А онда је у земљу изобиља закуцала злосутна финансијска криза. И прво смо сазнали да су извесне земље ЕУ, уз помоће Светске банке и ММФ, издвојиле 7,5 милијарди евра финансијске помоћи Летонији, како би ову земљу промењивог времена и добрих вести спасиле од банкротства.

Вашингтон је деценијама сувише промискуитетно користио двоструке стандарде у спољној политици и платио је високу цену за такав цинизам. На несрећу, судећи по лицемерној реакцији на арапско буђење, изгледа да је и Обамина администрација још једном одабрала исти пут

Није ли Чеда на "локалу" исто што и Тома Николић на националном нивоу? Нису ли и актуелног председника државе својевремено прозивали због неписмености, сељачког вокабулара, учешћа у рату (сиц!) - а сада им се "духовитост" обија о приходе? "Јачи - тлачи". Ох, како европски.

Убице дечијих лица исти су они анђели које су родитељи засипали барбикама и најновијим патикама док се у радњама продавао само сенф, а плате вределе четири марке. Од малих ногу су једино учени материјалним вредностима, без икакве моралне или васпитне баријере.

Империја је стрпљиво чекала како би се стекли услови који ће омогућити да се Гадафију зада коначни ударац. Неколико година уназад преговарала је са пуковником, потписивала уговоре, примала га у званичне посјете, у дворишту Јелисејске палате дозвољавала му да разапне шатор и дефилује са камилом.

Американци, наравно, ликују јер ,,леш непријатеља увек лепо мирише’’ – констатује руски аналитичар. Али практично гледано, повода за ликовање има само Бели дом. Може бити да је Барак Обама на време обезбедио себи други председнички мандат.

Релативно брзо се установило да је за видљиво повећан број „азиланата“ у септембру више крива Немачка него балканске земље. Наиме, немачки Савезни уставни суд донео је 18. јула одлуку о повећању социјалних примања за подносиоце захтева за азил.

Kрајем децембра ухвати ме неко здравље и Бог зна како би се све то завршило да не стиже спас од  Деда Мраза, оног за нас задуженог а у лику премијера Србије, и његове изјаве да се Следеће године у Србији неће живети боље него у овој!

Савезничка војна интервенција у Либији, можда само рано поглавље једне дуге приче, већ је приказала вишеструку патологију одлучивања. Неке од тих патологија личе на шаблоне понашања из претходних ратова или из периода који им је непосредно претходио

Пита ли се ико: ако се тзв. република Косово представља независном, и то без надгледања и контроле примене међународних стандарда, од стране било које међународне организације, због чега за њу као такву, лобира премијер једне њој суседне земље? Од кад је то дозвољено у међународним односима?