друга седница Секције за Русију, Белорусију, Казахстан и Украјину, са обимним дневним редом који се тицао привредне сарадње Србије са Русијом и државама бившим републикама СССР, а требало је изабрати и новог председника и потпредседника Секције. За председника је изабран Зоран Бојовић, генерални директор ''Унипромета'' из Чачка, а за потпредседника Миленко Вечић, генерални директор ''Агропрома'' из Суботице.

На овом заседању је председник Уније послодаваца Србије Миодраг Николић упутио позив у име Уније свим заинтересованим привредницима да учествују у пласирању робе или у изградњи Трговачког центра CASH & CARRY ''Србија – Москва'', где би се продавали српски производи – од хране, пића, преко робе широке потрошње до материјала за грађевинарство.

Уводно излагање на пленарном заседању имао је господин Милош Бугарин, председник  Привредне коморе Србије, а након њега су наступили амбасадори Руске Федерације Александар В. Конузин, Белорусије Владимир Чушев, Украјине Виктор Недопас, председник привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић, представник РФ у Србији Андреј Хрипунов и још неколико привредника из Србије, чија предузећа имају развијену сарадњу са некима од поменутих држава.

Узимајући реч, господин Конузин је, пре свега, констатовао да је његово обраћање заправо последње у својству амбасадора Русије у Србији – његово службовање у Београду се завршава и да ће доћи нови амбасадор. У сали је завладала необична тишина, која није ничим нарушена све до краја његовог излагања. То није било ни мало случајно, јер је наступ руског амбасадора у Србији, Александра Васиљјевича Конузина, био до те мере јасан, прецизан и уједно пријатељски – да су његове речи лако нашле пут не само до ума, него и до срца слушалаца.

Амбасадор Руске Федерације Александар В. Конузин, Белорусије Владимир Чушев и Украјине Виктор Недопас на заседању у ПКС (Фото: Радојка Тмушић Степанов)

Након уводног дела и указивања на могућности привредне сарадње Србије и  Русије, господин Конузин се окренуо најконкретнијим питањима и проблемима. Акцентовао је велике моућности сарадње када је у питању ревитализација железничког саобраћаја у Србији и коришћење већ одобрених кредита, који ће бити реализовани чим буду готови пројекти за тај посао и напоменуо да се доласком руске ''СБЕРБАНКЕ'' развијају нове могућности кредитирања, инвестирања и привредног развоја Србије. Тада је изговорио речи ''Деньги есть, нету проектов"!

Ово ће засигурно остати забележене и као својеврсна опомена и као одговор онима, који упорно провлаче фалш тврдњу да ''Руси само причају, али паре не дају''. Изјава ''Пара има! Пројеката нема!'' говори све, а то све је уследило у наставку излагања овог провереног пријатеља српског народа.

''Смислите како да се организујете, како да вам помогне Привредна комора. Ми смо  већ радили на томе.  Мени су из ове сале најчешће упућивана питања како наћи партнере у Русији? Трудили смо се да вам помогнемо и, у неким случајевима, проналазили те партнере, али није било никакве повратне информације! Сваки пут кад сам долазио овде понављали су се једни те исти проблеми. Не постоји било какав системски рад и као резултат тога, мени свако лето долазе сељаци са гајбама брескви, поврћа, госте ме и моле да нађем партнера који би купио њихову робу. И ми налазимо партнере, и они продају своју робу, али то је најпримитивнији начин вођења послова!''

Господин Конузин је зажалио што се за четири године заједничког рада није успело са стварањем одређеног механизма који би прикључивао све већи број привредника који би трговали са Русијом. У овом послу нису помогле ни бизнис структуре, рекао је у наставку свог излагања: ''Био је створен и 'Бизнис дијалог', 'Пословни савет', али ја уопште не знам чиме се они баве! Ја сам и на прошлом заседању Међувладиног комитета предложио да те бизнис структуре поднесу извештај о томе шта су они реално урадили и како они помажу организовању економске сарадње Србије и Русије."

Председник ПКС Милош Бугарин отвара Другу седницу Секције за Русију, Белорусију, Казахстан и Украјину (Фото: Радојка Тмушић Степанов)

Што се тиче повратне информације, амбасадор Конузин је још једном подвукао да она не само што не постоји – него њено одсуство смета у даљем пословању. Тако се десило да су одређени проблеми који се тичу транспорта робе у Русију решени – али се не зна да ли треба још нешто да се уради.

Чињеница је да немогућност налажења најоптималнијих облика сарадње у оквирима једног бизнис удружења, нагони пословне људе да формирају све већи број удружења. Требало би пре да се уради тако да се реализује оно што је већ планирано и потписано на папиру, а не да се стално оснивају нова удружења. 

Александар Васиљјевич је посебан акценат у свом излагању ставио на ''Споразум о слободној трговини'' са Русијом. Тоном који се може више назвати молбом он је наставио: ''Треба активније користити ССТ. Сада постоје и допунске могућности. Ту је сада Украјина, Белорусија; Русија, Казахстан. Огроман простор! Ја нисам само једном говорио о томе, али ћу поновити још једном: Потенцијал је огроман, а како ћете га искористити зависи од вас. На руском тржишту је веома много партнера из много већих држава и од ваше активности, од вас, од вашег рада зависи како ћете тај потенцијал искористити. Чак и Европска унија користи вашу територију, вашу радну снагу, ваше ресурсе, како би пласирала своје производе на руско тржиште. Трећина извоза Србије  се производи у предузећима са учешћем капитала ЕУ. Чуо сам да се граде нова предузећа, која се отварају овде због тога да се произведе роба, која би се директно пласирала у Руску Федерацију. Овај споразум треба активно да користите ви. Он ће још дуго важити, веома дуго ће бити на снази и треба користити те могућности.''

Дубоко сам убеђен да су могућности за будући развој наше трговинске, економске и инвестиционе сарадње, практично неограничене и све зависи од људског потенцијала, од тога како ће радити конкретни људи. Позивам вас да још једном размислите о томе шта да се уради да наши планови буду остварени, а моје колеге које ће наставити да раде у амбасади и трговинском представништву ће увек бити спремни да вам помогну

Веома интересантан део излагања се односио на сарадњу Србије са руским регионима.  Посао иде веома споро, мада су контакти са неколиким областима већ успостављени. Следи прича коју је штета препричавати јер слободно може конкурисати за Риплијеву рубрику ''Веровали, или не''. Ево је у преводу: ''У чему је проблем? Људи успостављају контакте, чак потписују споразуме, чак стварају заједничка предузећа, а она ипак не раде, као на пример предузеће 'Београд- Курск'. Две и по године ми покушавамо да то предузеће почне са радом. Не полази за руком. То значи да пре свега лоше ради менанџмент. Са обе стране. Не желим да кажем да само Срби лоше раде, и са руске стране су одабрани не баш искусни људи. Недавно је била видео конференција и ми смо директно разговарали са представницима Курске области. Шта ме је зачудило? Једни другима су покушавали да продају кромпир!!! Прошло је две и по године, а они не знају коме шта треба! Нити Русији треба кромпир из Србије, нити Србији треба кромпир из Русије...''

Нисам истражила на чијем је платном списку ово предузеће, али се бојим да није можда на платном списку пореских обвезника Србије, то јест – српског народа!

У свом даљем излагању, руски амбасадор се сложио са констатацијом председника ПКС, господина Милоша Бугарина, да су се појавиле нове могућности сарадње, које су у директној вези са потписивањем нових протокола и споразума у оквиру ССТ. То је производња намештаја и грађевинарство. Српски грађевинари су свесни да их најбоља зарада чека у Русији, али ни овде нема потребне организације и правилног прилаза проблему. Неопходно би било да се удруже сложе и заједно наступе, на пример, грађевинци и испоручиоци намештаја!

Када је реч о сарадњи у здравству, амбасадор је подвукао да је још одавно и о томе говорио. Као слушалац сам имала утисак да је господин Конузин завапио: ''Не треба само говорити да треба сарађивати у области здравства, у области стварања некаквих бањских објеката! Дајте анализе воде оних извора, око којих се формирају бање, а ми ћемо те анализе послати људима који се разумеју у тај посао и они ће рећи – Да! то нам треба, или: Извините, имамо још боље на Кавказу. Потребан је конкретан, рутински рад!''

Александар В. Конузин говори на заседању у ПКС (Фото: Радојка Тмушић Степанов)

Шта рећи? Докле ћемо бити самозаљубљени и причати како смо ми најбољи, а да радимо, како се некад радило у овој држави смо заборавили.

На крају свог излагања, амбасадор се вратио теми пољопривреде, прехрамбене и лаке индустрије. Споменуо је неорганизованост произвођача меса у Србији. Кад је Лељинградска област затражила месо из Србије, десило се да је меса било мало: квалитет је био добар, али су понуђене количине биле мале да би се посао уопште  започео. Српски привредници се не организују тако да наступају заједно и тиме обезбеде веће количине робе. Иста је ситуација и код произвођача воћа и поврћа. Недостаје конкретан рад.

Своје излагање у Привредној комори Србије, последње у својству амбасадора Руске Федерације у Србији, његова екселенција Александар Васиљјевич је завршио речима: – Још једном хоћу да се захвалим свима за добре односе и било ми је увек драго да се сетим како смо се сретали овде, и не само овде. Са многима од вас сам се сретао и у другим ситуацијама. Ја сам увек осећао огромну симпатију према мојој земљи, према мом народу и ја вас позивам да чувате и јачате ту симпатију, то пријатељство, а свима вама велико хвала!

Након излагања се разлегао дуготрајан и буран аплауз, који свакако није био одраз куртоазије, него искреног поимања и прихватања свега изложеног од стране господина Конузина.

Нама преостаје да се узмемо у памет и попут Чеховљевог јунака Војњицког из драме ''Ујка Вања'', кажемо: ''Треба се што пре латити неког посла... Радити, радити!''. За почетак се придружити акцији Уније послодаваца Србије и за годину дана у Москви са поносом свратити у своју кућу. 

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли подржавате избор Ане Брнабић за премијера Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер