субота, 17. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и Црна Гора > Отворено писмо председнику Србије поводом његових порука са Цетиња
Србија и Црна Гора

Отворено писмо председнику Србије поводом његових порука са Цетиња

PDF Штампа Ел. пошта
Момчило Вуксановић   
субота, 06. јун 2009.

Господине предсједниче,

На сусрету предсједника држава региона који је одржан на Цетињу изјавили сте како не можете да прихватите да су Срби, српски језик и српска култура у Црној Гори мањински. Такву радост и топлину ниједан српски званичник није до Вас унио у домове Срба у Црној Гори.

Не сјећамо се, међутим, господине предсједниче, да сте се много интересовали за дефинисање уставно-правног статуса Срба, њиховог језика и културе у Црној Гори у вријеме писања и усвајања црногорског устава. Напротив, док су они који данас владају Црном Гором вршили страховити притисак на Србе, медијски сатанизовали и Србију и цио српски народ, на силу уводили црногорски језик у васпитно-образовне институције, професоре српског језика из учионица избацивали на улице и њихову дјецу остављали без хљеба, скрнавили и отимали храмове Српске православне цркве, црногорчили српску културну баштину, организовали масовна окупљања на којима су њихове присталице пјевале «Црна Горо, мила мати, ноћас ћемо Србе клати», исписивале графите «Србе на врбе», «чашћавали» нас увредљивим атрибутима «посрбице» и «политички Срби», поручивали нам «идите у Србију», са скупштинске говорнице нам пријетили «видјећете колико ће вас бити на наредном попису становништва», на нашу штету механизмима егзистенцијалне уцјене и државне присиле утјеривали црногорски национални идентитет, једном ријечју над нама вршили асимилацију, Ви сте им у њиховим предизборним кампањама правили друштво и јавно са њима шетали будванском ривијером. Тада за Вас, господине предсједниче, нијесу постојали ни Срби нити њихов статус.

У међувремену је политичко-вишенационалном мајоризацијом по принципу «сви против Срба» црногорски парламент донио устав, којим је српски језик стављен у исти ранг с албанским, хрватским и бошњачким, док је тзв. црногорски језик уставно дефинисан као службени. Ни то нијесте знали!

Српски народ није добио статус конститутивног народа, што му као аутохтоном народу по историјском праву и припада. Ни то нијесте знали!

Другим ријечима, уставом је још тада дефинисано управо оно што је за Вас тек данас неприхватљиво!? Гдје сте били да то кажете онда кад је требало? Умјесто да сте се тада позабавили тим тешким националним проблемом, Ви данас дјеловање Српског националног савјета, као јединог механизма помоћу којег Срби могу уставно-правним средствима заштитити свој идентитет, проглашавате штетним! По кога штетним, господине предсједниче? По српски народ? По Србију? По односе Србије и Црне Горе? По односе Срба и Црногораца? Или, пак, по неке друге, од нас обичних људи брижљиво скривене односе и интересе?

Такав ваш став никако другачије не можемо да доживимо до као цинизам, који нам утолико теже пада што долази из уста предсједника матице свих Срба.

Велите да је «тешко раздвојити идентитет међу Србима и Црногорцима» и додајете да сте «о томе разговарали с Филипом Вујановићем, Милом Ђукановићем и Светозаром Маровићем». Нијесмо ми Срби, него су национални Црногорци раздвајали и на крају раздвојили тај идентитет. На крају крајева, ако је то један идентитет, како је име тог једног идентитета? Зашто онда говорите «Срби и Црногорци»? Зашто инсистирате на «једном идентитету» са онима који о томе не желе ни да разговарају? Или можда, тек сада желе, јер знају да у самосталној Црној Гори тај један идентитет може бити само црногорски, а никако српски? Што не кажете јесу ли се Вујановић, Ђукановић и Маровић сложили са Вама да је тешко «раздвојити» тај идентитет? И ако јесу, јесу ли рекли због чега? И ако јесу, је ли Вам јасно зашто се слажу с Вама тек сада - када је Црна Гора постала самостална држава? Зашто сте ћутали када је  овај режим оставио без права гласа на референдуму преко 300.000 држављана Црне Горе који живе у Србији? Јесте ли за то знали?

Ми Срби смо Црногорцима више од једне деценије упорно говорили да нам је идентитет недјељив, све до референдума о издвајању Црне Горе из Државне заједнице СЦГ. Сви знамо како се то завршило и како то идентитетско «заједништво» данас изгледа у реалном животу. Стога ми више не можемо и нећемо да дозволимо ту врсту историјско-емотивног заједништва. Хоћемо да наше односе са Црногорцима регулишемо на уставно-правни начин, јер једино тако можемо сачувати српски идентитет на тлу постјугословенске Црне Горе. Нећемо вербалне димне завјесе и празне флоскуле – хоћемо наша права! Да ли је то супротно интересима српског народа и Србије? Ми тврдо вјерујемо да није. Напротив, кад би нас Срба било колико и Кинеза, увјерени смо да ни тада не би било безначајно да ли ће их 200.000 бити насилно преведено у неки други идентитет. Двије стотине хиљада Срба у Црној Гори осјећају бол и срам што је држава у којој живе признала албанску квазидржавну творевину на Косову и Метохији и тако забила нож у леђа Србији. И сада, нико други до предсједник Србије жели да гради «најбоље могуће односе» са истом том државом на начин што тих 200.000 сународника оваквим изјавама гура право у њен асимилаторски загрљај!

Успут, Светозар Маровић, с којим сте разговарали о томе како је «тешко раздвојити идентитет између Срба и Црногораца» тренутно не врши у Црној Гори никакву државну функцију. Зашто онда Ви у својству предсједника Србије о том, за српски народ суштински важном питању разговарате с потпредсједником ДПС-а? Што је разговор са њим толико битан, ако је Црна Гора држава, а не партија? Зашто се, умјесто с њим, нијесте састали са Србима из Црне Горе, примили на разговор њихове представнике кад сте толико заинтересовани за њихову судбину? За разлику од Вас, Филип Вујановић је у Ловћенцу разговарао са Црногорцима. Срби у Црној Гори су разумјели шта Вам се то не свиђа, али нијесу чули шта бисте хтјели и на који начин је то могуће остварити у постјугословенској Црној Гори.

Најзад, господине предсједниче, ни нама није прихватљиво да Срби, српски језик и српска култура у Црној Гори буду мањински. И наш коначни циљ је да тај статус у уставно-правном смислу буде конститутиван. Но, како сила Бога не моли, ми немамо избора него да преко механизма националног савјета штитимо наш идентитет и наша легитимна права. Зато вас позивамо, да макар и са толиким закашњењем, ауторитетом институције предсједника матичне државе свих Срба покренете механизме који ће довести до промјене уставно-правног положаја Срба у Црној Гори у складу с оним што је једино прихватљиво, а то је конститутивност. Кад се то деси ми ћемо истог тренутка распустити Српски национални савјет.

До тада не можемо никоме, па макар се радило и о предсједнику Србије, дозволити да нас учи шта је у садржају нашег националног идентитета.

С уважавањем,

Предсједник Српског националног савјета

Др Момчило Вуксановић

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер