Podizanje spomenika „turskoj vojsci“ na Vezircu bilo bi provokacija, možda čak i uvreda Republike Turske, sekularne, moderne zemlje, čije je bitno obeležje to što je odbacila državno-pravni kontinuitet otomanskog carstva.

Umesto da srpske vlasti odbiju zahtev za održavanje gej parade, one su  najavile učešće pojedinih svojih predstavnika u toj "paradi sramote". Posebno se srpska policija javlja kao neko ko će da obezbedi "integritet" gej paradera, i tako dokaže svoju "evropsku orijentaciju".

Greška je u glavama tvoraca zakona. Oni izgleda nikada nisu čuli da je negativna sloboda – sloboda od pritiska, prinude i regulative vlasti – ključna liberalna sloboda, te da je sloboda veća ukoliko je zakonsko zadiranje manje.

Očigledno je da predsednik Republike pokreće rešavanje pitanja koja nisu u njegovoj neposrednoj nadležnosti. Vlada i njen predsednik više funkcionišu kao deo Narodne kancelarije predsednika Republike, nego kao najviša izvršna vlast.

Zapanjujuće postupanje medija može se objasniti vlasničkom strukturom u medijima i, još važnije, uticajem koji DS ima preko Đilasa, Šapera i Krstića na medije. To objašnjava šokantno slepilo medija i spremnost da DSS linčuju zbog iste stvari zbog koje hvale DS.

Iz Koštuničine političke i lične sudbine dve vrste pouka se mogu izvući. Prvu bi trebalo da izvuče sam Koštunica. Ovo je poslednji čas da pokuša da politički spase sebe, stranku i nacionalni projekat "trećeg puta".

Pošto su nam Grej i Svetska banka otkrili fantastičnu istinu da "ne postoji iskustvo u svetu koje pokazuje da odeljenja sa manje od 30 učenika vode većem kvalitetu", mi, srpski prosvetni radnici, odmah ćemo da ispravimo ovu našu strašnu, provincijalnu zabludu.

Naša privatizacija je ispunila svoj krug, od slavljeničke privatizacije „Sartida“ do ponižavajućih ponuda za Beogradski sajam. Poniženje i osećaj gubitništva ostali su kao belezi na poprištu naše "uspešne" privatizacije.

Naš zdravstveni sistem baziran je na konfliktu interesa (isti lekari rade u državnom i privatnom sektoru), u kojem je korupcija ozakonjena (lista čekanja se, prema zakonskoj odredbi, preskače uz plaćanje), gde se direktori postavljaju uz blagoslov partijskih, a ne stručnih krugova.