Иван Меденица је далеко од става да је представа отворена књига, јер говорећи да су српски патриотизам и музика која га оличава укаљани ратовима из деведесетих, за чије је вођење и покретање најодговорнија Србија, само демонстрира своју идеолошку затвореност, необјективност и искључивост.

Није наравно проблем у Палми, певачу и „певачици“. Проблем је у лицемерном односу већине медија и владајуће политичке јавности, који су спремни да се баве трунчицама у туђем оку, а не сметају им сопствени „балвани“, само ако су окићени жутим звездицама на плавој подлози.

„О европској безбедности се може разговарати тек кад сломимо Русију", рекао је недавно за 'Шпигел' Карло Мазала, професор на Војној академији у Минхену. Другим речима: о миру се може разговарати тек после рата. Мир ћемо имати тек кад будемо имали рат. Како је Запад уопште дошао довде?

Да подсетимо Вучића, који сваког дана кмечи о томе како му је тешко, још од студентских дана, кад је морао да учи, док су се остали забављали, а данас му је најтеже са оваквим народом, који га не воли и не разуме, а не знају да имају једног и јединог, поштеног и племенитог Александра Великог - много је суза проливано за Косово и Метохију, вековима.

Кад год ЕЦБ прискочи у помоћ, политички процес се успорава. То и јесте она истинска трагедија рвања еврозоне са кризом. Сада смо се поново нашли на оној тачки на којој смо били пре но што је господин Драги најавио свој ОМТ програм.

Наравно, постоји једноставно решење. Западне државе би могле да повуку своје признање Косова, потврђујући да се принцип територијалног интегритета примењује у свим временима и свим контекстима.

Вучић је још једном јавно показаооним западним дипломатама који верују у Додикове „сецесионистичкенамере“ како је баш он - Вучић- једини који је у стању да обузда те Додикове тобожње намере и „малигни руски утицај“ на Додика

Писина методологија процене првенствено се занима за вештине, а не за знање. Ова пристрасност у корист вештина не би нужно морала да буде проблем, када не би истовремено била чврсто везана за аверзију према примату образовања утемељеног на знању (knowledge-based education).

Била је ово прилика да на највећој светској позорници покажемо да смо аутономни субјект, који се у границама својих моћи принципијелно бори за себе и за своје интересе, а показало се да смо слаби и јадни, да се повијамо под сваким јачим притиском и претњама.

Украјина, којa је званично покренула иницијативу да се "Русији одузме статус сталног члана СБ УН" је пре више од 30 година, потписом Леонида Кравчука, пристала и уговорила да је сагласна да "само Русија буде држава која уместо бившег СССР-а наставља чланство бившег СССР-а као стална чланица СБ УН