уторак, 21. фебруар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и Црна Гора > Политичка клима у Црној Гори гора и острашћенија него у време референдума, а медијска сцена прљавија чак и од оне у Србији
Србија и Црна Гора

Политичка клима у Црној Гори гора и острашћенија него у време референдума, а медијска сцена прљавија чак и од оне у Србији

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић   
четвртак, 10. септембар 2015.

Господине Вукадиновићу, након презентације истраживања јавног мњења у Подгорици, какви су вам утисци о процесима у Црној Гори?

- Неколико година, практично још од предреферендумског времена, нисам из веће близине пратио збивања у Црној Гори и морам признати да сам доста непријатно изненађен затеченим стањем. Заправо, чини ми се да је политичка клима данас још гора и острашћенија него у то време.

То је очигледан пораз свих, а највише, разуме се, власти која или није имала слуха или воље да интегрише и демократизује црногорско друштво. Посебно сам фрапиран  медијском сценом која је, ако је то уопште могуће, гора и прљавија чак и од оне у Србији. Уосталом, и главни актери те прљавштине су исти.

Примјетно је било игнорисање медија, блиских режиму, самог истраживања, да би се потом, након реакција у јавности, покушала дискредитација резултата и учесника. Сматра те ли да у свему томе има, можда и политичке позадине или незадовољства?

- Управо о томе говорим. Ми смо презентовали једно истраживање које по својој форми и методологији потпуно одговара професионалним стандардима. Да је другачије, а то искусно истраживачко око лако види, не бих пристао да учествујем у његовој презентацији. То наравно не значи да је непогрешиво, нити такво непогрешиво истраживање постоји.

И ја сам на самој презентацији – постоји снимак и може свако да га преслуша – наводио неке ограде и износио мање методолошке примедбе. Али су резултати, као што сам и рекао, у основи логични, конзистентни и кохерентни. Рејтинзи странака су ту, заправо, најмање битни и највише променљива категорија. Али најважнији и, нажалост, несумњив налаз из тог истраживања јесте да је Црна Гора политички страховито подељено друштво и да грађани имају веома мали степен поверења у њене институције, а посебно у демократске процедуре и изборни процес.

Сем тога, показало се да око трећина грађана избегава да се изјасни по било ком питању, што је прилично забрињавајуће, поготово јер има индиција да је у основи тог неизњашњавања страх од могућих последица. То је оно што би требало да забрине све одговорне политичке факторе у Црној Гори.

А ови напади које помињете очигледно долазе из једног истог неформалног медијско-политичког центра који већ дуго година узурпира власт у Црној Гори, а однедавно и у Србији, и који реагује нервозно на сваки наговештај љуљања или угрожавања те њихове апсолутне власти. Зато су се тако бесно острвили на ово истраживање, не само да дезавуишу резултате, него и да превентивно застраше и одбију људе који су учествовали и који намеравају да учествују у овом регионалном пројекту. А сличне нападе очекујем и у Србији. 

Да ли је узрок пада повјерења у демократске процесе и владајуће политичке странке, у случајевима какво је хапшење будванске групе и сукоби између коалиционих партнера у власти?

- Није сасвим јасно шта је ту чему узрок, а шта последица. Али је потпуно јасно, а и резултати истраживања које смо презентовали на то указују, да већина грађана Црне Горе та хапшења мање доживљава као пример функционисања правне државе, а више као политички обрачун у врху власти.

Ја одавде не могу знати да ли је у питању једно или друго, али већински утисак грађана према овим догађајима је, најблаже речено, врло скептичан. А да је поверење у демократске процесе веће, вероватно би и перцепција била другачија.   

Најављено је да је у току прикупљање нових података са терена, какве резултате ту очекујете, и да ли ће близина најављених опозиционих протеста, додатно уздрмати рејтинге на политичкој сцени Црне Горе?

- Не знам какви ће бити резултати, нити када ће бити представљени. Али сасвим је јасно да ће поменути протести, како год се завршили, имати огроман утицај на политичке процесе у Црној Гори, па и на односе политичких снага.

У сваком случају, чини се да догађаји иду у правцу радикализације и поларизације на два супротстављена блока, што актуелна власт очигледно жели да избегне тако што непрестано цепка опозиционе странке и производи сопствену „конструктивну опозицију“. Узгред речено, сличан процес је на делу и у Србији, што и не чуди с обзиром да је реч о истој ауторитарној матрици.

Најављени протести ће вероватно допринети рашчишћавању и поједностављењу црногорске политичке сцене, на којој сада влада потпуни хаос са мноштвом микрополитичких субјеката са којима власт увек лако може да манипулише.

Представљање истраживања: У Црној Гори постоји велики конфликтни потенцијал, већина не верује у поштене изборе и демократске процедуре

ДПС и ДФ су и даље водећи политички субјекти, који по мишљењу грађана Црне Горе доминантно утичу на политички живот у Црној Гори, показало је истраживање јавног мњења Црне Горе, рађено током августа од стране групе независних експерата из региона, а које је на данашњој конференцији за медије представила Драгана Кадовић, шеф истраживачке групе.

Резултати истраживања говоре да 62 одсто грађана Црне Горе подржава приступање Европској унији, док је за НАТО интеграције тек 32 одсто. Велики проценат испитаника препознаје Србију и Русију као најблискије земље, сматрајући да би регионална, односно међународна сарадња морала бити најприснија са ове двије државе.

У периоду од 15.-29. августа, реализовано је истраживање јавног мњења у Црној Гори на репрезентативном узорку од 1009 пунолетних испитаника. Истраживање је реализовано методом теренске, телефонске (фиксни и мобилни бројеви телефона) и онлајн анкете. Главни циљ истраживања био је усмерен на сагледавање ставова и вредносних судова јавног мњења у Црној гори о: Актуелним збивањима на друштвено-политичкој сцени, Друштвено економском положају и Изборима и политичким ставовима, казала је Кадовић.

Конфликтни капацитет

„Изненађује диспропорција у процентима оних који подржавају Европску унију и са друге стране ниска подршка подршке НАТО, али сличан случај је и у Србији, где је подршка НАТО негде око 10%, док ЕУ до недавно је подржавало преко 50%. У Црној Гори је разлика између подршке ЕУ и НАТО мања, али и даље нелогична, с обзиром да се ради о фактички истим земљама, само што ЕУ има бољи регионални маркетинг,“ саопштио је политички аналитичар и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић одговарајући на новинарско питање.

У Црној Гори постоји озбиљан конфликтни капацитет и то би требало да забрине власт и све политичке актере, на то указују резултати истраживања, рекао је Ђорђе Вукадиновић, одговарајући на питање новинара како види резултате истраживања  у свијетлу најављених протеста за крај септембра.

„У зависности шта се дефинише као циљ протеста зависиће и процена успешности резултата истих. А тај циљ би могао бити: 1. рушење актуелне власти, 2. формирање прелазне владе, 3. обезбеђивање равноправних изборних услова или 4. јачање Демократског фронта као кључне опозиционе снаге. Али усваком случају, ствари ће се покренути и померити у неком правцу,“ закључио је Вукадиновић.

Економски положај и проблеми у друштву

Готово сваки други (48%) грађанин Црне Горе оцењује свој лични стандард као лош, сваки трећи (33%) као „осредњи“ а тек сваки пети (19%) као добар. Бележимо значајне разлике код оних који свој стандард оцењују као лош према радном/социјалном статусу: домаћице (77%), пензионери (62%), незапослени (48%), запослени у приватном сектору (48%), ситни предузетници (43%), ученици/студенти (35%), запослени у државним институцијама (12%) и бизнисмени/адвокати/нотари/лекари/стоматолози (7%).

На питање да ли је реално, односно да ли очекују да ће се њихов животни стандард у току ове и следеће године повећати, само 12% грађана даје позитиван одговор. Више од половине (52%) даје негативан одговор док 36% нема одговор или нема став.

На питање да ли су у црногорском друштву присутни одређени друштвени поремећаји, доминирају потврдни одговори и то према следећем редоследу: трговина наркотицима (72%), криминал (71%), корупција (68%), шверц/нелегална трговина (67%), пословање у „сивој“ зони / неплаћање пореза (60%), запошљавање „преко везе“ (59%), незапосленост (56%), социјалне разлике (50%), сиромаштво (49%), рад на „црно“ (49%), трговина људима и проституција (43%).

Актуелна збивања и политичка сцена

На питање „Да ли су по вашем мишљењу хапшења у Будви покушај да се заштити правна држава или унутарпартијска борба за утицај и доминацију“, више од половине (51%) грађана каже – унутарпартијска борба за утицај и доминацију док сваки четврти грађаних верује у правну државу (25%). Нема став или нема одговор 24% грађана.

На блок питања „Да ли подржавате неке од наведених одлука Владе Црне Горе“ доминирају негативни одговори и то према следећем редоследу:

Што се међународне сарадње и наднационалних интеграција тиче, приметна је већинска подршка грађана за процес придруживања ЕУ (62%) као и тачно дупло мања подршка (32%) приступању НАТО.

На блок питања „По ком редоследу би Црна Гора требала да развија међународну сарадњу?“ добијамо следећи редослед рангова:

ЕУ је на првом месту кад је у питању економска и политичка сарадња док је Русија на првом месту кад је у питању културна и безбедносна сарадња.

Када је у питању регионална сарадња, добијамо наведени редослед рангова:

Од земаља у региону, Србија се и даље третира као најближа Црној Гори и то на свим пољима сарадње. Република Српска је друга по реду код економске, политичке и културне сарадње, док је БиХ друга по реду за безбедносну а трећа по реду за политичку сарадњу.

Да имају потребу они или неко од чланова породице, одабрали би градове у региону одабрали по следећем редоследу:

Поверење у медије

У медијској сфери, највећи проценат поверења имају информативне редакције Дана и Вијести, међу штампаним, те ТВ Вијести и РТЦГ од електронских медија.

На питање да ли по њиховом мишљењу људи у Црној Гори смеју отворено да изразе своје политичке ставове без бојазни да се то може негативно одразити на њих и породицу, више од трећине (36%) каже: НЕ, 30% каже: ДА док 34% нема став или нема одговор.

Нешто мање од трећине (32%) сматра да људи у Црној Гори могу на изборима да слободно изражавају своју политичку вољу док 38% сматра да се гласа под под извесним притиском; 30% нема став или нема одговор.

Да су избори у Црној Гори слободни и демократски сматра 36% грађана док знатно већи број (43%) изражава сумњу да постоје злоупотребе изборне процедуре (43%); 21% нема став или нема одговор.

Неповерење према изборима као суштинском демократском инструменту доводи до повећања броја апстинената, тако да је тренутно само 44% оних који би сугурно изашли и још 11% оних који би „вероватно“ изашли на изборе.

Што се тиче рејтинга политичких странака, од оних који би се у овом тренутку определили за излазак на изборе, и даље су двије водеће групације ДПС и ДФ.

(НСПМ-ИН4С)

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће Доналд Трамп поправити односе са Русијом?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер