A u februaru ove godine je Kosovo, koje je srpsko još od 12. veka, nelegalno proglašeno nezavisnom državom od strane SAD i EU. To je bila prelomna tačka za Rusiju.

Ali, najopasniji koncept je kada pomislite da je vreme stalo, a istorija vas proglasila pobednicima. Nekontrolisana ekspanzija NATO-a u devedesetim – često uz kršenje obećanja datih Rusiji – bila je glavna manifestacija preovlađujućeg raspoloženja.

Slike ratnih užasa, tvrdnje o genocidu, rasprave o suverenitetu i diplomatske inicijative zamagljuju činjenicu da aktuelni sukob u Južnoj Osetiji ima i konkretnu ekonomsku pozadinu, i da on umnogome utiče na kontrolu eksploatacije enormnih prirodnih bogatstava Kaspijskog basena.

U političkom hazardu s Južnom Osetijom, ako se izuzmu nedužne žrtve bezumne ratne avanture, najveći gubitnik će, očigledno, biti onaj ko je (ne)promišljeno najviše rizikovao: gruzijski predsednik Mihail Sakašvili.

Pojedinačne države imaju pravo veta, i Habermas hvali Irce što su ga upotrebili, ali upravo ono neprekidno odlaže sprovođenje koraka koji bi mogli da nas odvedu napred. Ipak, drugog puta nema. 

Godinu dana posle krize oko izbora predsednika, Turska je ponovo u previranju. Suočene sa sve agresivnijim delovanjem islamističke vlade, sekularne strukture su krenule u odbranu Ataturkovog nasleđa.