"Београд на води" је један од најбољих примера паралелне реалности која нам се сервира пропагандом. Чим се мало загребе ружичаста површина испада трулеж корупције, насиља, неспособности и немерљиве штете према грађанима Републике Србије од стране власти

Мора да се зна за шта је то подршка и против чега. У противном, позив на национално јединство, попут овог Вучићевог, није ништа друго до позив на саучесништво у удруженом капитулантском и издајничком подухвату.

 Један од начина деловања је свакако предлог који је професор Слободан Самарџић веома аргументовано у неколико наврата износио у својим наступима, а односи се на прекид преговора са Приштином док год не буду створени услови да и албанска страна почне да спроводи постигнуте договоре и споразуме чију реализацију је иначе гарантовала тзв. међународна заједница оличена у представницима Квинте и САД.

Успоставља ли се овде на велика врата принцип да уколико си против увођења санкција Русији, а против тога је више од 80 одсто грађана Србије, да аутоматски можеш да се нађеш на списку и да будеш обележен?

Најављени раскид с косовским митом и видовданским заветом предочен је као један од услова за дефинитивно решавање косовског питања и стварање услова за „историјски договор“ Срба и Албанаца. Залагање за разградњу овог, по неким мишљењима погубног и анахроног мита део је укупних настојања да се оствари једна од кључних идеја председника Републике Александра Вучића о неопходности промене и преобликовања свести српског народа, који и даље робује својим ирационалним историјским представама и митоманским заблудама.

Дефицит платног биланса се неће елиминисати променом девизног курса, односно девалвацијом или депресијацијом. трговински биланс ће бити позитиван односно бележиће суфицит само уколико је национални доходак већи од апсорпције.

У уторак, 17. фебруара, навршило се годину дана од сецесије Косова. Обележавање те жалосне годишњице, међутим, и само је изгледало доста жалосно. Углавном се говорило о „годишњици независности”. Али, за Србију, 17. фебруара 2008. није проглашена „независност”, већ „сецесија” Косова.

Tелекомуникационе компаније и банке водили су људи који су били либертаријански настројени и који су заиста желели да креирају системе ради избегавања политичког надзора. Десило се управо супротно: интернет мреже, финансијска инфраструктура и глобални ланци снабдевања, које су првобитно успоставиле приватне фирме, на крају су искоришћене као оружје од стране влада, посебно америчке.

У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс