уторак, 27. фебруар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Дебате
Косово и Метохија

Показује ли валута чије је Косово? Динар као девизно средство плаћања на КиМ

Живан Лазић   
понедељак, 05. фебруар 2024.

Подсетимо ли се легендарног гувернера Драгослава Аврамовића и његове тезе да се "држава простире дотле докле сеже употреба њене валуте", разумећемо суштину актуелног повећања затегнутости на југу.

 
Куда иде Србија

Афричка куга свиња – информације за почетнике и напредне кориснике (од просечног грађанина, конзумента свињског меса, до малих и великих одгајивача)

Миланко Шеклер   
уторак, 01. август 2023.

Када прочитате овај текст, молим вас да га пошаљите или препоручите за читање сваком вашем пријатељу који узгаја домаће свиње или је ловац

 
Србија и Црна Гора

У Црној Гори, за сада, ништа ново

Мирјана Радојичић   
недеља, 23. април 2023.

Да сумирамо: у Црној Гори ни након недавних политичких промена још увек ништа ново, или бар не ништа крупније и за српски народ и његову матичну државу Србију релевантно. И, на тој чињеници мало шта може да промени (покајничко?) присуство новоизабраног црногорског председника васкршњој литургији у једној од подгоричких богомоља Српске православне цркве

 
Србија и НАТО

Из архиве - Супротстављање НАТО пакту као морални задатак српског народа

Никола Танасић   
петак, 24. март 2023.

Истинско сећање на подвиг је само и искључиво наставак подвига, наставак борбе за Косово, испуњење Косовског завета, борба непрестана против тирјанства и закона топуза. Само тако, и никако другачије, нећемо посрамити оне који су своје животе дали за нас, за Србију, за Српство. За то да буде оно што бити не може. 

 
Косово и Метохија

Срби са КиМ су издани и од српске власти и од сопствене интелектуалне елите

Момчило Трајковић   
уторак, 28. новембар 2023.

Припремајући се за овај историјски скуп наишли смо на разне изговоре, од оних који се бусају у прса глумећи велике патриоте, „борећи се за Косово“ чувајући своје фотеље, уствари симулирајући патриотизам, до оних свилених интелектуалаца чији је изговор „не желим да се бавим политиком“, и ако, и једни и други, добро знају да се ради о отсутној борби за опстанк народа коме припадају

 
Куда иде Србија

Ко чини елиту у Србији и где је она на светској лествици одлучивања?

Славољуб Лекић   
недеља, 16. јул 2023.

Након рата неке од данашњих елита изгубиће садашњи статус и предаће активе као накнаду победницима. Суочени са обимом започетих промена и њиховим последицама питамо се: ко чини елиту у Србији и где је она на светској лествици одлучивања?

 
Истина и помирење на ex-YU просторима

Пионирска студија о украјинским организацијама у НДХ - Павелић је подигао десницу и узвикнуо: „Слава Украјини!“

Владика Јован (Ћулибрк)   
уторак, 07. јун 2022.

Двојица лидера су имали редовну и топлу преписку, која се није прекидала све до краја рата, иако је Украјинац већ 1942. године признавао да су у нацистичкој Новој Европи Украјинци у различитој категорији од НДХ, схвативши да Нијемцима ни на памет не пада да организују Украјину као самосталну државу

 
Србија и НАТО

(Не)скривена окупација - Српски војници опет са САД и НАТО

Владимир Кршљанин   
субота, 27. август 2016.

 

О овоме не можете прочитати ни реч ни на сајтовима Министарства одбране и Војске Србије, ни у српским новинама. Али 100 српских војника ће од данас до 15. септембра учествовати на 7. војним маневрима из серије „Заједничка решеност“

 
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

И Шмит сит, и овце на броју

Милан Благојевић   
среда, 06. децембар 2023.

Уставни суд Републике Српске је 29.11.2023. године одлучио да је у складу са Уставом Републике Српске проведен поступак доношења Закона о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ и Закона о измјенама Закона о објављивању прописа у Службеном гласнику Републике Српске.

 
Црква и политика

СПЦ као дежурни џак за ударање или нормализација бестидности

Слободан Антонић   
петак, 06. октобар 2023.

У аутоколонијалном делу наше јавности извршена је нормализација бестидности, а најбољи пример тога је однос према Српској православној цркви

 
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Погрешни савети и лоши саветници гурају Додика и РС у националну и државну провалију

Милан Благојевић   
петак, 02. фебруар 2024.

Додика погрешно савјетују они којима је окружен, баш као што су га погрешно савјетовали и прошле године да Народна скупштина Републике Српске донесе Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, доводећи га тим својим незнањем и глупостима на оптуженичку клупу

 
Истина и помирење на ex-YU просторима

Шта славимо на Дан победе – ко је победио у Другом светском рату?

Предраг Ј. Марковић   
уторак, 09. мај 2023.

Све је почело релативизацијом одговорности за Први светски рат. На његову стоту годишњицу се чинило да многи тврде да је Србија некако изазвала Велики рат својом дрском и самоувереном политиком. Много је суптилнија ревизија Другог светског рата. Западни медији чак проналазе сведоке по Украјини који говоре да су садашњи руски војници као нацисти из 1941. године. Таквим поређењима се Русији одузима њен симболички најважнији допринос свету – победа у Другом светском рату. Mи то радимо сами. Део наше јавности жели да заједно са комунистичким догматизмом избаци и целокупно наслеђе Народноослободилачке борбе, као штетно за „српство". То није само увреда за стотине хиљада српских антифашистичких бораца. То није ни паметно.

 
Србија међу уставима

Бриселско-охридска сенка над Уставом

Слободан Орловић   
понедељак, 27. март 2023.

Ако пођемо од чињенице да „Косово“ није пуноправна, међународно призната држава, онда се јавно помињана Бечка конвенција о уговорном праву (1969) овде не примењује јер је реч о „другом субјекту међународног права“ као уговорној страни (а не о двема државама, чл. 3)

 
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска

Обраћање „про-босанским снагама“: Треба ли да вам се нацрта и обоји да Срби који живе у БиХ нису желели да се отцепе од Југославије и нису желели границу на Дрини

Сабина Силајџић   
среда, 17. јануар 2024.

 Сабина Силајџић, редовна професорица Економског факултета у Сарајеву, објавила је на друштвеним мрежама осврт који је назвала: Обраћање „про-босанским снагама” – пропитивање и свједоџба истини.

– Поштовани ‘про-босански’ дужносници, Дозволите ми да вам се обратим са намјером да вас, свједочећи истини гледе важних датума у новијој хисторији ове државе, позовем на здрав разум и морал. Ријеч је о истинама, дакле хисторијским чињеницама гледе 1. марта и 9. јануара, које је пресудно битно спознати прије него ли наставите клицати да је ‘почињена агресија на БиХ’, и славити своје помно пробране националне спаситеље, као миротворце и свеце, наводи на почетку Сабина Силајџић.

Њену објаву преносимо у цијелости:

– Да је међу вама имало наклоњености истини, у политичком дискурсу престали бисте обмањивати јавност славећи предратне ‘про-босанске’ снаге као праведне, као протагонисте просвјетитељског духа државности БиХ који увријежава права свију, свих њених народа и грађана. Како, зашто? Једноставно, читајте како слиједи:

Схватили бисте да је обиљежавање 1. марта као Дана независности БиХ трн у оку једном народу у БиХ, баш као што је обиљежавање 9. јануара као Дана РС жиг на рану иним народима у БиХ! Схватили би сте да оба ова датума неумољиво свједоче ЈЕДНО – да су ономад, те ‘92 и једни и други (и трећи) ИЗАБРАЛИ РАТ, као средство остварења двају легитимних, дочим посве супростављених политичких циљева: отцјепљење и пут у независну БиХ вс. останак у YU и пут у присвајање дијела територије БиХ с циљем припајања YU. Оба пута су, због своје супротности, водила ка истом – братоубијању и крвопролићу неслућених размјера.

Схватили бисте да је ‘Резолуција о проглашењу Републике Српског народа на територији БиХ’ израз легитимне политичке воље једног народа у БиХ да живи у Југославији, и да, у територијалном смислу један дио те земље постане федерална јединица у саставу YU! Схватили би сте да је ова Резолуција била ‘политичка мјера посљедњег уточишта’, да је представљала израз политичке воље Српског народа у БиХ,- иста је донесена од стране легитимних представника српског народа, изабраних вољом народа на првим демократским парламентарним изборима у БиХ. Донесена у оквирима ‘нових’ институција, јер унутар ондашњих институционалних оквира СРБиХ бијаху прегласани, ‘одстрањени’ вољом већине, не имадоше ономад механизам заштите ‘виталног националног интереса’, сви се оглушише на њихову ‘вољу’, на ‘опомене’, и на ‘пријетње’, зар се не сјећате!?

Схватили бисте, врло простом логиком, да је политичко организирање на трагу етноса, којег су здушно заговарали баш ти ‘свеци’ које ви славите као ‘миротворце’ и ‘праведнике’, славећи култ личности Алије Изетбеговића, створио политичке увјете неминовности договора о будућности БиХ на трагу поштивања воље сваког од трију ‘народа’. Право на самоопредјељење сваког од народа, право на избор карактера уређења те државе, обавезу преговарања и договора на трагу консензуса, постала је тако, темељна окосница задовољења правде. Умјесто праведности, и једни и други су изабрали ‘самовољу’, дакле РАТ! Једни посегнули за Референдумом и проглашењем независности, гдје су силом ‘права’ жељели постићи циљ – Независне грађанске републике БиХ, уређене на принципу једна човјек, један глас-, чиме су свјесно, с предумишљајем и без обзира на посљедице жељели НАМЕТНУТИ Србима у БиХ у каквој ће држави живјети. Политички представници Срба умјели су, без двојби, ‘вјешто’ одговорити на поменуте намете. Жалосну истину о тому знамо.

Схватили би сте да је Одлука о Референдуму услиједила и након усвајања пометнуте Резолуције, 9. јануара, те да поменута Одлука представља, експлицитно правно-формално оприједељење друга два народа у БиХ на одступање од мировних преговора и игнорирање воље српског народа! Рада бих вас подјсетила да су све битне одлуке из тог времена донесене методом прегласавања или гласања у одсуству ‘кворума народа’ , јер исти тада, није ни постојао! Рада бих вас подсјетила да, гледе статистике која се односи на исходе гласања о Референдуму, не постоји политички легитимитет о већинској вољи грађана у смислу ‘репрезентативности народа’, јер исти није уважавао принцип правде на темељу једнаких права народа! Фрагментација података на трагу етничке припадности гласача, говори у прилог недовољној заступљености грађана из реда српског народа, што уопће и не чуди, јер је Српски народ у БиХ био позван да бојкотује Референдум. Другим ријечима, ‘Мачку о реп’ можете слободно објесити политички легитимитет Референдума, на трагу којег је донесена Одлука о Проглашењу независне РБиХ, јер су се управо тим чином, погазили принципи праведности трију народа у БиХ. Учињено је тако од стране ондашњих представника ‘про-босанских’ снага, узгред Резолуцији усвојеној 9. јануара, чиме се свјесно ушло у сукоб, и у рат до ‘истребљења’.

Схватили бисте ви макар данас, 30 година касније, да је Резолуција, усвојена 9. јануара, услиједила након више од године дана пропалих преговарања и договора о будућности и уређењу БиХ! Поменута Резолуција је пандан Одлуци о Референдуму! На папиру изражене двије политичке воље које су, као у огледалу, одраз своје супротности. Обе су политички легитимне, али су због своје супротности захтијевале КОМПРОМИС и одрицање од принципа ‘Максима’, од ‘идеала’ и обавезивала све три стране на постизање КОНСЕНЗУСА! Јах…

У вези са посљедњим, пресудно битним се чини, подцртати чињеницу да су ондашње про-босанске снаге, (прецизније говорећи да је представник у ‘Бошњака’), здушно одбиле сваки приједлог ријешења који је подразумијевао административну подјелу БиХ, чак и у условима приједлога мировног споразума који је подразумијевао независну Републику БиХ и централне овласти државе. У духу хисторијских чињеница које говоре о приједлозима Ријешења за уређење БиХ у случају останка у YU, као и приједлозима и мировним Рјешењима о могућим административним подјелама БиХ у условима њене независности зна се много. Него ондашње пробосанске снаге изабраше политику намета и игнорирања политичке воље једног народа, баш као што ви данас помно чувате ту традицију славећи 1. март као Дан независности БиХ, док истодобно кликћете кудећи обиљежавање 9. јануара као дана РС. Чувате ви традицију и данас славећи прилоге и говоре који су се преламали у Холидеј Ин хотелу, ‘93. Говори којим се изнова, чак и у немогућим и застрашујућим ратним увјетима одбија приједлог заустављања рата и мировног ријешења о подјели БиХ. Боже свети!

Схватити значи срцем разумјети! Кад у овој држави буде намјесника и владара који ће истину гледати у очи, тад ће народи и људи на овим просторима угледати љепше сутра!

Епилог “схваћања” – упит о светости и праведности “про-босанске” политике?

Гледе горе поменутих историјских чињеница, много штошта преостаје, а што би данас ‘пробосанске’ снаге требале пропитати, умјесто што вјешто пропагирају светост политичких стремљења про-босанских снага одвајкада! Коначно, сагледавајући горе поменуте хисторијске околности, политички контекст и природу ‘спора’ који је претходио сукобу, одиста се питам, с којим моралним кредибилитетом кличете и дан данас да је почињена агресија на БиХ? Понекад ми се чини да заборављате, ко се против кога борио у овом рату! Војну и ину подршку из Србије, (и не заборавите ни на ону из Хрватске), морате одвојити од чињенице да се народи, -политички представници ‘у њиха’, дакле ‘човјеци’ који одвајкад живе у БиХ нису разумјели, да су они, жалосно је рећи, баш у том рату, једни другима крв пролијевали!

На страну морал, тога овдје одувијек ‘мањка на претек’, како си још допуштате да се позивате на међународно право кад хипотетизирате ‘агресију’? Добро знате ко је донио, и гдје је донесена Резолуција о проглашењу Републике Српског народа у БиХ. Па полазите ли ви од Истине, или од СМУТЊЕ!? Резолуција о проглашењу Републике Српског народа у БиХ, донесена овдје у Босни, на Палама, надомак Сарајева. Донесена је од легитимно изабраних политичких представника Српског народа у БиХ, који су посегнули градити паралелне институције у БиХ. Можете ли ми објаснити о каквој ‘агресији’ је одиста ријеч!?

Треба ли још једном да вам се ‘нацрта и обоји’ да Срби који живе у Босни нису жељели да се отцијепе од Југославије, нису желили границу на Дрини! Не неки ванземаљци, не грађани неке друге државе, него наши земљаци. Нису, зашто би!? Коначно, заборављате да су политички представница Срба били спремни преговарати о различитим облицима политичке аутономије за Српски народ у БиХ, у условима проглашења независности Републике БиХ, и да су преговарали мјесецима! ‘Пробосанске’ снаге су те, које су правно-формално одустале од преговора!, и похрлиле да донесу Одлуку о Независности, без огледа на посљедице!

Како видим, умјесто да прогледате срцем ИСТИНУ, ‘про-босанске снаге’ еволуирају с временом! Данас како примјетим, се и на ‘науку’ позивате са намјером да доказујете чин агресије и планирани чин геноцида сходно поменутој Резолуцији и сходно иним Одлукама. Искрено, овим поводом, осим популизма и кича којег предводите на том скупу који је организиран 9. јануара ‘24 у Народном позоришту у Сарајеву, питам се, имате ли ви и трун памети и трун разума, или је заиста тако тешко допријети до дефиниције агресије сходно Међународном праву!

На посљетку, с којим моралним кредибилитетом очекујемо и надамо се дану, у којем ће се у ‘Скупштини’ БиХ и РС усвојити Резолуција о Сребреници? Уколико ‘про-босанске’ снаге не одступе од идеолошке индоктринације која говори у прилог светости протагониста Референдума и грађанске БиХ противно вољи Српског народа, уколико не одступе од тезе о почињеној агресији, јер је иста и правно и суштински неутемељена, онда требају схватити да имају правни основ, али немају ни морални, ни политички легитимитет захтијевати изгласавање Резолуције о Сребреници? До тада, Ces't la Vie!, свак задовољан са ‘истином’ коју ‘проповједа’.

Нада посљедња умире’!?

Питам се, зарад будућности БиХ, зарад наше дјеце, можемо ли на скорију историју макар гледати на трагу минимума консензуса, а то је да прихватимо чињенице о рату у БиХ сажете у Судским пресудама Међународног суда у Хагу (ICJ-YU). Кад схватимо да није било ‘светаца’ тих деведесетих, да сви ми можемо бити ‘свеци’ свједочећи истини, позивајући на добро и доброчинство намјесто зазора, угледати ће дјеца брдовитог Балкана свјетлост нашег, а не туђег неба! Буди Бог с нама. Свако добро свима – закључила је Сабина Силајџић.

Као “post scriptum”, Сабина Силајџић је додала три цитата из Курана:

“О ви који вјерујете, бојте се Бога и говорите истину.” (Кур'ан, 9:119.) “Бог неће упутити на прави пут онога ко је склон претјеривању и лажи.“ (109: 28)

“О вјерници дужности према Богу извршавајте и праведно свједочите! Нека вас мржња, коју осјећате према неким људима, никако не наведе да неправедни будете! Праведни будите, то је најближе честитости. И бојте се Бога, јер Бог добро зна оно што чините.“ (Кур`ан, 5:8)

“О ви који вјерујете, поступајте праведно, свједочећи Богу макар и против самих себе или против родитеља и ближњих рођака, био он богат или сиромашан – та, Бог им је најпречи. Стога немојте слиједити страсти науштрб праведности. Ако се пак будете измицали праведности, или се окретали од ње, Бог је обавјештен о ономе што радите!” (Кур'ан, 4:135)

(Бањалука.нет)

 
Црква и политика

Шта би Црна Гора биле без наслеђа Немањића? На територији данашње Црне Горе делују три епархије које је основао Свети Сава

Митрополит Јоаникије   
недеља, 12. новембар 2023.

Свети Немањићи су у Црној Гори оставили велики траг и насљеђе које нас представља у цијелом свијету као културни народ

 
Србија и Црна Гора

Да, српске су - и помирите се с тим!

Никола Танасић   
петак, 07. април 2023.

Није изненађење да је изборни пораз Мила Ђукановића, вишедеценијског (али, како се испоставило, ипак не и "доживотног") господара, самодршца и тиранина Црне Горе, изазвао буру емоција на хронично подељеној и поларизованој политичкој сцени ове земље. Ипак, чини се да ништа није привукло толику пажњу колико славље, радост и еуфорија црногорских Срба.

Или, ако хоћете, оних Црногораца који су своје одушевљење политичком победом над "најдуговечнијим европским диктатором" славили на превише српски начин, пренаглашавајући своју етничку и религијску припадност, или простије речено – србујући.

Разочаране присталице Ђукановића по друштвеним мрежама нашироко су делиле слике народног славља у Подгорици, Беранама, односно Херцег Новом, и бројале заставе. Прецизније – српске заставе

Разочаране присталице Ђукановића по друштвеним мрежама нашироко су делиле слике народног славља у Подгорици, Беранама, односно Херцег Новом, и бројале заставе. Прецизније – српске заставе.

Вексилолошка титаномахија и српско пролеће

Питање заставе, попут већине других идентитетских тема у Црној Гори, представља неуралгичну тачку јавног дискурса која се у овој земљи није појавила преко ноћи. Питање националне заставе у периоду након распада СФРЈ тесно је пратило спори и џомбасти пут најмање југословенске социјалистичке републике од српског ка антисрпском национализму.

У периоду од 1947. до 1993. заставе Србије и Црне Горе у саставу југословенских федерација (са петокраком и без ње) практично се нису разликовале.

Црна Гора тада прави први искорак дисконтинуитета у односу на "друго око у глави" тако што усваја другачије размере заставе у односу на Србију, и мења нијансу једне од боја од традиционалне плаве у "традиционалнију" плаветну.

Међутим, пошто је становништво ову дистинкцију у великој мери игнорисало, непосредно пред расписивање референдума о независности, црногорске власти су 2004. године – декретом и без референдума – одабрале вексилолошко решење које се тренутно користи, а које је засновано на једној од историјских застава црногорске војске, тзв. "алај-барјаку".

Иако далеко од најпопуларније заставе међу самим Црногорцима, алај-барјак је био згодан јер је правио лако уочљив симболички рез у односу на традиционални српски триколор, а истовремено је био "секуларнији" у односу на знатно омиљенији "крсташ-барјак".

Литије за спас светиња Српске православне цркве преко ноћи прерасле у једно мало "српско пролеће", чији је недвосмислени симбол била управо – српска тробојка

Да ђукановићевско "ломљење мозга" и "трансплантација идентитета" нису прошли толико глатко постало је јасно крајем 2019. када су литије за спас светиња Српске православне цркве преко ноћи прерасле у једно мало "српско пролеће", чији је недвосмислени симбол била управо – српска тробојка.

Једноставна свесрпска народна застава, без икаквих грбова и симбола, почела је да искрсава на сваком кораку, неупоредиво брже него што су кербери ДПС режима стизали да их прекрече. На самим литијама различите варијанте триколора – народна српска застава, застава Краљевине Црне Горе (тзв. "барјак краља Николе"), различите варијанте заставе СПЦ, а неретко и државне заставе Републике Србије, биле су кудикамо учесталија појава од званичне црногорске заставе.

У националистичким монтенегринским медијима то је био идеалан повод за нови талас антисрпске хистерије и оптужби на рачун Србије за вођење "хибридног рата" и "великосрпске политике", односно кампање "посрбљавања Црне Горе".

Српске, него чије?

У том контексту, опаске Ђукановићевих присталица да се свргавање безмало монарха од Монтенегра славило уз српске заставе не погађа далеко од мете. Најзад, сам Ђукановић је у својој позној политичкој каријери све жетоне ставио на антисрпску политику, засновану не само на кварењу односа са Србијом и Црквом, него и на све агресивнијој и све опипљивијој дискриминацији властитих грађана који су се усуђивали да се и даље "родно идентификују" са својим бабама и дедама Србима.

Тако је и Ђукановићев пад био у српском знаку на сваком кораку – трагикомични пројекат "црногорског језика" није успео да претвори српски језик у "језик националне мањине", покушаји да се конфискује имовина српске Цркве су пропали, настојања да се од српског народа направи варварско Друго по узору на политичке касабе Загреба, Сарајева, односно Приштине, нису уродили плодом, и на крају су и сами Црногорци са улица почели да му вичу да одлази машући – српским заставама.

Да, српским. Помирите се с тим. Иако је након несумњиво револуционарних збивања 2020. учињен значајан напор да се амортизује штета форсирањем "Николиног барјака" као алтернативе политички запаљивијој Народној застави, заједничкој и за Србију, и за Српску, и за Црну Гору, и за бившу РСК, дух је пуштен из боце, и Ђукановићевим "Дукљанима", "Морлацима", и "Староцрногорцима" и Николина застава већ је била – превише српска.

Изједначавање Српства са политичким и законским системом (авонојевске) Србије представља играње управо на ону карту националне поделе на којој је Ђукановић деценијама темељио своју власт

У том контексту у најмању руку необично делује журба и нервоза низа српских коментатора да што пре објасне како то уопште нису биле српске заставе. Игноришући чињеницу да су се на улицама црногорских градова на све стране могле наћи Народне заставе и чак Државне заставе Србије, а да су у Беранама развили барјак СПЦ (тробојку са крстом са оцилима) од 120 метара, један део српских кибицера потрчао је да објасни резигнираним ђукановићевцима да Николини и црквени барјаци "нису српски", јер не представљају – Републику Србију.

Ово изједначавање Српства са политичким и законским системом (авонојевске) Србије представља играње управо на ону карту националне поделе на којој је Ђукановић деценијама темељио своју власт у овој земљи.

И заиста – у којем паралелном свемиру државна застава или крсташ-барјак Краљевине Црне Горе, историјске државе која је по идеологији, фолклору, и иконографији свакако била српскија и од данашње Србије, па и од Републике Српске, није српска застава? Она је то у најмању руку у истој мери колико и Карађорђева устаничка застава из 1804. или црвено-бело-плави триколор који је предвиђао Сретењски устав 1835. године.

Могло би се рећи да је она у већој мери српска од застава СР Србије и СР Црне Горе са петокраком, а свакако више од несрећне заставе АП Војводине коју је Чанкова ЛСВ декретом наметнула северној српској покрајини у исто време (и на исти начин) као Ђукановић Црногорцима алај-барјак.

Ексклузивно и инклузивно Српство

Немојте имати никакве сумње – уједињено Српство представља разуздану револуционарну стихију која је са Балкана почистила Османску и Аустроугарску империју, туђинска царства која су на њему била присутна вековима. Уједињено Српство стајало је у корену антифашистичког отпора у окупираној Југославији, и у корену отпора новом НАТО-колонијализму након распада СФРЈ. Уједињено Српство је баук који дан-данас кружи Балканом, и коме архитекте новог колонијализма ни по коју цену неће дозволити да рашири крила и дише пуним плућима.

И стога се немојте изненадити што се против трансграничног српског јединства у једнакој мери копа, бургија ровари у Србији, колико и у Црној Гори.

Уосталом, и прича о заставама има другу страну – док су Ђукановићеви Монтенегрини форсирали алај-барјак као визуални дисконтинуитет са Српством, постпетооктобарске власти у Србији су промовисале "малосрпски", тј. "србијански" (sic!) идентитет и форсирале у јавној употреби Државну заставу Србије, са "преткумановским" грбом, са плавом бојом "традиционално" потамњеном да се што упадљивије разликује од црногорске, али и руске тробојке.

Српство никада није било ексклузивно, већ инклузивно, баш као што је Небеска Србија делатни, етички идеал коме се никада није касно приклонити

У ретким налетима бриге за чистоћу српског националног идентитета, српски грађанисти и црногорски националисти, уз свесрдну помоћ и терцирање "правоверних Срба" (из Црне Горе, а и шире) заједничким снагама покушавају да дух Српства поново угурају у боцу озлоглашеног "србијанства", а да све што је српско изједначе са Републиком Србијом. Па тако и заставу.

Српство, међутим, никада није било ексклузивно, већ инклузивно, баш као што је Небеска Србија делатни, етички идеал коме се никада није касно приклонити. Идеал који нашироко трансцендира авнојевске границе и оквире Устава из 2006. године.

Срби себи не могу дозволити да се понашају као увређена млада, нити си могу дозволити да отуђују и поклањају непријатељима своје националне и историјске симболе, нити своје сународнике

Црна Гора није само вековна (и заветна) земља српског народа, земља по којој су уздуж и попреко разбацане српске светиње, земља српског поноса, српских гробаља, и највећег српског песника. Црна Гора је такође земља у којој српски народ има виталне, егзистенцијалне интересе, који се директно сукобљавају са интересима страних колонијалиста и њихових локалних сатрапа и подизвођача.

У сукобу тих интереса одавно су скинуте рукавице. И зато Срби себи не могу дозволити да се понашају као увређена млада, нити си могу дозволити да отуђују и поклањају непријатељима своје националне и историјске симболе. Нити своје сународнике.

(РТ Балкан)

 
Србија међу уставима

Зашто треба изаћи на референдум и заокружити НЕ?

Данијел Игрец   
субота, 15. јануар 2022.

Ако у недељу гласате за промену Устава, гласали сте за правосуђе у рукама страног фактора, невладиних организација и Брисела

 
Свет након 11. септембра

Питање од 65 милиона долара

Тимоти Гартон Еш   
четвртак, 16. децембар 2004.

Шта бисте више волели да имате у суседству, демократију или диктатуру? Демократију, зар не? Уколико се заиста ради о изворној либерал-демократији, онда је она боља и за људе који живе у њој и за суседе.

 
Косово и Метохија

Проглас српском народу, Цркви и држави

Српско национално веће КиМ   
понедељак, 27. новембар 2023.

Неспорно је да смо на трагу егзодуса. Имамо посла са суманутим режимом у Приштини и са издајничким режимом у Београду, уз разочаравајујуће понашање међународне заједнице, оних који су све ово "закували"

 
Србија и Црна Гора

Председнички избори и Црна Гора на новој прекретници

Мирјана Радојичић   
субота, 18. март 2023.

У сенци рата у Украјини који већ више од годину дана боји глобално-политичку сцену, и драматичних евроамеричких покушаја да се "преко ноћи" разреши вишедеценијски косметски чвор који протеклих месеци сенче политички живот региона, у суседној Црној Гори одвијала се кампања за предстојеће председничке изборе. Ванредне околности у којима због дешавања на истоку Европе живи цео континент, али и знатни делови остатка света, учиниле су да предизборна кампања буде временски "компримирана" у донедавно незамисливих двадесетак дана. А њен почетак обележио је говор још увек актуалног председника државе и једног од председничких кaндидaтa на трибини у једној црногорској варошици на граници са Албанијом у којем је, између осталог, својим противкандидатима на изборима поручио да ће га победити "таман онако како сте побјеђивали током свих претходних деценија".

 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Последња >>

Страна 1 од 126

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер