Лукашенко је схватио да без Русије нема куд – белоруска привреда је зависна од руског тржишта и бенефицираних цена енергената, ниво интеграција са Русијом је толики да би цена даљег сукоба била огромна. Све досадашње изборе Лукашенко је добијао играјући баш на „руску карту“.

Када су ми наручили тај извештај у Савету Европе, нисам био одушевљен, али сам га урадио што савесније могуће. Сада је на надлежним властима да расветле цео случај. 

Ниједан председник не може себи приуштити да призна да је Америка у опадању, макар у односу на друге силе. Али Обама може да покуша да искористи перцепцију опадања америчке моћи да би погурао свој политички програм.

Неке земље које су бојкотовале имају проблеме са сопственим дисидентима. Домаћа јавност која лако плане и лако заборави можда недовољно уочава да у овом случају Србија није била једина којој је био калкулатор пред очима.

Агенције РиФ и РБЦ објавиле су пре неколико месеци податак да су етнички Руси у Москви – национална мањина. Од око 12,5 милиона житеља престонице, само 31 одсто су Руси.

Перверзно је али прија слуху моћних: од пораженог се очекује да сладострасно ужива у својим губицима и паду, да их обнародује као успех и непрестано пружа нове доказе о добро наученој лекцији.

После инфицирања разним средствима, жртве су биле убијане у различитим стадијумима болести, с тим да су "аутопсије" често вршене на живим и свесним људима.

За разлику од Ирана, Турска се на прихватљив и ненаметљив начин „улагује“ арапском јавном мњењу, подстиче модернизацију Блиског истока и охрабрује његово културно повезивање са Западом.

Сада сви гледају шта ће урадити цар пошто је непослушника сместио у британски затвор. Питање је како анестезирати новинаре и светско јавно мњење и истовремено спречити будуће испаде луцидних појединаца.

Могли бисмо да кажемо да Нобелова награда за мир не би требало да буде уручена истакнутом дисиденту, затвореном писцу и браниоцу демократије, Лиу Сибау, већ Комунистичкој партији Кине.