Većina američkih vojnih partnera više je zainteresovana za simboličnu bezbednost, nego za to da igraju značajniju ulogu u ratu. Vlade tih zemalja žele da pokažu kako su one dobri saveznici i “voljni“ učesnici u misijama koje vode SAD, a da se pritom izlažu vrlo malim rizicima na bojnom polju.

Panarin očigledno veruje da ono što se desilo Sovjetskom Savezu i što može da se desi Ruskoj Federaciji, jednako može da se desi i Sjedinjenim Državama, ukoliko se uzme da Sjedinjene Države i Rusija funkcionišu po uporedivim sistemima.

„Teško da je Vašington zainteresovan za jačanje Evropske unije”, piše Jevgenij Primakov, ruski državnik, veteran sovjetske i ruske diplomatije i obaveštajne službe, u knjizi „Svet bez Rusije?”.

Nazivati danas rusku vojsku „tigrom od papira“, u situaciju kada ta armija trenutno ima više nuklearnih bojevih glava od SAD, pa čak i više tenkova od SAD, više je nego čudno. Osim, ako u elemente poređenja nisu ušle i plate vojnika i oficira.

Zemlja, koja je jednom predstavljala sigurno utočište za ljude poput Spinoze, kakve ni jedna druga država ne bi trpela, sada sudi onima koji imaju sporne stavove.Sloboda govora više ne postoji u zemlji jednom poznatoj po svojoj toleranciji i slobodi.

Zajedno sa MMV bio sam 28. decembra 2002. kod Đinđića, u njegovoj rezidenciji na Dedinju, i imao priliku da čujem poverljive instrukcije koje je on tada dao povodom moguće prodaje „Novosti“.

Dakle, potrebna je istinska vera a ne racionalno promišljanje. Potrebna je poslušnost i pokornost. Ukoliko budemo istrajni u politici pokoravanja, naši i neprijateljski ciljevi će se poklopiti. Time neizostavno dokazujemo da smo najiskreniji vernici.

Iza prohujale skupštinske rasprave o Srebrnici ostali smo razgolićeni u svim svojim starim podelama, kao posle letnje oluje koja nas na otvorenom prostoru zatiče nespremne zadižući, cepajući i kvaseći naše nove i najnovije političke odežde.

Činjenica da se tokom dvoipomesečne javne rasprave o bošnjačkoj deklaraciji niko od predlagača uopšte nije ni bavio srpskim žrtvama, niti je uložio trud da o njima pripremi tekst bilo kakve vrste, sada je jasno isplivala na videlo.

Pozivanje na liderstvo je dobro ako je potkrepljeno unutrašnjom političkom stabilnošću. Ali kakvo je to liderstvo države Srbije ako u rešavanju problema KiM i pitanjima regionalne saradnje prepuštamo inicijativu drugima a mi se borimo sa posledicama?