Русима који се мало боље разумеју у српске политичке прилике, а да при том нису у њих предубоко интересно и пословно инволвирани, Вучић и СНС неодољиво личе на Ђукановића и ДПС. Зато је, верујем, упркос свој дипломатској, медијској и лобистичкој шминци, све присутнија повећана подозривост званичне Москве према српској власти и Вучићу лично.

Даме и господо народни посланици, поштовани Председниче Народне скупштине, поштовани грађани Србије, Влада која ће данас бити изабрана је најмања Влада. Ово ће бити најмања Влада од 1990. године, а даће Бог, биће и најбоља.

Недавно информисање јавности о претварању Хале 1 београдског Сајма у Оперу, иако изнето у неформалном облику, представља апсурдан, дилетантски, неодговоран и штетан поступак, који пренебрегава неколико битних чињеница:

Да будемо искрени, тешко да је ико очекивао да ће Црна Гора после велике победе над вишедеценијским аутократом да промени државни курс

И то је морало да се догоди. Остварење „Соло – прича о Звезданим ратовима“ редитеља Рона Хауарда постало је први филм из Лукасове франшизе за који се очекује да ће пропасти на биоскопским благајнама. Објективних разлога за релативно лош успех „Солоа“ је много, али срећом по редитеља и екипу филма, ниједан од њих у основи нема никакве везе са квалитетом филма који су снимили.

За нашу „златну коку” која носи велики профит, и Сертић и Вујовић и Вучић упорно понављају да нема перспективу, да не може да се „носи” са страним телекомуникационим компанијама... Невероватно!

Сада, када су сви скочили на њега, морам признати да ми је жао што сам га пустио да у ту битку уђе сам. Али, Вукадиновић, упоран и постојан каквим га је Бог дао, стоички је издржао још једног другосрбијанског „топлог зеца“. Кроз њега је он прошао за све нас.

Већ сада је све очигледније раслојавање земаља чланица ЕУ у неколико концентричних кругова, односно различитих нивоа. У неповољнијем положају налазе се бивше социјалистичке земље, а међу њима нарочито балканске и могло би се рећи православне државе.

Првих дана априла, на српској политичкој сцени је у први план избило питање референдума о одбацивању "француско-немачког плана", како су ову занимљиву и контраверзну иницијативу насловили њени креатори из Народне странке. Подршку предлогу је до сада дало неколико угледних јавних личности, попут нашег великог глумца Петра Божовића и професора Мила Ломпара.

Игнорисањем свих светских стандарда који важе при избору нових чланова Академије, одређени чланови Одељења повели су га путем суноврата, у чему су му, по својој прилици, помогли и чланови председништва ове установе. Без строгог придржавања критеријума које је поставила сама Академија неће нити може бити оздрављења ове изузетно важне установе.