среда, 18. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Апел за повратак руског језика у српске школе
Културна политика

Апел за повратак руског језика у српске школе

PDF Штампа Ел. пошта
Радојка Тмушић Степанов   
уторак, 03. јул 2012.

Чињеница је да у нашем школству страни језик као школски предмет, апсолутно није под контролом државе, ни када је избор језика у питању, ни када су у питању уџбеници, иако је то један од стратешких делова наставе који је неопходан свакој држави, део којим се чува ниво општеобразовне улоге школе.

Положај присутности руског језика у школству Србије је неприхватљив за једно цивилизовано друштво. Чињеница је да се огромном броју деце и омладине у Србији ускраћује могућност да се упознају са великом руском културом и цивилизацијом.

Руски језик је језик близак нашем националном генетском коду, он је језик уметности, историје, књижевности, културе и цивилизације највеће и најзначајније словенске и евроазијске нације и било би најнормалније да се, барем у основним школама учи, искључиво као први страни језик. Зато, свима који могу да утичу на то да политика изучавања страних језика буде стратешко питање министарства образовања и науке, то јест саме државе српског народа, а не да зависи од промене актуелне политичке власти на државном нивоу, разних невладиних организација, ТВ серија, или од приземних, политичких страсти понекад општинских власти, а понекад школских одбора, и појединих директора, упућујемo:

АПЕЛ ЗА ПОВРАТАК РУСКОГ ЈЕЗИКА

У СРПСКЕ ШКОЛЕ

Са историјске тачке гледишта, руски језик је у школама Србије неопходан. Свети Сава је својим постригом у руском манастиру Свети Пантелејмон, дао Србима основни верски и цивилизацијски путоказ. Тај путоказ данас води до Косова и Метохије које Русија као држава признаје само као српску територију. Између ове две историјске тачке су непребројни српско-руски контакти и родбинске везе наша два народа.

Срби и Руси, као два народа, никада нису били у ратном сукобу. Напротив! Подсећамо да су многи Срби пратећи путоказ православне вере, бежали од унијаћења и у осамнаестом веку населили две области у царској Русији (Новаја Сербија и Славјано-Сербија).

Русија је била једини српски спољнополитички савезник од 1804 – 1813. године.

Петар II Петровић Његош је упућен аманетом Петра Цетињског:'' Моли се Богу и држ'се Русије'', 6.3.1833. у Санкт-Петербургу рукоположен за Владику Црне Горе и Брда.

У Српско – турском рату 1876. године учествовало око 20.000 добровољаца из Русије, од чега је било 1000 официра.

У Балканским ратовима Руси су такође у српским редовима.

Дан након аустријског ултиматума Србији 24. јула 1914. године, српски краљ Александар Карађорђевић тражи савет од руског цара Николаја II Романова који 27. јула шаље чувени одговор ''Русија ни у ком случају неће оставити Србију''.

Улог Русије у Другом светском рату је немерљив, преко двадесет шест милиона жртава за ослобођење од пошасти фашизма је уграђено у темеље слободе целог слободољубивог света. Само за слободу Београда је дало своје животе преко хиљаду Црвеноармејаца.

Не сме се заборавити ни чињеница да је на Рајхстаг пободена Застава Победе Црвене Армије, коју су са преко 90% чинили Руси.

Преко хиљаду руских добровољаца се борило на страни Срба у свим грађанским ратовима за време распада Југославије. Око педесет тих витезова су дали своје животе за слободу српског народа.

Ми смо народи – истог корена, исте вере, исте писмености и са културолошко – цивилизацијске тачке посматрано, руски језик је потребнији Србима, него било ком другом словенском народу.

Познато је да српски ђаци све мање разумеју Његоша, Доситеја Обрадовића ..., а све због низа речи које данас нису у употреби, што због опште појаве сиромашења речника младог нараштаја, а што због својевременог избацивања славјанизама, а када су из нашег писма избачена и слова која су дуго времeна била заједничка за више словенских језика, па тако и за руски и српски језик.

Данас руски ђак може да чита Мирослављево Јеванђеље, а српски ђак у ту нашу светињу, гледа као у хијероглифе. За оне ђаке који уче руски језик ово није такав проблем.

На опште светском цивилизацијско – културном плану гледано, руска, наука, култура, уметност, духовне висине народа који је носилац руског језика су незаобилазан чинилац светске баштине и онај ко се барем дотакне тог блага је сигурно духовно богатији и племенитији.

Не треба заборавити ни то да је пре тачно пола века, први у свету, Рус, Јуриј Гагарин одредио руском језику и космичке димензије.

И данас је руски језик, више него актуелан, у пословном свету неопходан и у целом развијеном свету се отварају катедре и институти за руски језик, организују многобројни курсеви, а ми смо, по правилу на репу догађаја.

Са економске стране гледано, због снажног привредног развоја руске државе и њеног продора на западно тржиште, као привредно – енергетског чиниоца, руски језик је незаобилазан фактор свих тих послова.

Наши ђаци су у прилици да у току свог редовног школовања (основно и средње) бесплатно науче два страна језика и усвоје културне тековине два нова света и веома је важно да један од тих светова буде свет руске културе и цивилизације – руски језик.

Усвајајући други страни језик ученици истовремено освајају и усвајају други свет. Тај нови свет постаје део њиховог свеукупног микро и макро космоса.

Нема логике да је за српског ђака важније да упозна две западне цивилизације, а да о највећој словенској, кроз своје школовање не сазна ништа.

Захваљујући изучавању руског језика ученици су у могућности да се упознају са великом руском културом и цивилизацијом једине савремене појединачне државе у свету која има своју аутохтону цивилизацију.

Наш је задатак да српски ђаци учећи руски језик науче и то да је руски народ наш братски народ, а руски језик пут који помаже да се боље упознамо и не заборавимо једни друге.

О руској уметности, култури и њеним духовним и моралним висинама сувишно је говорити. Довољно је поновити већ познату константу:

''Ако би се из светског сликарства уклонило руско сликарство – свет би потамнео.

Ако би се из светске музике уклонила руска музика – свет би оглувео.

Ако би се из светске књижевности уклонила руска књижевност - свет би занемео.''

У потпису: 94 професора руског језика и књижевности из Србије, јануара, 2012. год.

(НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер