Milošević nije prisutan već deceniju. Šest godina posle mog odlaska iz Ambasade u Beogradu i 11 godina od završetka NATO bombardovanja, odnos Srbije prema NATO ostaje osetljivo pitanje, što je potpuni kontrast u odnosu na druge delove regiona.

Pojedini ruski, ali i strani  analitičari, ocenjuju da mnogi događaji na postsovjetskom prostranstvu – uključujući i ovaj u rusko-beloruskim odnosima – svedoče da ,,sojuz njerušimij''(savez nerazrušivi), kako se kažeu sovjetskoj himni, nije bio tako čvrst kako se je propaganda tvrdila.

Zemlje članice Šangajske organizacije, kao i gostujuće zemlje, osećaju da se odnos moći u svetu polako menja i da se fokus premešta u Aziju, zbog čega će pažnja svetske javnosti biti usmerena ka ovom kontinentu u prvoj polovini 21. veka.

Realnost je mnogo složenija. Bliži uvid otkriva da su reči i dela predsednika Hu Đintaoa često oblikovane mešavinom nesigurnosti i šepurenja te da se kineski zvaničnici naizmenično igraju rečima sa državnim usponom.

Način na koji je kinesko rukovodstvo rešilo „Tjenanmenski problem“ nekima je izgledao brutalan. Dalekovidost gospodina Denga u izboru puta kojim će se Kina razvijati potvrđena je društvenim proizvodom oko 3500 dolara po stanovniku.

Turska u stvarnosti podeljena na tri regiona: jugoistok, Anadoliju i priobalna područja. U takvoj situaciji, donošenje novog Ustava, koji ne bi bio rezultat istinskog kompromisa svih strana moglo bi zaoštriti turske krajnosti do maksimuma.

Mnogo toga što danas u Evropi i SAD prolazi kao rasprava o "balkanskoj politici" zapravo se zasniva zabludama o tome šta je važno, i preuveličavanjem onoga što možemo postići. Ume da bude i gore – jedva prikriveno uverenje da pojedine etničke grupe ili narodi u stvari nemaju legitimna prava.

"Kosovo je Srbija" jedan je od ključnih slogana u svakoj političkoj izjavi u Beogradu kao i na susretima srpske dijaspore širom sveta. Istorijski srpsko, etnički albansko, ekonomski evropska periferija. Ipak, geopolitički, Kosovo je američko.

Kada je sajt Vikiliks pre nekoliko nedelja objavio hrpu od stotinak hiljada ratnih avganistanskih dokumenata, u Americi je počela da se širi javna sumnja u lojalnost Pakistana, za koji se u jednom listu kaže da ostaje preokupiran istorijskim neprijateljstvom prema Indiji.

Ovaj slučaj je još jedan klasični primer državne panike u kome su incident i reakcija na njega potpuno disproporcionalni. Kada je prošlog aprila počelo izlivanje nafte, Obama je proglasio katastrofu,a sada, odjednom i priča: “imamo sve to pod kontrolom“.