понедељак, 23. октобар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Економска политика

Трошкови гојазности

PDF Штампа Ел. пошта
Горан Николић   
понедељак, 11. јануар 2016.

Можда нисте запазили, али међу стогодишњацима практично нема гојазних. Ствар је релативно једноставна, што особа има више година тзв. таблице морталитета дају јој све мању шансу за преживљавање следећих година, а врло важан фактор ризика за многе од фаталних болести је ниво телесне тежине. Број килограма је још директније повезан са виталношћу, односно бројем година које одређена особа проживи у релативно добром здравственом стању. Бити умерене тежине након четврдесетих је вероватно најједноставнији рецепт за солидно здравље.

Интересантно је да су наше бабе, и посебно деде, углавном били људи средње тежине. Наравно, било је то због скромне исхране, која истина није нужно била здравија (‘мит о здравој храни на селу’). Није спорно да је гозајност новији феномен, који почиње да поприма озбиљне размере од раних 1980-их, и то прво на Западу. Учесталост гојазности код одраслих у САД је порасла (на чак 35% 2012), и практично достигла епидемијски ниво.

Данас је гојазност глобални проблем; процењује се да је готово 30% светске популације гојазно, а референтне прогнозе указују да ће чак половина светске популације одраслих бити гојазна до 2030. Ситуација у Србији још је тек нешто боља, али су присутни лоши трендови. Наиме, међу одраслим Србима је преко половине оних који имају већу тежину него што би требало.

Гојазност има и снажан ефекат на глобални БДП. Економски утицај, тј. годишњи трошак гојазности је око 2000 милијарди долара или 2,8% светског БДП (поред осталог, продуктивност запослених се снажно умањује због гојазности, што угрожава конкурентност предузец́а). Тај трошак је тек нешто мањи од глобалног трошка услед пушења дувана или оружаног насиља и тероризма (оба по око 2100 милијарди долара), док је трошак  алкохолизма нешто нижи (1400 милијарди долара).[1]

Гојазност је одговорна и за велике трошкове здравствених система; процењује се да на њу односи између 2% и 7% здравствене потрошње у развијеним привредама.[2] Овде нису укључени велики трошкови лечења болести повезаних са гојазношћу, попут дијабетеса 2 и срчаних обољења (што повећава трошкове здравствене неге за петину). Гојазност је снажно повезана и осталим са хроничним стањима као што су висок притисак или мождани удар.[3] Процењује се да је гојазност ‘одговорна’ за око 5% смртних случајева у свету.

Економски аспект гојазности

Питање које се све чешће поставља је да ли економски раст и унапређење квалитета живота може да објасне тренд раста гојазности. Новија истраживања указују да су битни фактори гозајности (опадајући) трошкови исхране, и то нарочито је важно да ли постоји велики супермаркет у близини који продаје храну уз знатне попусте. Многе студије су се бавиле улогом јефтиније и лако доступне хране, те улогом физичке активности. Нпр. 27 економских фактора  заједно објашњавају 43% пораста гојазности.[4] Од тих фактора највише утицаја има раст потрошње по глави становника у ресторанима, те повец́ање куповина у хипермаркетима (уз попуст од око 20% у односу на стандардне продавнице). Овде, истина, треба додати да повец́ана доступност и приступачност хране коју доносе хипермаркети несумњиво има значајне користи за потрошаче.[5]

Битан елемент раста броја килограма је и раст висине. Наиме, млади одрасли мушкарци у (Западној) Европи су око 11 центиметара виши него њихови вршњаци били пре једног века, и то, пре свега, захваљујући квалитетнијој исхрани и смањењу болести, односно побољшању медицинске инфраструцтуре, односно услова живљења. Наиме, родитељи бољим разумевањем хигијене и исхране унапређују здравље и висину, али самим тим и тежину своје деце.[6]

Гојазност у Србији

У Србији је 54,7% људи гојазно или је у предгојазној категорији, показали су резултати истраживања ‘Батута’ из 2014. о навикама одраслог становништва у исхрани и физичкој активности. Срби кроз храну уносе много више масти (41%) него што препоручује СЗО-Светска здравствена организација (30%), док је унос беланчевина и угљених хидрата у препорученим оквирима (највише калорија дневно уноси високообразовано градско становништво старости од 20 до 44 година). Препорука СЗО је да се дневно конзумира најмање два литра течности, док становништво у Србији дневно пије тек око две трећине тог износа. Популација Србије три до четири пута недељно једе месо, док гојазни људи сада чешће бирају пилетину, што показује да свест о важности правилне исхране расте. Срби не уносе довољно воћа (до три пута мање од препоручене количине СЗО), док су од поврћа најпопуларнији кромпир, пасуљ, купус и црни лук. Чак 69% становника наше земље једе бели хлеб, док СЗО препоручује црни или интегрални хлеб (са дневним  уносом од тек четврт кг). Људи у Србији до 14 сати дневно проводе у стању мировања у коме скоро да нема енергетске потрошње, док је најчешћа физичка активност одраслог становништва пут од куће до посла (препорука СЗО је да се здрави људи интензивним вежбама баве око 75 минута недељно).

Гојазност је за протекле две деценије у земљама ЕУ увећана за 50 одсто, док је у Србији скочила за чак 60 одсто, а код наших малишана и више. Величина порције у Србији је пре 20 година износила 333 калорије, а данас чак 590 калорија. Иначе, да би особа смршала пола килограма потребно је препешачити 50 километара или направити 2400 склекова.

Проблем са гојазношћу деце

Обесхрабрујуће је да готово свако пето дете у Србији има вишак килограма. Најновије ‘Батутово’ истраживање здравственог стања становништва Србије показује да се по броју малишана са вишком килограма уклапамо у светски тренд. За само неколико година, број гојазне деце је са 8,5% порастао на 13,7%.[7] Гојазност је у највећем броју случајева резултат повећаног уноса калорија и смањене енергетске потрошње. Деца превише седе, сатима су испред телевизора, рачунара, а чак и када иду на спортске активности возе се аутомобилом.

Главни разлози настанка гојазности код деце су културолошки, што значи погрешан став о храни и физичкој активности.[8] Учесталост хормонске гојазности (снижена функција штитасте жлезде и повећана функција надбубрежних жлезда) минимална је.

Ризици за гојазност су прво мушко дете, контакт са бакама, операције (слабија покретљивост и обиље хране) и полазак у школу (више седења). Дуготрајна будност у касне ноћне сате доприноси претварању мишићног ткива у масно ткиво.

Основни приступ лечењу гојазног детета је елиминациона дијета: без сокова, минералне газиране воде (отвара апетит), слаткиша, домаћих кобасица и кулена (црвена паприка отвара апетит), грицкалица, банана и зачина (оригано, бибер, црвена паприка, бели и црни лук). Половина тањира треба да је поврће (обично две врсте), четвртина беланчевине (једно јаје или месо или риба или сир), а преосталу четвртину чине једно парче хлеба или пиринач или тесто или кромпир. Велики је значај „функционалне хране“ у коју спадају свеже или прерађене намирнице које јачају здравље и спречавају болести: овас, воће и поврће, интегрално обогаћен хлеб, ланено семе, парадајз, млеко и млечни производи, риба, чај, црно грожђе.

Свако дете, а нарочито гојазно, требало би да има организовану рекреативну активност најмање четири пута недељно по сат времена, која активира све мишићне групе. Шетња нема много ефекта јер раде смо листови, као ни вожња бициклом јер раде углавном бутни мишићи. У дечјем узрасту се препоручују пливање, колективне игре, борилачки спортови, аеробик, џез балет. Време које дете проводи пред екраном компјутера или телевизора треба редуковати на 45 минута дневно.

Обично се гојазност у дечјем узрасту сматра ризиком за шећерну болест, поремећај масноћа у крви, повишен крвни притисак, срчана обољења, зглобне сметње и депресивне кризе. Гојазна деца су готово сигурно будући пацијенти на кардиологији, ендокринологији, а имаће и много већи ризик од дијабетеса, и других опасних хроничних болести. Када је стандардно лечење безуспешно током шест до 12 месеци, размишља се о хируршкој интервенцији, која подразумева ресекцију желуца (смањење његове запремине и рада). Иначе, тинејџери прекомерне тежине имју два пута већи ризик од добијања рака дебелог црева.

Заблуда је да се сва гојазна деца ‘издуже’ у пубертету, јер полни хормони (тестостерон и естрадиол) отварају апетит. Уколико дете уђе гојазно у пубертет, велика је шанса да тако остане и у одрасло доба. Гојазни младићи често ће имати проблем са потенцијом и стерилитетом, а девојке поремећаје менструације. Код гојазних девојака повећан је ризик за туморе дојке у каснијем животу, јер се код њих мушки хормони трансформишу у масном ткиву у женске, и долази до хиперестрогенемије. Иначе, девојчице су су обично мање гојазне, поготово након поласка у средњу школу, јер једноставно више пазе на изглед.

