среда, 17. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Председнички избори у Русији - Владимир Путин поново без конкуренције
Савремени свет

Председнички избори у Русији - Владимир Путин поново без конкуренције

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
недеља, 14. јануар 2024.

Кампања за председничке изборе у Русији још није ушла у завршну фазу, али многе чињенице у вези са изборима већ су познате јавности.

Пријаве кандидата завршене су последњег дана прошле године. Према саопштењу Централне изборне комисије, пријеве су у законском року поднела 33 претендента на председнички положај, међу којима има познатих личности са дугогодишњим политичким искуством, али и у широј јавности мало познатих локалних функционера који на овај начин настоје да промовишу свој политички рејтинг. Документа за регистрацију до сада је поднело само неколико кандидата. Аналитичари процењују да ће се, када овај процес буде завршен, на коначном списку претендената за председнички положај налазити десетак личности.

Кампања се за сада одвија без знакова нервозе, ексцеса или других непредвиђених околности. Политички кругови и јавност у земљи, као и процене аналитичара у свету, не сумњају у убедљиву победу Владимира Путина. Влада уверење да ће то бити избори у којима се победник унапред зна.

Према речима председнице Горњег дома парламента, Валентине Матвиенко, предсенички избори представљају веома значајан политички догађај који ће умногоме определити правце даљег развоја Русије. А председница Централне изборне комисије, Ела Памфилова, оцењује да председнички избори у Русији имају не само унутрашњи, него и велики међународни значај. Биће то догађај кога ћемо се сећати и поносити се њиме, каже Памфилова.

Кампања се за сада одвија без знакова нервозе, ексцеса или других непредвиђених околности. Политички кругови и јавност у земљи, као и процене аналитичара у свету, не сумњају у убедљиву победу Владимира Путина. Влада уверење да ће то бити избори у којима се победник унапред зна

Владимир Путин најавио је своју кандидатуру као нестраначка личност. Иако је у јавности и политичким круговима владало уверење да ће се кандидовати, Путин је кандидатуру најавио на неуобичајеном месту и изненадно, током разговора са борцем- херојем Артјомом Жогом, учесником специјалне војне операције у Украјини. Жога је са своје стране информисао Путина да су се борци на фронту живо интересовали и испољавали жељу да се Владимир Владимирович поново кандидује за председника. Званично је саопштено да је за кратко време прикупљено преко пола милиона потписа у подршку његове кандидатуре.

То је пети пут како се Путин кандидује за председника, што му је омогућено после измене у уставу пре пар година. На сва четири претходна избора (2000, 2004, 2012 и 2018) победио је са убедљивом већином.

Када је о лидеру КПРФ Генадију Зјуганову реч, треба подвући да је он на политичкој сцени Русије од обнављања партије, убрзо после распада Совјетског Савеза. Важи за угледног, енергичног и способног политичара и руског париоту. Обавештени извори тврде да је на изборима 1996. године добио више гласова од Бориса Јаљцина али да су избори покрадени

Комунистичка партија. која још увек има значајан број присталица углавном међу старијом генерацијом, кандидовала је 75-годишњег инжењера агрономије и политичког активисту Николаја Харитовова, кога је на пленуму ЦККП предложио лидер партије Генадиј Зјуганов. Харитонов је већ учествовао на председничким изборима 2004 године када је освојио 13,69 одсто гласова.

Када је о лидеру КПРФ Генадију Зјуганову реч, треба подвући да је он на политичкој сцени Русије од обнављања партије, убрзо после распада Совјетског Савеза. Важи за угледног, енергичног и способног политичара и руског париоту. Обавештени извори тврде да је на изборима 1996. године добио више гласова од Бориса Јаљцина али да су избори покрадени. Било је наговештаја да ће се и на овим изборима кандидовати, за шта би имао подршку међу члановима партије, али је одустао, не образлажући своју одлуку. У политичким круговима у Москви се оцењује да ће један број чланова партије гласати за Путина, а не за кандидата партије.

Пре више година у Русији је основана још једна партија која окупља присталице идеје комунизма, под називом ,,Комунисти Русије''. Ова партија истакла је кандидатуру свог лидера Сергеја Малинковича, члана Обласног комитета и депутата у локалној скупштини Алтајског округа. У свом програму ова партија заступа идеју о ,,десет Стаљинских удара по капитализму и америчком империјализаму'' и предвиђа ,,победоносни завршетак'' ове идеје. Пошто ова партија није заступљена у федералној Думи, Малинкович ће за регистровање своје кандидатуре морати да прикупи сто хиљада потписа подршке.

Либерално- демократска партија кандидовала је лидера ове партије Леонида Слуцког, који руководи партијом после смрти њеног оснивача и дугогодишњег лидера Владимира Жириновског који је био једна од најпознатијих политичких личности у постсовјетској Русији. Слуцки има знатно нижи поитички рејтинг у јавности и међу члановима партије од Зириновског, па аналитичари не учекују да ће, уколико успе да уђе у трку, набрати онолико гласова као његов претходник, који је на ранијим изборима био председнички кандидат.

Председничког кандидата има и партија ,,Грађанска иницијатива''. То је бивши депутат Борис Надеждин кога аналитичари убрајају међу убедљиве аутсајдере.

Није пријавио кандидатуру ни лидер значајне партије ,,Праведна Русија'' Сергеј Миронов, рекавши да ће његова партија подржати Путина. Иначе, кандидати мање значајних партија требало је да обезбеде писмену сагласност најмање сто хиљада бирача а личности које се смоиницијативно кандидују- триста хиљада, док су веће партије биле ослобођене прикупљања потписа

Лидер партије ,,Јаблоко'' Григориј Јавлински који је на политичкој сцени Русије готово три деценије, најпре је најавио своју кандидатуру под условом да прикупи подршку десет милиона бирача, што је крајње нереално. Касније је одустао је од кандидатуре. Изјавио је да ће његова партија подржати неког другог кандидта, не наводећи ког. Ова партија и њен лидер су у првим годинама постсовјетске Русија имали велики број пристлица и играли су значајну улогу у политичком животу земље. На једном од ранијих избора Јавлински се чак налазио међу неколико фаворита. У међувремену, имао је озбиљних здравстнених проблема.

Није пријавио кандидатуру ни лидер значајне партије ,,Праведна Русија'' Сергеј Миронов, рекавши да ће његова партија подржати Путина. Иначе, кандидати мање значајних партија требало је да обезбеде писмену сагласност најмање сто хиљада бирача а личности које се смоиницијативно кандидују- триста хиљада, док су веће партије биле ослобођене прикупљања потписа.

О главном председничком кандидату, Владимиру Владимировичу Путину, и у домаћој и у светској јавности се много зна. У самој земљи влада уверење да је дошавши на чело државе готово пре четврт века у веома тешком тренутку, спасао земљу распада, очувао њен суверенитет и територијални интегритет, успоставио политичку стабилност. У његовој ери Русија је економски, политички и социјално стабилизована и војно ојачана. Стала је на своје ноге где и данас чврсто стоји. Престала је да се потчињава Западу, да буде њен економски прирепак.

Московски дневник ,,Независимаја газета'' констатује да су се грађани Русије убедили да је главни квалитет Путина- одговорност и служење народу и држави, што се у јавности јасно препознаје. Председнички избори су у суштини постали референдум о поверењу Владимиру Путину и плебисцит, у чему нема ничег лошег. Путин није надчовек, нити ,,генијални руководилац'', већ национални лидер, каже аналитичар Пјотр Акопов. Он није ,,вођ'' нити ,,газда руске земље'' како себе називају императори, него човек који руководи земљом у сагласности са представницима и вољом апсолутне већине народа. Није марионета елите- олигарха, бирократије или људи у сенци него руководилац који одговара не само за своје поступке него и за свој народ.

Према најновијим извештајима, Путин ужива подршку 80 одсто бирача, а више од 77 одсто одобрава његову делатност, укључујући и покретање специјалне војне операције у Украјини. Аналитичари оцењују да ће Путин већ у првом кругу надмоћно победити и да подршка на овим изборима неће бити мања него на претходним

Лист констатује да нови председнички мандат није потребан Путину само да би остварио циљеве сперцјалне војне операције у Украјини, иако је то у овом тренутку најважније. Путин мења Русију не зато што има слику ,,прекрасне будућности'' него зато што она сама жели да се мења. Он нити жури у својим одлукама нити их успорава, већ настоји да иде неким средњим путем. Не из страха или склоности ка компромисима, него зато што воли и познаје Русију, увиђа претње и схвата опасности. Путин није ни господ Бог. Он се мења и учи заједно са Русијом и постаје јачи заједно са својим народом. Њему није потребно да се додворава елити и народу; он може да му говори истину и да не даје празна обећања зато што зна и осећа да му народ верује. И то поверење и уважавање главни су ресурси Путина. Он сам је више пута јавно саопштио да би напустио председнички положај оног тренутка када би увидео да нема подршку народа.

Највећа руска партија, ,,Јединствена Русија'' коју је пре двадесет и две године основао председник, заједно са ,,Народним фронтом'' који обједињује патриотске партије, безрезервно подржавају кандидатуру Владимир Владимировича. Они су истовремено били организатори прикупљања потписа подршке бирача. Према најновијим извештајима, Путин ужива подршку 80 одсто бирача, а више од 77 одсто одобрава његову делатност, укључујући и покретање специјалне војне операције у Украјини. Аналитичари оцењују да ће Путин већ у првом кругу надмоћно победити и да подршка на овим изборима неће бити мања него на претходним.

За многе политичаре на Западу и један део међународне јавности, руски председник је диктатор, злочинац, агресор, па и ,,касапин'' како га је недавно крстио амерички председник Бајден, и за њим је расписана међународна потерница, што се у Русији и великом делу међународне заједнице оцењује као неразуман и правно ништаван гест. За оне трезвеније, објективније и мање острашћене, слика о Владимиру Путину је другачија. Тако, на пример, амерички недељник ,,Волстрит Џорнал'' у последњем броју пише да је руски председник ,,геополитички победник године'' заједно са још две америчке јавне личности. ,,Његов положај делује немерљиво јаче него пре годину дана, каже колумниста овог гласила уз напомену да га то ,,не радује''. Додаје да је Путин показао ,,окрутну предност стретешког стрпљења''. Нека друга западноевропска гласила признају да антируске санкције нису дале жељени ефекат, да су више штетиле Европској унији него Руској Федерацији и да западу није успело да покори Русију и изолује је на међународном плану. У Москви се на злонамерне изјаве на западу не придаје велики значај иако се оцењује да оне трују узајамне односе, дургорочно их оптерећују и изазивају неспокојство на међународној сцни.

Када буде изабран, у шта нико не сумња, Путин ће, према сопственом наговештају, наставити да реализује свој програм који је познат у јавности. Тренутно, најважније је постизање циљева специјалне војне операције у Украјини. На међунродном плану, то је очување мира и сарадња са свим партнерима који желе сарадњу на основама равноправности и узајамног уважавања. Позната је његова изјава да Русију споља нико не може да победи и да ће ,,Русија бити независна, целовита и суверена држава, или је неће бити''. На унутрашњем плану приоритети су побољшање зивотног стандарда грађана, даља демократизација друштва, очување суверенитета и територијалног интегритета, јачање одбрамбене способности земље. Русија треба да постане земља у којој ће се конфорно живети и којом ће се њени грађани поносити- каже Путин. У Кремљу се изјављује да је за Мокву све једно ко ће бити нови америцки преседник и да се политика Васингтон према Русији неце мењати ни после америцких избора.

Када буде изабран, у шта нико не сумња, Путин ће, према сопственом наговештају, наставити да реализује свој програм који је познат у јавности. Тренутно, најважније је постизање циљева специјалне војне операције у Украјини. На међунродном плану, то је очување мира и сарадња са свим партнерима који желе сарадњу на основама равноправности и узајамног уважавања

У новогодишњем обраћању нацији, Путин је изјавио да Русија чврсто заступа своје националне интересе, своју слободу и безбедност. Оно што је најважније, што је обједињавало и обједињује грађане Русије, то је судбина отаџбине и дубоко схватање највећег значаја историјске етапе кроз коју Русија данас пролази. Обратио се и борцима специјалне војне операције у Украјини рекавши да су ,,наша срца заједно са вама, да се вама поносимо и да смо усхићени вашом храброшћу''.

И овом приликом треба подвући да специјана војна операција у Украјини остаје главна брига будућег председника државе, што ће по свим прогнозма бити Вадимир Валадимирович, који је и започео ову операцију. Аналитичари указују на све оштрије војно сучељавање двеју страна уз велике људске жртве, материјално разарање и узајамне оптужбе у којима се не бирају речи. У Москви се тврди да су западне земље фактички учеснице овог сукоба на страни Украјине, што по оценама аналитичара, отвара могућност директног оружаног сукоба Русије и НАТО пакта и представља велику опасност по мир у свету. Није мало оних аналитичара и коментатора који кажу да се свет налази на ивици новог светског рата који би био кобан по човечанство и цивилизацију.

Пажњу привлачи недавна изјава заменика председника Савета за безбедност Русије Дмитрија Медведева да су ,,Одеса, Дњепропетровск, Харков, Николајев и Кијев руски градови привремено окупирани'' што може да наведе на закључак да Москва има намеру да их ,,ослободи''. Специјална војна оперција ће се наставити а њен циљ је разоружање украјинских трупа и ослобађање украјинске државе од идеологије неонацизма- каже Медведев. Уклањање владајућег бандеровског режима није просто прокламација већ најважнији и неизбежан циљ који се мора постићи. Он је додао да су преговори са Украјином могући, да их Русија никада није одбацивала за разлику од Кијева, али да нису временски ограничени. ,,Могу да трају до потпуног пораза и капитулације бандеровских трупа Североатланске алијансе''- каже Медведев чију изјаву бележе московски медији.

Украјинска страна наводи сасвим супротне оцене о узроцима оружаног сукоба, окривљујући Москву за ничим изазвану агресију и наводне ратне злочине, чему се здушно придружују западни званичници. А поједини независни и неутрални извори у свету називају овај рат трагичним и констатују да се два велика и сродна словенска народа међусобно истребљују за рачун туђих интереса и циљева.

Чињеница је да један део грађана Русије не указује подршку Владимиру Путину нити се слаже са његовом политиком, посебно око рата у Украјини, међу којима има и угледних лићности из јавног зивота. Један број личности, претежно неруске националности, из области културе, естраде и неких других кругова, у знак протеста напустио је у последње време земљу и потражио уточиште негде другде. Неки од њих проглашени су страним агентима. Истовремено, приличан број младих људи, који подлежу мобилизацији, такође је напустио земљу избегавајући да обуче унифому и бори се у Украјини. Било је предлога да им се забрани повратак о домовину али тај предлог није прихваћен. Званичници очекују да ће се највећи број пре или после вратити у земљу али кажу да их домовина неће дочекати раширених руку и да ће у једним делу јавности бити жигосани као издајници.

Председнички избори у Русији одржаће се од 15. до 17 марта. Према подацима Централне изборне комисије, право гласа има близу 108 милиона грађана, не рачунајући бираче регистроване у Доњецкој и Луганској републици, Запорожју и Херсонској области

Против покретања специјалне војне операције у Украјини изјаснио се и познати руски генерал у пензији, војни дипломата Леонид Ивашов, што је у јавности и политичким круговима примљено са изненађењем, с обзиром на његову изразито патриотску опредељеност и испољавање одбојности према агресивним плановима и поступцима западне алијансе. О је у писменој изјави својевремено упозоравао да војна операција у Украјини мођже да прерасте у братоубилачки рат и затражио да Путин поднесе оставку због такве одлуке. Касније, Ивашов се није оглашавао или пак његове евентуалне изјаве нису добијале публицитет.

Све је то ипак неупордиво мањи проценат грађана и њихов став не може битније да утиче на политику Кремља.

Председнички избори у Русији одржаће се од 15. до 17 марта. Према подацима Централне изборне комисије, право гласа има близу 108 милиона грађана, не рачунајући бираче регистроване у Доњецкој и Луганској републици, Запорожју и Херсонској области.

На претходним председничким изборима 2018 године, на којима је учествовало осам кандидата, Владимир Путин је победио у првом кругу са 76,69 одсто гласова.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер