уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Србија и Црна Гора > Апел за одбрану Српске православне цркве у Црној Гори
Србија и Црна Гора

Апел за одбрану Српске православне цркве у Црној Гори

PDF Штампа Ел. пошта
Документи   
петак, 03. јануар 2020.

Због најновијих дешавања у Црној Гори и доношења новог црногорског Закона о слободи вероисповести научна и стручна јавност, свештенство, верници и грађани подигли су свој глас против насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права СПЦ.

Потписници апела захтевају да антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса у Црној Гори одмах буде обустављена.

Апел је већ потписало неколико хиљада људи, а како сазнајемо, администратори због великог броја заинтересованих не стижу ни да ажурирају списак који ће бити обнављан и мењан и у наредним данима.

Текст апела преносимо у целости:

АПЕЛ ЗА ОДБРАНУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ

Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе. Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад оспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето. Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“. Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо да се:

- од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, које је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васељенској Патријаршији. Царска Русија је несебично подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носилаца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије.

- круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом - негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања) - оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека

- епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава.

- путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове. Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику. Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави.

https://www.peticija24.com/247690

Списак су до сада потписали: 

Митрополит Црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић)
са свештенством и монаштвом

Епископ Будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић)
са свештенством

Епископ Милешевски Атанасије (Ракита)
са свештенством

проф. др Зоран Аврамовић

Милош Аврамовић, редитељ

Жељка Аврић, књижевник

доц. др Будимир Алексић

Зорица Алексић, професор

Мирослав Алексић, књижевник

проф. др Неда Андрић

Гаврило Анђелић

Горан Аничић

Срђан Антић

проф. др Слободан Антонић

Биљана Антоњак

Аида Арсовић

Зоран Арсовић

проф. др Синиша Атлагић

др Вукман Бакић, научни саветник

Здравка Бабић, књижевник

проф. др Радош Бакић

Благоје Баковић, књижевник

Драго Бакрач, економиста

Милица Бакрач, књижевник

Никола Баловић

Мирјана Бановић

академик Данило Баста

Жељка Башић

Миладин Берић, књижевник

доц. др Синиша Берјан, амбасадор

Данило Бећковић, редитељ

Комнен Бећировић, писац и публициста

академик Матија Бећковић

Предраг Бјелошевић,
предсједник Удружења књижевника РС

Новак Бијелић, ранији генерални директор Трепче

Милош Биковић, глумац

Бојан Благојевић

Стефан Богдановић

проф. др Дејан Бокоњић,
декан Медицинског факултета у Фочи

др Божидар Бојовић

проф. др Владимир Божовић

Гојко Божовић, књижевник и уредник Архипелага

проф. др Драга Бојовић

др Драган Бојовић, филозоф и књижевник

проф. др Драгиша Бојовић

Зоран Бојовић

Јелена Бојовић

Синиша Боровић, генерал

Миланко Боровчанин, књижевник

Иван Брајовић

Катарина Брајовић, књижевник

проф. др Бошко Бранковић

проф. др Весна Братић

Биљана Брашњо, новинар

проф. др Вељко Брборић

проф. др Милан Брдар

проф. др Веселин Брковић,
декан Ликовне академије у Требињу

Ђорђе Брујић, књижевник

проф. др Ђорђе Бубало

мр Жељко Будимир

Мирјана Булатовић

Душан Булић, сценариста

Јован Бурић, стоматолог

проф. др Снежана Божанић

Предраг Васиљевић, новинар

проф. др Горан Васин

доц. др Дејана Васин

Тодор Живаљевић Велички, књижевник

мр Жарко Б. Вељковић, класични филолог

Миомир Мишо Вемић, сликар

проф. др Слободан Владушић

Василије Војводић, протојереј

Димитрије Војнов, сценариста

Радосав Рајо Војиновић, новинар и публициста

Горан Врачар, књижевник

доц. др Драган Вујадиновић,
декан Технолошког факултета Зворник

мр Жељко Вујадиновић, историчар

Бошко Вујачић, гуслар

Јованка Спаић Вујковић, проф.

Александар Вујовић, проф. теологије

Александар Вујовић, проф. филозофије

Блажо Вујовић

мр Јелица Вујовић

Милена Вујовић

Огњен Вујовић

Јована Вујовић

проф. др Слободан Вујошевић

Ђорђе Вукадиновић,
филозоф и аналитичар, главни уредник НСПМ

проф. др Владо Г. Вукасовић

Верољуб Вукашиновић, књижевник

Вид Вицко Вукелић, књижевник

Ђорђе Вукмировић, историчар

Сташа Вукић

проф. др Жана Ковијанић Вукићевић

Бећир Вуковић, књижевник

Вук Вуковић, књижевник

проф. др Игор Вуковић

др Слободан Вуковић, научни саветник

проф. др Радоје Вукотић

академик Миро Вуксановић

др Момчило Вуксановић,
предсједник Српског савјета ЦГ

Момчило Вукчевић, политиколог

Ратко Вулановић, вајар

ма Славиша Вулић, историчар

проф. др Мира Вучељић

Нађа Вучељић

Катарина Вучинић

проф. др Душан Гагић

Милица Гарић, професор

Сава Гарић, професор

мр Јелена Газдић, филолог

Веселин Гатало, књижевник

др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник

Данијел Гатарић, књижевник

проф. др Василије Гвозденовић

Александар Глигорић

Јелена Глишић, књижевник

др Горан Гојковић, свештеник

Славко Горановић, гуслар

Љубодраг Грујић, хералдичар

др Милан Гулич, научни сарадник

доц. др Марко Гутаљ,
проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Марко Дабић

Обрен Дамјанац, свештеник

Милоица Дамјановић, официр у пензији

Његош Дамјановић

ма Томаш Дамјановић, историчар

Немања Девић, истраживач-сарадник

академик Јован Делић

Снежана Денкер

проф. др Ирина Деретић

Споменка Деретић, новинар

проф. др Љубиша Деспотовић

академик Љубодраг Димић

Стефан-Димитрије Димић, проф.

Феђа Димовић

Сандра Драгаш

проф. др Трипко Драганић

проф. др Рајна Драгићевић

Анђелка Драгојловић, професорка

Будимир Дубак, књижевник

Мирко Думановић

Катарина Дурутовић

мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар

проф. др Јован Душанић

Драгица Ђекић, књижевник

проф. др Ђорђе Ђекић

Гојко Ђого, књижевник

Борисав Ђондовић, историчар

Владимир Ђондовић

проф. др Бранислав Ђорђевић

Никола Ђукић, историчар

др Славољуб Т. Ђукић

Тамара Ђукић

проф. др Вељко Ђурић Мишина

Милорад Ђурђевић, књижевник

Јовица Ђурђић, књижевник

Новица Ђурић, књижевник

проф. др Игор Ђуровић

др Миша Ђурковић,
научни саветник,
директор Института за европске студије

Мирјана Елез

проф. др Далибор Елезовић

Majo Euroshech

Младен Живић

др Александар Живковић, љекар

ма Војислав Живковић, историчар

др Милутин Живковић, научни сарадник

проф. др Наташа Вујисић Живковић

Биљана Живковић, публициста и писац

Никола Живковић, писац и преводилац

проф. др Александар Животић

мр Младен Загарчанин, археолог

др Ана Зечевић, театролог

Јован Зивлак, књижевник

Мина Зиројевић

Дејан Петар Златановић,
уредник портала Србин.инфо

Мирјана Зорић, професор

Александар Иванов

Владимир Ивановић

др Мирослав Ивановић

проф. др Сандра Ивановић,
проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Сандра Рашковић Ивић, љекар

Мирослав Илић

Ненад Илић, свештеник

Огњен Јанковић

др Слободан Јанковић, научни сараднк

Мирјана Јанчовска, политиколог

Тијана Јањевић, проф. руског

Александра Јањин

проф. др Зоран Јевтовић

Јанко Јелић, књижевник

Маријана Јелић

академик Синиша Јелушић

Божидар Јеловац,
предсједник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља

проф. др Александар Јовановић

др Божидар Јовановић, научни саветник

Бојан Јовановић, антрополог

Зоран Јовановић, историчар

Живадин Јовановић,
бивши министар иностраних послова Републике Србије

доц. др Милош Јовановић

проф. др Миодраг Јовановић

Наташа Јовановић, новинар

Наташа Андрић Јовић

Јована Јоветић

др Васиљ Јововић

Дарко Јововић, књижевник и публициста

ма Огњен Јововић, проф.

Ранко Јововић, књижевник

Суанита Јововић, физиотерапеут

проф. др Душан Јокановић,
декан Факултета за менаџмент у Требињу

Зоран Јотановић

Златко Јурић, књижевник

мр Раде Калик

Весна Капор, културни радник

Владо Караџић, стоматолог

Војислав Караџић, књижевник

Владимир Карић

Светлана Камбери, ветеринар

Џенита Камбери

Боро Капетановић, књижевник

Весна Капор, писац

Велимир Касалица, глумац

Кристина Кекић

Мара Керановић

Владимир Кецмановић, писац

проф. др Ненад Кецмановић

Горан Киковић, историчар

Филип Киковић

проф. др Зоран Кинђић

проф. др Микоња Кнежевић

проф. др Душко Ковачевић

Марко Ковачевић, правник

проф. др Милош Ковачевић

Николина Ковачевић

Предраг Ковачевић

проф. др Вања Ковић

проф. др Милош Ковић

Момчило Копривица, књижевник

проф. др Часлав Копривица

Биљана Цинцар Костић, историчар умјетности

Зоран Костић, књижевник

Гордана Коњевић, економиста

Вишња Косовић, књижевник

Дражен Косорић, композитор

др Горазд Коцијанчич

Биљана Кочановић

проф. др Милија Крајишник,
декан Машинског факултета Универзитета Источно Сарајево

Милица Краљ, књижевник

проф. др Здравко Кривокапић

мр Бојан Крунић, историчар

доц. др Јелена Крунић,
проректор Универзитета у Источном Сарајеву

проф. др Душан Крцуновић

мр Гордана Крцуновић

Радивоје Круљ, свештеник

проф. др Родољуб Кубат

проф. др Милан Кулић,
ректор Универзитета у Источном Сарајеву

Милорад Кураица

Павел Кузьминых

Давор Лазаревић, проф. историје

проф. др Небојша Лажетић

Славољуб Лазаревић

Александар Лазић, уредник портала Стањ ствари

Илија Лакушић, књижевник

Марија Лалатовић, проф.

проф. др Срђан Лалић,
проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Давид Лалић, књижевник

проф. др Дејан Лаловић

проф. др Горан Латиновић

ма Никола Лацковић, историчар

проф. др Зорица Лека

др Жарко Лековић, историчар

Неђељко Лековић, проф. историје

проф. др Марија Копривица Лелићанин

академик Бранко Летић

проф. др Марија Летић

проф. др Александар Липковски

проф. др Богдан Лубардић

др Александар Лукић, научни сарадник

ма Сандра Лукић, историчар

Жељко Лучић, професор

Душан Љубоја, историчар

проф. др Зоран Љубоје,
декан ЕТФ у Источном Сарајеву

Дејан Љушић

проф. др Светомир Максимовић

Светлана Максовић, правник и преводилац

проф. др Владимир Малбашић

Никола Милованчев, правник и публициста

Андреа Маловић

Ања Маловић

Бојана Маловић

проф. др Марко Маловић

Наташа Маловић

Маја Мандић

проф. др Илија Марић

др Ружица Марић

проф. др Смиља Марјановић Душанић

Александар Марковић

Драган Марковић

Ђорђе Марковић, глумац

Милена Марковић

Јован Маркуш, публициста

др Никола Маројевић

проф. др Саво Марковић

др Милена Мартиновић

Сава Гуслов Марчета, књижевник

проф. др Драга Мастиловић,
декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву

Веселин Матовић, проф.

Радмила Митрић Матовић, проф.

Велибор Митровић, правник

др Никола Мијатов, истраживач-сарадник

Драгана Мијушковић, професор филозофије

мр Анђелија Миладиновић Радоњић

др Александар В. Милетић, научни сарадник

др Ратомир Миликић, виши научни сарадник

Душан Милић, редитељ

проф. др Дејан Мировић

проф. др Александар Милановић

Предраг Баћко Милачић, књижевник

Урош Миливојевић, професор

Никола Милованчев, правник и публициста

проф. др Софија Милорадовић

Мирјана Миленковић, архивски саветник

Оливера Милетовић, новинар

Наташа Милосављевић, новинар

доц. др Боривоје Милошевић

Душанка Милошевић, ветеринар

Зоран Миљанић, теолог

др Александар Митић

Мирослав Цера Михаиловивић, књижевник

Милан Михајловић, књижевник

Никола Михајловић, проф.

доц. др Кристина Митић

Ратко Митрић, проф.

др Катарина Митровић

Велибор Митровић, правник

Ранко Мићановић, књижевник

Милутин Мићовић, књижевник

проф. др Радивоје Младеновић

ма Маријана Млађеновић, историчар

Маријета Мојашевић

проф. др Данило Мрдак

Лука Мркобрада, историчар

Ања Николић, истраживач сарадник

Ђорђе Николић

Јованка Стојчиновић Николић, књижевница

Катарина Николић

Кристина Николић

др Маја Николић, научни сарадник

мр Маја Николић, виши асистент

Мирослав Николић

Соња Николић

Желидраг Никчевић, књижевни критичар

Саша Нишавић, књижевник

Иван Нешић

Александра Нинковић Ташић, историчар науке

доц. др Ненад Нинковић

проф. др Вера Ћевриз Нишић,
проректор Универзитета у Источном Сарајеву

др Александра Новаков

Владимир Ножовић

Милорад Обреновић, књижевник

Мошо Одаловић, књижевник

мр Никола Ожеговић, историчар и теолог

проф. др Ана Јањушевић Оливери

проф. др Слободан Орловић

Бранислав Оташевић, књижевник

академик Часлав Оцић

Анђела Павићевић

Рајко Палибрк, књижевник

Бранко Павловић, адвокат

Видосава Павловић, професорка

Ненад Павловић, историчар

Ранко Павловић, књижевник

Славиша Павловић, књижевник

Параклис Блашко, свештеник

Блажо Паповић, дипл. елек. инг. и афористичар

проф. др Душко Певуља

Марко Пекић, адвокат

проф. др Владан Перишић

Исидора Перишић, филолог

Горан Перовић Цуца, гуслар

проф. др Александар Перовић

проф. др Драго Перовић

Славко Перошевић

Биљана Петковић

проф. др Жарко Петковић

проф. др Александар Петровић

Драган Петровић

Радош Петровић, дипл. инг. грађ.

Радмила Радиновић Петровић

др Радован Пилиповић, директор архива СПЦ

Кристина Пинтарић

проф. др Валентина Питулић

проф. др Петар Пијановић

др Невенка Пјевац, географ

Драгана Зечевић Плавански, новинар

академик Предраг Пипер

проф. др Александар Поповић

Александра Поповић

проф. др Бранислав Поповић

Душан Поповић, дипл. историчар умјетности

др Ненад Поповић, министар у Влади Србије

Перивоје Поповић, књижевник

Александар Протић

Адам Пуслојић, књижевник

Милојко Пушица, проф.

Љиљана Раденовић

Зоран Хр. Радисављевић

Благоје Радић

Оливера Радић, професор и новинар

Стефана Радић

проф. др Лазар Радовановић,
декан Економског факултета у Брчком

проф. др Милена Радновић

др Иван Радовић, физичар

Анђела Радовић

Иван Радовић

Маја Радовић

Ранко Радовић, књижевник

проф. др Саша Радојчић

академик Мира Радојевић

др Недељко Радосављевић

Симо Радић, историчар

Павле Радованчевић

Немања Радоњић, проф. историје

Андрија Радуловић, књижевник

проф. др Ифигенија Радуловић

Селимир Радуловић, књижевник

Гојко Раичевић,
публициста и уредник портала ИН4С

Жељко Раичевић

проф. др Бранко Ракић

проф др Саша Радојчић

др Александар Раковић, виши научни сарадник

Љиљана Раковић, проф. историје

Живојин Ракочевић, књижевник и публициста

Веселин Ракчевић, књижевник

Митар Ракчевић

Александар Ранковић

Драган Рачић, глумац

проф. др Миодраг Рашковић

проф. др Митра Рељић

проф. др Слободан Рељић

Ранко Рисојевић, књижевник

др Петар Ристановић, научни сарадник

проф. др Бранислав Ристивојевић

Дејан Ристић

др Иван Ристић, историчар

Миљана Ристић

Ана Ристовић, књижевник

Драган Росандић, новинар

Милан Ружић, књижевник

Љубивоје Ршумовић, књижевник

проф. др Александар Савановић

Никола Савељић

Виктор Савић, глумац

Душан Савић, књижевник

Радомир Савић

Миленко Савовић

Драган Сакић

ма Свјетлана Самарџија

Слободанка Самарџић

проф. др Слободан Самарџић

Илија Саџак

Марко Саџак

Милан Саџак

проф. др Младенко Саџак

проф. др Марко Секуловић

мр Салих Селимовић

проф. др Радоје Симић

проф. др Јелена Јовановић Симић

проф. др Ранко Симоновић

Ђорђо Сладоје, књижевник

Новица Соврлић,
Предсједник Књижевног друштва КиМ

Зоран Соргић, историчар

др Александар Совтић

Горан Спасојевић, свештеник

Александар Спајић

Тамара Сретовић

Славољуб Сталетовић

проф. др Драган Станић,
предсједник Матице српске

Проф. др Дејана Станић,
декан Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву

Новица Станић, љекар

Вељо Станишић, сликар

Данијела Станкић

Владан Станковић, историчар

проф. др Драгана Вељковић Станковић

Невена Станојловић, продуцент

проф. др Александар Стаматовић

Анђелија Стевановић, професор

проф. др Далибор Стевић,
декан Педагошког факултета у Бијељини

проф. др Миломир Степић

др Александар Стојановић, научни сарадник

др Драгица Стефановић, музиколог

проф. др Јелица Стојановић

Стефан Стојановић, историчар

доц. др Борис Стојковски

Данко Страхињић,
дипл. историчар, фотограф и новинар

мр Бојан Струњаш

Никола Танасић,
филозоф и публициста, уредник НСПМ

др Дарко Танасковић, професор универзитета и дипломата

Марко Танасковић, књижевник и публициста

проф. др Александар Терзић

академик Славенко Терзић

Александра Тијанић

Горан Тијанић, информатичар

проф. др Марко Тмушић

Аћим Тодоровић, књижевник

Вања Тодоровић, информатичар

Бојана Тодоровић

мр Мирко Тољић, сликар

Владимир Томић, историчар

Ивана Добривојевић Томић,
виши научни сарадник ИСИ

др Марка Томић Ђурић, научни сарадник

Наташа Томић, сликар и рестауратор

проф. др Владислав Топаловић,
декан Православно богословског факултета у Фочи

Ана Топличић, архитекта

Борис Трбић, сценариста и књижевник

Драгана Трифковић,
директор Центра за геостратешке студије

проф. др Срђа Трифковић

Спасоје Томић, проф.

Милош Тутуш, теолог

Бошко Ћирковић

Радомир Уљаревић, књижевник

мр Василије Ускоковић, теолог

проф. др Гордана Ушћумлић

проф. др Шћепан Ушћумлић

ма Радован Фемић, историчар

мр Радоје Фемић

Зоран Филиповић, свештеник

Јово Цвјетковић, издавач

проф. др Борислав Цицовић,
декан Факултета физичког васпитања
Универзитет Источно Сарајево

Мартин Црвеница, дипл. електро инг.

Давор Ћеранић, поморски официр

проф. др Зоран Ћургуз,
декан Саобраћајног факултета у Добоју

Владан Ћулафић, проф. историје

Дамјан Ћулафић, правник

др Јован Чавошки, научни сарадник

проф. др Ђорђе Чантрак

др Миодраг Чизмовић, филозоф

Ирена Чоловић, дипл. теолог

академик Радоје Чоловић

Сенка Чоловић, новинар

Славиша Чуровић, глумац

Шаровић Душко, правник

Сања Шаровић

Горан Шаула, књижевник

Лана Шаула

проф. др Јелена Ивановић Шекуларац

проф. др Ненад Шекуларац

Балша Шијаковић,

проф. др Богољуб Шијаковић

Божидар Шкобић, књижевник

Злата Шкорић

Ранко Шкулетић

проф. др Марица Шљукић

проф. др Срђан Шљукић

Синиша Шолак

др Ирена Шпадијер

Лука Шћепановић, инг. грађевинарства

проф. др Мара Шћепановић

др Маша Шћепановић, физичар

проф. др Михаило Шћепановић

проф. др Стеван Шћепановић

доц. др Небојша Шулетић

 

 

(mitropolija.com, peticija24.com)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер