Novi Berlinski zid

Zvaničnici u Kijevu saopštili su da Ukrajina gradi zid prema Rusiji. Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk je, navodno, već dao znak za početak izgradnje ,,prve faze granice sa Rusijom’’, projekta Zid, koji u celini treba da bude realizovan u roku od šest meseci. Prva faza treba da bude gotova do 30 oktobra. Time je počeo u praksi da se sprovodi nagoveštaj predsednika Petra Porošenka da će Ukrajina podići na granici sa Rusijom savemeni kompleks odbrambenih utvrđenja. Kada bude završen (i ako ikada bude završen) ovaj zid će podsećati na izraelski kojim se ova zemlja ogradila od Palestinaca. Kako je zamišljeno, biće to (verovatno) žičana mreža visoka dva metra na čijem će gornjem delu biti tridesetak santimetara bodljikave žice. Koštaće četiri milijarde dolara. Za sada je izdvojeno svega oko 7,5 miliona. Da li će i kako Kijev naći ovaj ogroman novac kada se zemlja nalazi u ogromnim ekonomskim teškoćama sa malim ili bolje reći nikakvim izgledima da se iz njih iskobelja? Kako pišu neki ukrajinski mediji, gradonačelnik Kijeva, inače mnogo poznatiji kao svetski prvak u boksu, Vitalij Kličko, zatražio je iz Berlina savete i iskustva oko građenja Berlinskog zida.

I tu dolazimo do činjenice koja je paradoksalna, a koncidencija gotovo neverovatna. Naime, upravo ovih dana navršava se jubilarna, dvadeset peta godišnjica rušenja Berlinskog zida. Taj događaj je istorija zabeležila kao preloman za dalja politička kretanja ne samo u Evropi nego i u svetu. Za mnoge savremene političare i analitičare, od tog događaja počinje nova era u evropskoj i svetskoj istoriji. Tokom narednih dvadeset i pet godina, došlo je do velikih promena na političkoj i geografskoj karti Evrope i sveta. Neke zemlje su nestale sa političke karte, druge, su se pojavile, što sve zajedno nije teklo bezbolno, bez ratova i sukoba, koji se u nekim delovima sveta i dalje nastavljaju. Nažalost, i Jugoslavija se devedesetih godina prošlog veka našla u tom vrtlogu sa teškim posledicama po narode koji su živeli na njenom tlu.

Na nekim delovima bio je ojačan bodljikavom žicom i minskim poljima. Saopšteno je da je prilikom ilegalnog prelaženja, odnosno bekstva istočnonemačkih građana na zapad, poginulo 200 ljudi. Mnogi ocenjuju da je broj žrtva bio znatno veći.

Da odmah konstatujemo da je Berlinski zid bio masivna, do tada jedinstvena građevina u svetu - jedinstvena po svojim dimenzijama, nameni i mnogim drugim obeležjima. Zid je simbolizovao podeljenost ne samo Nemačke nego, možda u još većoj meri, Evrope i sveta. Bio je izgrađen u noći, između 12. i 13. avgusta 1961. Razdvajao je ne samo jedan narod, porodice, već i Evropu, ideologije, način života. Bio je dug 155 kilometara, visok u proseku oko 3,5 metra sa oblinom na vrhu da eventualni begunci nemaju za šta da se čvrsto uhvate. Imao je oko 300 osmatračnica, čuvalo ga je 14.000 graničara sa 259 službenih pasa. Na nekim delovima bio je ojačan bodljikavom žicom i minskim poljima. Saopšteno je da je prilikom ilegalnog prelaženja, odnosno bekstva istočnonemačkih građana na zapad, poginulo 200 ljudi. Mnogi ocenjuju da je broj žrtva bio znatno veći.

Ukrajinski ,,zid’’ po spoljnom izgledu neće biti ni nalik na Berlinski. On će ipak imati nešto zajedničko sa Berlinskim: razdvajaće države, narode, pa i porodice. Bolje reći, razdvajaće jedan narod, jer i sa ukrajinske strane, u širokom pojasu, većinsko stanovništvo je ruske nacionalnosti. Plus milioni mešovitih brakova i dece rođene u njima. Simbolizovaće i novu podelu u Evropi, koja navodno otvara svoje granice. Danas, dvadeset i pet godina posle rušenja Berlinskog zida i posle okončanja hladnog rata, u sred Evrope jedna zemlja podiže novi zid ograđujući se od suseda sa kojim je decenijama i vekovima bila pod istim krovom, Mi (Rusi i Ukrajinci) nismo dva naroda, kažu pojedini komentatori u Moskvi. Mi smo dve grane jednog te istog naroda.

U čitavoj lepezi uzajamnih kritika između Ukrajine, Moskve i zapadnih saveznika, pre svega SAD, pao mi je u oči jedan nimalo nežan retorički duel između američkog predsednika Baraka Obame i bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Na kvalifikaciju, rekao bih prepotentnu, ni malo državničko-diplomatsku – da su za svet najveća opasnost terorizam, ebola i Rusija, Gorbačov je izjavio: ,,Naša i svetska ebola su Sjedinjene Američke Države sa svojom namerom da zauvek zadrže svetsko liderstvo’’.

Šta može doneti ,,zid’’ između Ukrajine i Rusije? Kome će i od kakve koristi biti?

Prisećam se jednog detalja neposredno posle razgraničenja između Rusije i Ukrajine i ,,crtanja’’ novih državnih granica posle raspada Sovjetskog Saveza. Čitam u moskovskim novinama gotovo nestvarnu reportažu sa te nove državne granice.

Penzioner Leonid Vasiljevič Dobronogov, koji kaže da je i Rus i Ukrajinac, našao se u velikim nevoljama. Živi u zaseoku Uspensko. To je pogranična stanica Rusije prema Ukrajini na železničkoj pruzi Taganrog-Donjeck.

Dobronogov vadi iz džepa ličnu kartu. Dokumenat je na dva jezika - ruskom i ukrajinskom. U njoj nije upisana adresa stanovanja. Osim toga, reči ,,graždanin SSSR’’ je precrtana i udaren je veliki pečat: Ukrajina. Iz drugog džepa Leonid Vasiljevič vadi dokumenat u kome piše da je građanin Rusije. ,,Dokumenta držim u raznim džepovima. Vadim te jedan te drugi, zavisno od toga gde se nalazim’’, kaže uzdišući Dobronogov.

Dešavalo se da Dobronogov i u sopstveni seoski klozet ide sa pasošem. Ukrajinski graničari su ga zaustavljali: ,,Deda, ne narušavaj granicu’’. Jer, klozet je na teritoriji Ukrajine. ,,Plati kaznu’’. Ponekad, kada se nađem na drugoj strani, i kod moje babe na noćenje moram uz pasoš.

Kada je sedamdesetih godina kupovao seosku kuću, prodavac ga je upozorio da odmah tu pored prolazi administrativna granica sovjetskih republika Rusije i Ukrajine. Leonid Vasiljevič tada na to nije obraćao pažnju.

Kada je sedamdesetih godina kupovao seosku kuću, prodavac ga je upozorio da odmah tu pored prolazi administrativna granica sovjetskih republika Rusije i Ukrajine. Leonid Vasiljevič tada na to nije obraćao pažnju. Čak se šalio: živim na jednoj, a radim na drugoj strani, u drugoj državi. Tada smo se sa tim još sprdali. A kada su 1992 došli ozbiljni ljudi sa teodolitom i ukopali granični stub, pravo ispred spavaće sobe, Dobronogovu više nije bilo do šale. Stub još nisu ofarbali i on ga je noću izvadio i bacio na drva. A rupu je zatrpao. Tek kroz nedelju dana došli su graničari sa farbama. Dugo su se motali po imanju.

- Deda, gde je stub?

- Postavili su ga tamo u polju, smušeno kaže Dobronogov i rukom pokazuje prema pruzi.

Od 120 domaćinstava ruskog sela, 15 domaćinstava našlo se u drugoj državi, u tuđini. Graničari su filigranskom tačnošću povukli granicu. Imanje Leonida Vasljeviča je u obliku kvadrata, a granična linija ide ukoso. Na ,,našoj’’ (ruskoj) teritoriji zasađeni su kupus i zelen. ,,Njihova’’ (ukrajinska) polovina bašte je samo oriljana.

- Ja sve razmišljam: da sadim ili da ne sadim. Šta se u Moskvi govori, kakva je politička klima? Šta ako Ukrajina uđe u NATO? Mogu li mi uzeti baštu? Kokoške bih nekako preneo, ali šta sa usevima’’?

Ako živiš na jednoj strani a hoćeš da popraviš televizor ili frižider na drugoj, moraš da popuniš carinsku deklaraciju na privremeni uvoz-izvoz i za televizor i za frižider, a i za auto kojim to prevoziš. Da bi izbegli te neprijatnosti ljudi ilegalno prelaze granicu koja ide seoskim ulicama ili idu zaobilaznim putem - preko polja i bašti, pa se kreću u skokovima, kao partizani na okupiranij zemlji.

Tako glasi priča penzionera Leonida Vasiljeviča Dobronogova koji ni kriv ni dužan ispašta jer su mu kuća i seosko imanje na nezgodnom mestu. Novine pišu da je takvih slučajeva veoma, veoma mnogo.

Izneću i drugi, u nekim elementima sličan slučaj, ali sa drugog, takođe podeljenog područja: Berlina.

Naša poznanica, Nemica, sa kojom se porodično družimo, moli da joj u Zapadnom Belinu kupim neke sitnice: čokoladice ,,Duplo’’ za sinčića od tri godine, neke igračke, kišobran ,,ali onaj sa gajtanom’’. Kaže da ima rođenu sestru i tetku ,,s one strane zida’’ koje nije videla više od trideset godina. Čovek koji mi održava automobil moli me da mu na zapadu kupim neke delova za njegova kola. To uredno plaćaju, tačno u pfenig. Veoma mi zavide što ja mogu da pređem u Zapadni Berlin kada hoću. Imam službeni pasoš, urednu akreditaciju kao stalni dopisnik agencije Tanjug iz Nemačke DR i Zapadnog Berlina. Četiri godine posmatrao sam i uverio se šta znače podele, šta znači kada zid razdvaja narod, porodicu, rođake i prijatelje i kada predstavlja simbol konfrontacija i podela.

Berlinski zid srušen je pre dvadeset i pet godina furioznim naletom miliona ljudi sa obe strane granice. Takav stampedo, koji sam gledao sopstvenim očima i o njemu izveštavao, do tada nije bio viđen niti će se verovatno ikada ponoviti.

Danas, dvadeset i pet godina kasnije, svedoci smo podizanja novog ,,zida’’, novih konfrontacija, novih razdvajanja i novih podela. Kome će one doneti dobra?

Rušenje Berlinskog zida propraćeno je na Zapadu oduševljenjem. Decenijama se od istočnonemačkih vlasti zahtevalo da se taj ,,nečovečanski zid’’ ukloni. Dabome, podizanje zidova koji razdvajaju narode i države nije baš u duhu demokratije, slobode, pa i ljudskog dostojanstva. Berlinski zid ubrajan je u tu, avetinjsku, kategoriju.

Rušenje Berlinskog zida propraćeno je na Zapadu oduševljenjem. Decenijama se od istočnonemačkih vlasti zahtevalo da se taj ,,nečovečanski zid’’ ukloni. Dabome, podizanje zidova koji razdvajaju narode i države nije baš u duhu demokratije, slobode, pa i ljudskog dostojanstva. Berlinski zid ubrajan je u tu, avetinjsku, kategoriju. Ali, šta ćemo sa zidovima i međama - bili oni betonski, žičani ili bilo kakvi drugi - koji su u međuvremenu podignuti i koji takođe razdvajaju narode i države? Postoje, kako su mediji izveštavali, neke tvorevine takve vrste koje je Amerika podigla prema Meksiku, pa Izrael prema Palestincima, pa Bugarska prema Turskoj. Sada, evo, i Ukrajina podiže zid prema Rusiji. Koji su to ,,dobri’’, a koji ,,loši’’zidovi i ko će to da procenjuje? Koliko mi je poznato, niko se na Zapadu ili bilo gde drugde kritički nije osvrnuo na takvu vrstu ,,razgraničenja’’ između Ukrajine i Rusije. Taj zid će, dakle, biti ,,dobar’’.

Iako je međa između Ukrajine i Rusije po scenariju Porošenka i Jacenjuka tek u začetku, mnogi joj ne proriču dugotrajnu sudbinu. Ovih dana, lider Luganske Narodne Republike Igor Plotnicki, izjavio je da ova republika planira potpunu pravnu i političku integraciju sa Rusijom. ,,Veoma smo dugo bili otrgnuti. Pre ili posle bićemo deo Ruske Federacije’’ - kaže Plotnicki.

Komandant Orlovke i jedan od najpopularnijih lidera Novorosije, Igor Bezler, je mnogo oštriji i konkretniji. On žestoko optužuje vlasti u Kijevu navodeći da će oni ,,dočekati svoj ,,Nirnberški tribunal’’. Žali što je Porošenku ,,opalio samo dva šamara’’ prilikom jednog susreta u Simferopolju. Bezler kaže da se borci Novorosije ,,bore protiv ukrajinskih fašista i protiv svetske finansijsko-industrijske oligarhije za koju je Ukrajina samo sredstvo za postizanje glavnog cilja - uništavanje Rusije, Rusa i svih Slovena. ,,Ako mi ovde padnemo, svi narodi će biti na kolenima pošto im se ni jedna nacija, osim ruske, ne može suprotstaviti’’.

Ako se ostvare prognoze i očekivanja koje lideri ,,Novorosije’’ iznose, ,,zid’’ između Ukrajine i Rusije doživeće istu sudbinu kao Berlinski; biće srušen. S tom razlikom što će imati  mnogo kraći vek i neuporedivo manji značaj.

Ako uopšte bude do kraja izgrađen.