Србија жели трајно, одрживо и прихватљиво решење за све проблеме, жели да иде напред у сусрет европској будућности и у потпуности је привржена процесу чији резултат би требало да буде трајни мир између Срба и Албанаца.

Пред председником Николићем је тежак пут и он, нажалост, нема готово никакву шансу да остане упамћен у историји по великим постигнућима. Он може само да грађанима Србије покаже да се у политици може бити елементарно искрен и поштен, да се не сме потцењивати њихов разум.

Када је у питању Нови Сад, ЛСВ не задовољава наше, али и интересовање међународне заједнице, којој је упућен апел који, несумњиво, представља “интернационализацију” чим се тражи уплитање страног фактора у простор одлучивања носиоца суверенитета у Републици Србији.

Погрешност аргумената, као и наивно игнорисање могућих негативних последица су тиме проблематичнији што их изриче стручњак а не лаик. Све ово буди разлоге за дубоку забринутост око природе садашњих научних стручњака.

Упркос упадљивој гласној реторици од стране Француске и В. Британије, било каква реакција од стране ЕУ без одобрења НАТО-а и УН је тешко замислива. На крају крајева, вероватноћа да нека земља ЕУ самостално крене на Либију, зависиће од њених војних капацитета

Руски премијер оштро критикује кругове на западу који покушавају да ,,демократизују’’ и ,,цивилизују’’ руско друштво. Само нас ви немојте учити демократији, култури и цивилизацији – каже руски премијер.

Врхунац поштовања демократске процедуре може се видети у његовој јавној понуди Зорану Живковићу да се кандидује за председника странке. Овакво политичко лицитирање је недостојно политичара који се непрестано позива на „светле“ традиције демократских избора.

Безнађе рађа наду, као што уљгендиоксид у атмосфери није узрок само мрачним псеудонаучним планетарним прогнозама, него и расту дрвећа у саванама које га претварају у кисеоник.

Наши стари су нас гњавили својим причама о офанзивама и чекању савезника... Они су се борили или су барем покушавали да се боре. О чему ћемо ми сутра причати својим унуцима? Како нас као бесловесну марву нико није питао ни за шта?

Српска пољопривреда је уништавана зарад могућности да се увозе пасуљ, лук, шаргарепа, јабуке, крушке па чак и млеко. И све то у интересу оних који владају Србијом, да ли јавно или из сенке сасвим свеједно.