Благи позитивни ефекти пореза на високо-калоричну храну

Главни разлози гојазности су употреба нездраве хране, (нпр. грицкалица и слаткиша), велике количине пекарских производа, сокова и газираних напитака, али и све мања физичка активност и вишесатно седење испред телевизора и рачунара. Поједностављено,‘грешка у исхрани’, која директно угрожава здравље, је прекомерни унос простих угљених хидрата. Нпр. у последњих сто година, од када су шећер и бело брашно ушли у људску исхрану, енормно је повећан број срчаних болесника и оболелих од малигних болести.

Борба против гојазности треба да подразумева промене у физичкој активности (више спорта и рекреације) и унапређење културе исхране. Неке од препорочених мера су школски субвенционисани оброци за све, етикетирање нивоа калорија у храни, ограничења на рекламирање високо калоричне хране и пиц́а, те подстицање јавних здравствених кампања. Врло је важно образовање о ризицима гојазности, тако што се ће наглашавати лична одговорност за здравље, фитнес, тежину.

Ипак, све ово неће бити довољно да ‘надокнади’ жељу организма за јелом, која се усавршавала током миленијума еволуције. Људима треба помоц́, а то значи промену у средини у којој се доносе одлуке; нпр. смањење величине стандардних порција или мењање маркетиншке праксе. Анализе за Британију сугеришу да су се готово све интервенције показале исплативим за друштво; наиме уштеде на трошковима здравствене заштите и вец́а продуктивност по правилу превагну настале директне трошкове. Само систематска борба против гојазности, која би се спроводила у великим размерама, би била довољна да се превазиђе проблем растуц́е гојазности. Наиме, владе, трговци, произвођачи робе широке потрошње, ресторани, послодавци, медијске организације, едукатори, здравствени радници или појединци, не могу сами постићи напредак на том пољу.

Мексико, Француска, Јапан, Данска, Финска, Мађарска су примери земаља које су увеле порез на високо калоричне и производе са великим уделом шећера, као што су заслађена безалкохолна пиц́а, кондиторски производи, чоколаде, слаткиши, сладолед, жвакац́е гуме, енергетски напици. Генерално, ови порези су постигли циљ, односно потрошња ових намирница је опала, иако не драматично.

Мађарска је 2011. донела закон о додатном порезу на храну са већом количином шећера и соли, са циљем додатних фискалних прихода од 74 милиона евра годишње, а сврха “пореза на чипс”, је промена навика у начину исхране Мађара. Додатни порез се првенствено наплаћује на кексове, грицкалице, енергетска пића и друге калоричне производе, али не и на традиционалну храну: кобасице, саламе, сланину и друге сухомеснате производе.

Мексико од 2014. опорезује производи који се не уклапају у стандард мањег броја колорија или веће количине влакнасте материје. Циљ је и да се подстакне прехрамбена индустрија да за своје производе нађе нове формуле. Усвојен је порез од 8% на висококалоричну храну (ону која садржи више од 275 калорија на 100 грама) плус такса од осам америчких центи по литру газираних пица (Мексико је једна од земаља у којој се највише козумуирају газирана пица са 163 литара таквих пића годишње). Према истраживању спроведеном у августу 2014. 52% Мексиканаца је смањило унос карбоната, док је потрошња воде порасла. Такође, потрошња калоричне хране је знатно пала. Иначе, скоро трећина одраслих Мексиканаца је гојазно, а испред су Египат са 35%, Кувајт са 43%, док микронезијско острво Науру има чак 71% гојазних).

Занимљив је пример Данске, која је одлучила да укине порез на храну богату засићеним мастима после једва годину дана примене јер је нанео много штете бизнису. Та земља је истовремено одустала од предложеног пореза на шећер. Иначе, у октобру 2011. Данска је као прва у свету у борби против лоших навика у исхрани и нездравог начина живота увела порез на месо, млечне производе и јестиво уље који садрже више од 2,3% засићених масти и то у висини од 2,14 евра по кг. Тај порез на масну храну донео је превелику администрацију, знатан раст куповина у иностранству (Немачкој и Шведској) и неизвесност међу потрошачима када је реч о цени прехрамбених производа (истина и додатне буџетске приходе од 216 милиона долара).

У Мађарској, према студији коју је подржала СЗО, 30% потрошача је променило своје обрасце потрошње; а око 80% ове промене дошло је због раста цена, а остатак због повец́ања свести о проблему гојазности. У Француској је потрошња  стандардних и нискокалоричних кола пала по 3% годишње током прве две године примене новог пореза. Ови резултати навели су и друге земље да размишљају у сличном правцу; у САД, Великој Британији и Аустралији многи позивају на увођење сличних пореза (слично као што је случај код дуванских производа). Нпр. Национални биро за економска истраживања САД процењује да би повец́ање цена калоричних производа за 10% требало да смањи проценат тежине код младих који су гојазни за готово исти износ (8% или 9%), али и потенцира да родитељи могу бити ефикаснији у променама негативних навика у исхрани деце. Треба рећи да је било само неформалних предлога да се високо-калорични производи додатно опорезују код нас. Имајући у виду да постоје одређени позитивни ефекти, иако не снажни као што се очекивало, требало би кренути са конципирањем таквим пореских измена у Србији. 

Међутим, проблем са оваком врстом пореза што имају непропорционалан утицај на сиромашне, које имају надпросечну стопу гојазности. Такође, потрошачи могу једноставно заменити додатно опорезеване производе за сличне неопорезоване. (као и код вец́ине пореза, увек постоји рупа: нпр. повец́ање потрошње високо-калоријске хране у ресторанима брзе хране).[9]Често смањена потрошња одређених намирница не мора изазвати смањење гојазности. Нема довољно поузданих доказа да порез на масну храну доводи до дугорочног здравог понашања. Постоји много фактора који утичу на оно што људи бирају да једу, а ови порези имају само економски утицај. Ови порези наилазе на снажно неодобравање од стране либерала јер они такве порезе посматрају као стигматизирајуће и дискриминишуће. На крају треба рећи да је позитивна тенденција повећане иновативности произвођача, који уводе у продају нискокалоричне производе и здравије заслађиваче последњих година, али нажалост тај тренд још увек није довољно снажан.[10]


[1] McKinsei Global Institute, 2014.

[2] Процењени годишњи трошкови гојазности укључују 112 хиљада смртних случајева и 190 милијарди долара кроз повећане трошкове здравствене заштите у САД.

[3] Гојазност се дефинише као увећање тежине за најмање 20 одсто од идеалне (у просеку, гојазни су они мушкарци којима је обим струка већи од 94 цм, а жене код којих обим прелази 80 цм).

[4] Charles Courtemanche, Josh Pinkston, Christopher J. Ruhm, George L Wehby, 2015. ‘Changing economic factors and the rise in obesity’.

http://www.voxeu.org/article/changing-economic-factors-and-rise-obesity

[5] Савремени начин производње хране има одређене погодности, које се огледају у повећаној продуктивности, већим приносима и јефтинијој храни, али са собом је донео и штетне последице по здравље.  Коришћење вештачког ђубрива, у великој мери, довело је до осиромашења тла и тиме до смањења хранљиве вредности биљака. Нпр. брање биљака пре потпуне зрелости, након чега се обрађују сулфитима и другим хемикалијама, у циљу побољшања изгледа и трајности је нездраво. Индикативно је да се маргарин, који је штетан, налази и тамо где га не очекујемо: у свим врстама кекса, у слаткишима, лиснатом тесту, колачима, тортама, пециву (масноће из њега, због геометријске сличности са молекулима засићених масних киселина, таложе се на зидовима крвних судова и велики су ризик за развој атеросклерозе, али и царцинома).

[6] Timothy J Hatton,  2011. ‘How have Europeans grown so tall?’

http://www.voxeu.org/article/reaching-new-heights-how-have-europeans-grown-so-tall

[7] Kod ученика првих разреда средње школе у Хрватској оних с прекомерном телесном тежином било је школске године 2011/12. 12,1%, што је знатно више него 2000. (7%).

[8] Деце са смањеном телесном тежином има мало, те то не представља проблем, за разлику од периода од пре неколико деценија.

[9]   Would Taxing High-Calorie Foods Curb Obesity?Kate Rogers July 02, 2013 FOXBusiness http://www.foxbusiness.com/personal-finance

/2013/07/02/would-taxing-high-calorie-foods-curb-obesity/

[10] http://www.datamonitorconsumer.com/tax-on-foods-

high-in-sugar-and-calories-which-country-is-next/ 

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер