уторак, 15. октобар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Хибридни рат против Русије и Путина
Савремени свет

Хибридни рат против Русије и Путина

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Милошевић   
среда, 17. фебруар 2016.

У последње време сведоци смо дириговане хајке која се на Западу води против Русије, а поготово њеног председника Владимира Путина. Чак и пажљивом аналитичару тешко је побројати све грехове који им се приписују. Ти напади су, према мишљењу појединих политиколога, чак чешћи и безобзирнији него што су били током Хладног рата на тадашње совјетско руководство и сам Совјетски Савез. Такво мишљење заступа и познати руски политиколог Сергеј Марков, који сматра да је Запад поставио себи циљ да изведе државни удар у Москви и да је ниво западне агресије против Русије у последње време већ премашио ниво из времена Хладног рата.

По западним критеријумима и мерилима, заснованим на прозирној лажи и измишљеним, ничим аргументованим оптужбама, империју зла, како су својевремено Совјетски Савез називали на Западу, сменила је арогантна, ратнохушкачка, по мир и међународну безбедност опасна Русија, на чијем је челу корумпирани мултимијардер Владимир Путин са империјалним амбицијама. Поједине моје колеге, новинари у Москви, оцењују да Америка води против Русије ,,хибридни рат’’, да се власт и грађани земље могу сматрати мобилисаним и да су Сједињене Америчке Државе - кажу они најоштрији - непријатељ с којим се не може ни преговарати, а камоли договарати.

Оптужбе на рачун Путина, његове најближе сараднике и званичну политику Кремља имају веома широку лепезу: Путин је корупционаш, диктатор и агресор; крив је за смрт Александра Литвињенка, бившег агента КГБ, који је по његовој наредби отрован полонијумом 2006. године у једном хотелу у Лондону; Москва је, под Путиновим руководством, извршила агресију на Украјину, незаконито анектирала Крим и послала хиљаде својих војника у Донбас; настоји да обнови Совјетски Савез и због тога представља опасност по суседе; незаконито дејствује у Сирији где њени авиони бомбардују и убијају цивилно становништво, употребљавајући касетне бомбе; изазива хуманитарну катастрофу у сиријском граду Халепу; доставила је Северној Кореји компоненте за ракету са дугим дометом коју је ова држава недавно лансирала.

Током последњих недеља медији на Западу активно расправљају и о вестима везаним за друге високе функционере Русије: скандал поводом извештаја Фонда за борбу против корупције (невладина организација познатог опозиционог активисте Алексеја Наваљног), напад на државног тужиоца Русије Јурија Чајку, напади на председника Чеченије Рамзана Кадирова поводом његових изјава о опозицији.

Приметно се активирала и антируска пропаганда у самој земљи коју предводе опозициони активисти Алексеј Неваљни и Михаил Касјанов. Они намерно намећу теме којима покушавају да дестабилизују унутрашњу политичку ситуацију. Дотични Михаил Касјанов, својевремено руски премијер у време Јељцина, био је познат по надимку "Миша пет процента" због мита који је узимао за одређене услуге. Недавно је изјавио да ће, ако икада дође на власт, Крим вратити Украјини. Ових дана двојица младића пришла су Касјанову док је седео у једном елитном московском ресторану и прилепили му торту у лице ,,за заслуге као америчком утицајном агенту’’, називајући га издајником..

Па да почнемо редом, иако ту некаквог реда и поретка не може бити, као ни класифицирања по тежини оптужби нити по времену њихговог изношења.

Сасвим недавно, телевизија ББЦ приказала је тридесетоминутни документарни филм "Тајно Путиново богатство" који је приредио репортер Ричард Билтон. Само дан пре тога високи функционер америчког министарства финансија оптужио је Путина за корупцију.

Неки западни медији су чак успели да ,,преброје’’ Путинов иметак: око 40 милијарди долара, што у кешу, што на банковним рачунима, што у вредносним папирима, а доста тога и у некретнинама.

Амерички експерт за тероризам и финансијски криминал, који се бави и америчким санкцијама против Русије, Адам Зубин, каже у емисији ББЦ да је Вашингтону ,,већ много година познато да је Путин корумпиран’’ и да је својим пријатељима и блиским сарадницима омогућио да се обогате. То је, колико је познато, први пут да једна висока званична личност америчке администрације износи овако тешке оптужбе на рачун председника Русије.

Прес секретар председника Путина Дмитриј Песков изјавио је да је то апсолутно недопустива изјава са тачке гледишта међународних односа. ,,Да ја себи дозволим такве увреде на рачун председника САД, мене би отпустили’’, рекао је Песков. Додао је да је та америчка објава нечувена и увредљива. ,,Изгледа да су они преко мора почели да се спремају за руске председничке изборе, који ће бити одржани за нешто више од две године’’. А шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изразио је огорчење током телефонског разговора са државним секретаром САД Џоном Керијем због измишљених бестидних оптужби америчких званичника против руског руководства.

Да се за кратко вратим на филм који је приказао ББЦ. Његова садржна базира се на оптужбама не само представника Министарства финансија САД него и два бивша руска сенатора Сергеја Пугачова и Дмитрија Скраге. Обојица су емигрирала из Русије због ризика од кривичног гоњења због злоупотребе овлашћења и других кривичних радњи. Улогу политичких оптуживача преузели су у очигледној намери да сачувају своју слободу и имовину у иностранству.

Приметно се активирала и антируска пропаганда у самој земљи коју предводе опозциони активисти Алексеј Неваљни и Михаил Касјанов.

Познати руски политиколог Јегор Холмогоров поставља питање зашто је за Запад Путин постао ,,корупционаш’’ откако је вратио Крим и подржао борбу грађана Донбаса против режима у Кијеву. ,,Ако вас, господо са Запада, брине руска корупција и желите од ње да ослободите Русију, зашто је ваша борба против ње директно пропорционлна истрајности са којом власт Русије брани своје националне интересе? Зашто је ваше кокодакање о корупцији постало потпуно неподношљиво пошто је Путин вратио Русији Крим, чија вредност вишеструко надмашује све оно што су чак и теоријски могли да украду сви корупционаши који су постојали у земљи”?

Директор руског Центра за актуелну политику Андреј Татаринов сматра да САД имају најмање права да говоре о корупцији у другим државама пошто су оне најкорумпиранија земља у свету. ,,За Американце је корупција безмало национални спорт’’, каже Татаринов. Он напомиње да је прошле године угледна америчка компанија ,,Галуп’’ објавила резултате свог истраживања које је показало да око осамдесет одсто Американаца сматра да је корупција у структурама власти један од најозбиљнијих проблема у земљи. А да се број америчких грађана забринутих због ширења корупције у структурама власти за само неколико година повећао за 20 одсто.

Амерички политички аналитичар и писац Данијел Патрик Велч такође сматра да ,,постоји нешто у тајмингу оптужби Путина за корупцију’’. Он је за један руски медиј оценио да је то ,,иста замарајућа стара игра која се користи годинама’’. Не постоји ниједан посебан документ, нити нека нова информација коју је ББЦ у својој емисији представио. То није ништа друго него један у низу покушаја демонизације оних који се усуђују да критикују и супротставе се Западу. Ово мишљење америчког аналитичара је још једна потврда тврдњи да Путин чини грешку коју Запад никако не прашта: одбија да се потчини, покори и препусти да његова земља постане послушни прирепак Запада и одрекне се суверенитета над привредним ресурсима државе.

Нема никакве сумње, кажу аналитичари у Мокви, да се информативни простор на Западу активно користи да би се умањио рејтинг Владимира Путина (који је и даље веома висок) и да би се у будућности утицало на исход парламентарних и председничких избора. Нападајући Путина, Вашингтон и његови западни партнери у ствари циљају интересе Русије и њеног народа.

О америчким циљевима ,,хибридног рата’’ против Русије и Путина говоре и други руски аналитичари. Тако, на пример, колумниста Иван Новиков каже да је амерички циљ овог, као и сваког другог рата, рушење реалног суверенитета Русије, остваривање апсолутне светске власти, потпуна контрола над политичким, економским и сваким другим светским токовима. Зато никога не треба да заварава одсуство директних војних акција. У условима узајамног нуклеарног уништења рат између САД и Русије могућ је само у овом облику. У овом рату, закључује Новиков, Русија нема избора. Она мора преживети и сачувати суверенитет по сваку цену.

У упутствима, којима се Запад служи за дестабилизацију и унистење Русије, каже се да ,,режим у Русији мора да буде персонализован као корумпиран и тада ће против њега бити подигнута револуција, слична онима које су претвориле арапски исток у крваву кашу. 

Врло познати руски политиколог Сергеј Марков иде корак даље. Он каже да је Запад себи поставио циљ да изведе држави удар у Москви. Марков сматра да амерички председник Обама није иницијатор овог рата и у њему невољно учествује. Рат против Русије удруженим снагама воде део англо-британских енергетских корпорација, западне војноиндустријске корпорације, финансијска олигархија и америчке обавештајне службе. Њихов циљ је да смене садашње руско политичко руководство са Путином на челу и доведу у Кремљ марионетско руководство, попут оног које је дошло на власт у Кијеву.

Русија би, предвођена таквим људима, морала да преда своје нуклеарно оружје, да одустане од контроле над енергетским и другим сировинама, да преда суседним државама делове своје територије, а да од остатка формира конфедерацију. Те конфедералне јединице би се између себе гложале, а истовремено биле послушне према ,,старијем брату’’, односно Вашингтону.

Запад би око председничких и парламентарних збора применио сценарио који је већ примењивао у другим земљама. План је да опозиција не изађе на изборе, да се они прогласе фалсификованим, а да се режим прогласи криминалним. Поновио би се украјински сценарио: био би организован ,,Мајдан’’ не само у Москви него и у другим градовима. Разуме се, људске жртве се не би могле избећи и то много веће од оних које су биле у Кијеву.

У упутствима којима се Запад служи за дестабилизацију и уништење Русије каже се да ,,режим у Русији мора да буде персонализован као корумпиран и тада ће против њега бити подигнута револуција, слична онима које су претвориле арапски исток у крваву кашу. Овакав рат за остваривање апсолутне светске власти чудно би подсећао, како то примећује већ поменути аналитичар Иван Новиков, на сцене из библијске апокалипсе.

Пишући ове редове, поново сам се присетио мишљења које ми је у једном разовору изнео познати руски војни дипломата, пензионисани генерал пуковник Леонид Ивашов. Он ми је рекао да западни званичници лажу када кажу да желе јаку, демократску и просперитетну Русију. Они желе слабу, расцепкану и окрвављену Русију, рекао ми је Ивашов. Њега су на Западу проглашавали за руског јастреба, а Ивашов ми је рекао: ,,Да, ја сам јастреб када треба бранити руске националне интересе. Официр треба да има официрску част, а ја се грозим оних западних официра који су ми се хвалили `паметним бомбаба’ којима су деведесетих година рушили градове у Србији."

Да Вашингтон и његови западни савезници не намеравају да одустану од овог рата, већ, напротив, намеравају да га појачају, сведочи недавна одлука америчког председника Обаме да учетворостручи издатке за ,,обуздавање Русије’’. Звучи готово невероватно, бар за човека који иоле познаје актуелну ситуацију: за обуздавање Русије. Русија се на свим фронтовима брани од напада, штити своје националне интересе, а Америка четворострко повећава средства за ,,обуздавање’’ оног који се на свим фронтовима брани. Таква вештина замена теза увежбана је и примењена током претходних година на многим земљама, а у свој оштрини осетили су је на својој кожи српски народ и српска држава.

Дакле, за то "обуздавање" Русије Вашингтон издваја 3,4 милијарде долара, а средства ће бити намењена као "подршка савезницима и својим снагама у Европи". "Моја администрација објављује да ће четири пута повећати ту помоћ, односно програм обуздавања Русије", изјавио је Обама. ,,Ниво финансирања од 3,4 милијарде долара омогућиће САД да појачају своје војно присуство у Европи и да прошире своје могућности у оквирима обавеза према члановима НАТО."

Овај Обамин потез најавио је амерички министар одбране Ештон Картер, који је такође изјавио да су главни изазов за САД- Иран, Русија, Исламска држава и Кина. ,,Кина и Русија су наши главни супарници у војној области. Ми не желимо са њима никакве конфликте, али не можемо затварати очи пред изазовима", каже Картер. Који су то изазови, Картер сигурно не би могао да објасни.

О јачању притисака и претњи Русији сведочи и управо донета одлука министара одбране НАТО пакта у Бриселу да се ојачају снаге Алијансе у источној Европи. Према речима генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга, снаге Алијансе биће ојачане у оној мери колико се сматра нужним. Најважније је то што ће, према његовим речима, те снаге бити многонационалне, па ће се напад на њих сматрати нападом на све земље - чланице Алијансе. Оваква формулација се може сматрати пропагандном и маневарском јер је Западу добро познато да Русија неће никога прва напасти.

За многе посматраче извесно изненађење представља став немачке канцеларке Ангеле Меркел око притисака који се врше на Русију и актуелних збивања на међународној сцени. Она није ,,оманула’’ само око мигрантске кризе, због чега јој се озбиљно заљуљала канцеларска фотеља, него и због последњих изјава због ситуације у Сирији. Боравећи у Турској, Ангела Меркел је изјавила да ,,није само потресена, него је и шокирана страдањима десетина хиљада људи у Сирији’’ изазваним дејствима Асадове армије уз подршку руске авијације.

И овде су, дакле, криви Асад, његова армија и Русија, који покушавају да зауставе пожар који букти већ годинама, а не они који су га изазвали, распламсали и проузроковали страдања не десетине хиљада, него десетина милиона људи на Блиском истоку и Северној Африци. Кремљ је тим поводом позвао госпођу Меркел да буде пажљивија при оцени дејстава Русије у Сирији. Неопходно је обратити пажњу на то да упркос многобројним сличним изјавама о наводним цивилним жртвама због дејстава руске авијације, није пружен ни један једини конкретан доказ о томе - кажу званичници у Москви.

Ти ,,борци’’ чврсто верују да грађани Русије седе целом задњицом на нафтној игли и да су у Русији сви толико подмитљиви да ће на први знак материјалне оскудице отрчати да се предају и издају сопствену државу.

Аналиртичар Јегор Холмогоров, кога сам у овом тексту већ поменуо, каже да је проблем америчког лукавог плана о слому Русије у томе што је протеклих година руски народ прошао кроз политичку школу. Народ Русија схвата да треба преживети тешка времена коју су му приредили прекоморски ,,борци против корупције’’. Ти ,,борци’’ чврсто верују да грађани Русије седе целом задњицом на нафтној игли и да су у Русији сви толико подмитљиви да ће на први знак материјалне оскудице отрчати да се предају и издају сопствену државу.

Холмогоров каже да је чврсто уверен да ,,ако ми у наредних десет година не дозволимо `депутинизацију`, ако не дозволимо разарање своје државности као 1917. и 1991, Путин ће решити све фундаменталне проблеме са јединством Русије које је земља наследила од Лењина, а тичу се спољних и унутрашњих граница. Решиће и проблем крађе чисто руских територија коју су извршили суседи, као и проблем прикривеног сепаратизма унутар Русије. То је велики историјски задатак који грађани Русије захтевају од свог председника. Ми видимо да је он почео да га решава и управо то изазива бес наших спољних непријатеља", закључује Холмогоров.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер