понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Русија - протести да, хаос не
Савремени свет

Русија - протести да, хаос не

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
среда, 30. мај 2012.

У Доњем дому руског парламента у току је поступак за доношење новог закона о митинзима. Предлог је у првом читању већ усаглашен, а коначан текст треба да се усвоји првих дана јуна.

Закон треба да уведе ред у ову веома осетљиву област којом се, према оценама стручњака, у великој мери одређује ниво демократије и права човека у сваком друштву. Важећи закон, кажу експерти, превазиђен је посебно у условима када су митинзи и друга окупљања релативно честа појава у руским градовима.

Да одмах кажем: најбитније промене су у висини казне за кршење закона о окупљањима (дозвола, место окупљања, трајање, број учесника, њихово понашање и тд).

У првој верзији пројекта, биле су предложене казне до 1,5 милион рубаља за организаторе таквих митинга, а до милион рубаља за учеснике. Сада та казна износи до 50.000 за организаторе, односно 5.000 рубаља за учеснике. После критика парламентарне опозиције и неких других опозиционих кругова, горња граница предложене казне је смањена на 500.000, односно на 300.000 рубаља. Казне за прекорачење броја учесника митинга изрицаће се само ако је такво нарушавање закона довело до угрожавања безбедности грађана.

Наша је основна концепција, каже потпредседник Доњег дома парламента Сергеј Неверов, у томе да слобода једних не треба да нарушава права трећих лица и да ствара претњу безбедности, што може довести до неконтролисане ситуације.

Председник Владимир Путин изјавио је на састанку ,,Јединствене Русије’’ да о свему томе треба спровести јавну дискусију. Он сматра да парламент треба да донесе избалансиран закон. ,,Све измене и све иновације треба да ојачају демократски карактер наше државе и друштва и истовремено да заштите људе од крајње радикалних појава’’. Путин каже да држава и друштво имају права да се заштите од таквих појава, али да решења треба да буду избалансирана. Ми радимо то и у области законодавства које регулише еконосмска кретања. Приликом усавршавања законодавства неопходно је оријентисати се и на најбоља искуства и праксу у свету, сматра Путин. Како се сазнаје, предлагачи закона су изучили искуства из те области САД, Велике Британије, Француске, Шведске, Швајцарске и неких других земаља.

Противници овог законског пројекта сматрају да се њиме спречава право људи на миран протест. По мишљењу ветерана протестног покрета, Едуарда Лимонова, иначе оснивцача забрањене Национал-бољшевичке партије, власт фактички радикализује протестни покрет. Законом се људи сатерују у угао, они неће моћи са белим тракама да шетају улицама због страха од казне. То је исто као када рањену животињу сатерате у угао- она хоће да скочи на онога ко ју је сатерао.

Тај ме закон неће зауставити, каже Лимонов. Нека ми суде, нека ме осуде на казну. Ја сам и сада осуђен да бившем градоначелнику Москве Јурију Лушкову исплатим 500 хиљада рубаља. Ако ме опет казните, то ће укупно бити 800 хиљада или не знам колико, али ја на то пљујем. Они (власт) не разумеју нашу логику, каже Лимонов.

Руководилац Савета за права човека Михаил Федотов такође је против доношења овог закона и каже да ће, ако га усвоје оба дома парламента, предложити председнику Путину да стави вето. Федотов је мишљења да је овај документ у супротности са оним што је данас потребно руском друштву и да противречи ставовима које је својевремено износио доскорашњи шеф државе Дмитриј Медведев. Ипак, током сусрета са Путином, Федотов је ублажио свој став и сматра да је првобитни текст закона значајно побољшан.

У ,,Јединственој Русији’’ тврде да законски пројекат никога не тера у угао. Високи функционер партије и потпредседник Думе Сергеј Неверов сматра да закон гарантује безбедност људи и обезбеђује њихова права. Нико не жели никоме да ,,заврће руке’’ или ограничава нечију слободу. Они, који изражавају своју позицију у оквирима закона, уважавајући при томе права и слободу других, имаће за то све могућности. Циљ доношења закона је да се гарантује безбедност људи који су изашли на протест и спокојство свих житеља- закључује Неверов.

Што се тиче висине казне за прекршиоце, предлагачи закона сматрају да нису претеране. Путину су на састанку са партијским активом предочени подаци да се у Француској и Немачкој кажњавају демонстранти који сакривају или маскирају лице, држе камење под пазухом, боце, или су под дејством алкохола. А казне су до 10 или 15 хиљада евра, у Швајцарској до 100 хиљада франака, а прекршиоци закона могу бити осуђени и на затворску казну. У Канади, где ових дана теку демонстрације, казне су такође велике.

Да ли ће доношење новог закона застрашити организаторе протестних скупова?

Ових дана из московског затвора је изашао лидер ,,Левог фронта’’ Сергеј Удаљцов кога је око стотињак присталица дочекало аплаузом. Омања скупина аплаудирала му је и код споменика Булату Окуџави на Арбату. Удаљцов је са Алексејем Наваљним био осуђен на 15 дана затвора због супротстављања полицији током протестне шетње 9. маја. Друштво им је у затвору правио и лидер ,,Солидарности’’ Иља Јашин који је био осуђуен на 10 дана. Наваљни је по изласку из затвора најавио антивладине демонстрације за 12 јун које би према његовој замисли требало да представлају припрему за општенационалну акцију протеста почетком септембра.

Изгледи за велики одзив грађана на овим акцијама су, према оценама аналитичара, веома скромни. То су показала и последња окупљања која су по броју учесника била готово симбоилична.

У сваком случају, нови закон о митинзима треба, према замисли предлагача, да унесе више реда у ову осетљиву област уз поштовање свих грађанских права и слобода и у складу са општепризнатим нормама и принципима.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер