Заправо, када бисмо интегрално приступили проблему насиља, добили бисмо другачији утисак: свака жена која чита ове редова има три пута мање шансе да доживи неки облик насиља. Исто тако: сви мушкарци који ово читају имају три пута веће шансе да буду жртве насиља.

Шта би требало мислити о политичком процесу у држави Србији ако Томислав Николић и Ивица Дачић данас делују и звуче практично идетично као Борис Тадић и Чедомир Јовановић јуче?

Срамота је да Србија, која је у тој борби поднела највеће жртве у Европи, данас остане једина земља у којој европски пилићари могу да изигравају дипломате и политичке ауторитете. Нигер и Мали су тим бедницима показали средњи прст. Одавно је време је да то урадимо и ми.

Смета моја одмерена, али упорна и, као што рекох, континуирана критика политике власти и политике Александра Вучића према Косову и Метохији

„Јужни ток“ за Србију представља шансу да се покрене из економске летаргије, шансу коју и даље можемо лако да прокоцкамо, баш као што можемо прокоцкати и те очекиване „транзитне милионе“.

То американофилство било је поприлично дубоко и са пуним уверењем у вредност америчког идеала слободе. Оно се, истина, почело озбиљније крунити већ током деведесетих. Али, након 5. октобра, изгледало је да су сви неспоразуми разрешени.

И док немачке политичке, културне и друштвене елите међусобно испаљују идеолошке стреле ратујући око грејања на гас, ограничења брзине на путевима, вегетаријанских оброка, родних идентитета и родно сензитивног језика, мало ко примећује да немачко друштво само прецизно копира амерички културни рат у којем већ годинама ратују лево-либералне елите предвођене Демократском странком, с једне стране, и популистичко-конзервативне елите предвођене Републиканском странком, нарочито оним делом који подржава Трампа, с друге стране. Овај рат подупиру одговарајуће медијске групације, а његова последица је, поред осталог, раст десничарске Алтернативе за Немачку, која је постала друга најјача политичка снага Немачкој.

Најважније је једном заувек рећи и дати на знање свима и свакоме: "Није на продају!" Ту паролу треба најкрупнијим словима исписати преко Проклетија, да је цео свет гледа за сва времена

Држави није деловало уверљиво пропадање хипотекарних кредита, урушавања финансијских производа и затварања банака које су банкротирале пошто им је Голдман Сакс продао токсичне производе?! Уосталом, показало се да је тужиоцима и судијама тешко да гоне финансијере. Предмети су неприступачни, државни чиновници много мање плаћени од адвоката.

Просечни бирач ће о сумњама за корупцију сазнати једино ако иза различитих фракција политичке елите стоје различите фракције економске елите. Тек онда ће свака фракција користити своје медије за међусобне нападе. Међутим, у временима када влада примирје, успоставља се прави картел, политички, економски и медијски.