четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Израел, Канада и САД доливају уље на ватру у Украјини
Савремени свет

Израел, Канада и САД доливају уље на ватру у Украјини

PDF Штампа Ел. пошта
Владимир Јевтић   
четвртак, 23. април 2015.

Руска Федерација је након неколико година забране извоза оружја Ирану одлучила да Техерану одобри пошиљку ПВО ракетног система „С-300“. Овај чувени ПВО систем има стриктно одбрамбену намену. То дефинитивно није офанзивно оружје. Међутим, Тел Авив је осудио ову одлуку Москве и навео је да ће у одговор послати оружје украјинској војсци! 

Због чега Израел осуђује испоруку дефанзивног оружја Ирану и због чега, што је још горе, намерава да испоручи оружје украјинској војсци сада у осетљивом тренутку, када је на снази веома крхко примирје? Руски председник Владимир Путин упозорио је Израел да не продаје оружје Украјини, као одговор на одлуку Русије да одобри продају противракетног система Ирану.[1]

Руски медији такође преносе следеће: „То је избор израелског руководства. Њихово је право да раде оно што мисле да је одговарајуће. Ако је (оружје које желе да продају) смртоносно, мислим да ће бити контрапродуктивно. Само ће довести до још једне рунде сукоба, повећати број жртава и исход ће бити исти". Разлог што Израел осуђује одлуку Москве лежи у томе што Израел жели да држи „монопол над силом“ на Средњем истоку. Системи „С-300“, повећавају одбрамбену моћ иранске армије, што никако не иде у прилог Израелу, који има веома агресивну политику према земљама Средњег истока, а нарочито према Ирану.

Израел наводно страхује због иранског нуклеарног програма. Међутим, права чињеница је да Тел Авив жели да буде агресивни господар над Ираном јер Иран се налази у успону и, дугорочно гледано, он би заиста могао да постане претња по Израел и по његову геополитичку позицију као најјаче земље у региону. Израел не жели да изгуби свој војно-политички примат у региону и зато се плаши да би Иран са руским ПВО ракетним системима постао непремостива препрека за свако евентуално будуће бомбардовање иранских нуклеарних капацитета.

Тел Авив једноставно жели да задржи позицију из које може да представља константну претњу по Иран. Израелски премијер Нетанјаху се услед тога оштро противи одлуци Москве: „Израел је озбиљно забринут због руског снабдевања Ирана ракетама С-300, док Иран константно повећава агресију у региону. Израел такође гледа са забринутошћу да те агресије нису забележене у оквирном споразуму с Ираном и да (коначни) споразум није условљен њиховим окончањем". У наведеном светлу, постаје сасвим јасно зашто се Тел Авив и Бењамин Нетанјаху противе испоруци ракетног система ПВО „С-300“ Ирану. Међутим, далеко је од тога да буде јасно зашто се Израел одлучио да испоручи оружје украјинској армији и тако „казни“ Русију због испоруке ракета Ирану.

Израелски корак је потпуно асиметричан руском и представља веома велику стратешку грешку. Наиме, Руска Федерација је испоручила чисто дефанзивне системе Ирану, али Тел Авив жели да Украјини испоручи смртоносно, офанзивно оружје. Тим оружјем би били убијани руски и украјински цивили и то би допринело распламсавању ионако осетљиве ситуације у Украјини. Зар Израел заиста жели да шаље оружје украјинској војсци како би тим оружјем били убијани невини становници Донбаса? Изгледа да жели како би тиме казнио Русе, али и доказао послушност САД и Западу, који такође жели да испоручи оружје украјинској војсци.

Израел је пре свега амерички савезник и он не жели да заостаје у трци која се зове „победник је онај ко први испоручи оружје кијевском режиму“. Ипак, остаје једно питање. Зашто Израелци, народ који је толико пропатио од нациста у Другом светском рату, који је прогањан и убијан у стравичним концентрационим логорима и чије су жртве процењене на шест милиона (!), жели да испоручи оружје украјинској војсци која је у себе инкорпорирала и интегрисала ултранационалистичке, десничарске и неонацистичке формације, као што је батаљон „Азов“?

Парадоксално, Израелци желе да наоружају режим који се ничим није дистанцирао од нацизма (убијање опозиционих новинара говори томе у прилог). Кијевски режим је пригрлио неонацистичке структуре у свој политички и војни систем. Јеврејски народ практично почеће да наоружава потомке својих мучких убица!

Чудно је да Бењамин Нетанјаху не схвата ову чињеницу. Или је добро схвата, али једино жели да по сваку цену казни Русију због испоруке дефанзивног оружја Ирану. Слика коју имамо пред собом је гротескна, Јевреји испоручују оружје неонацистима који убијају Русе, који су се борили против те исте идеологије, која је масовно убијала Јевреје! У истом светлу, САД и Канада шаљу своје падобранце и специјалне јединице како би обучиле украјинску армију. У години у којој се слави 70 година од победе над фашизмом Американци и Канађани шаљу своје трупе како би обучиле украјинске војнике да још ефикасније убијају цивиле Донбаса!

Званична реторика САД и Канаде гласи да ће трупе на терену направити разлику између регуларних украјинских трупа и неонацистичких структура, међутим, то једноставно није могуће. Неонацистичке групе попут „Свободе“ и „Десног сектора“ су своје војне фракције потпуно стопиле са регуларним снагама украјине. Дакле, Американци и Канађани, као и Израелци, обучаваће и наоружаваће кијевску војску која не може да се дистанцира од прошлости одређених група.

Све у свему, потези које чине САД, Канада и Израел никако не доприносе миру у Украјини, напротив, ти кораци су у директној колизији са договором из Минска. Морамо се запитати коме не одговара примирје које је на снази у Украјини. Наоружавање и обучавање украјинске армије изгледа да представљају потезе којим ће се рат још више распламсати и због чега ће још више недужних цивила патити и страдати.   


 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер