Jednostavno, „primer Rusije“ ne bi imao efekat globalnog zastrašivanja ostatka sveta, već naprotiv, bio bi to povod za objedinjavanje ostatka sveta protiv globalnog totalitarizma. Kada imperija bude ovo shvatila biće to pouzdani znak njenog nepovratnog pada

Iznad Sredozemnog mora blizu obale sirijskog grada Latakije oboren je Ruski izviđački avion „Il Iljušin 20“ pri čemu je stradala njegova kompletna posada koja čini 15 članova osoblja i članova posade. Čitav dan su iz mora vađeni ostaci ljudskih tela. Kako je došlo do obaranja?

Dosta više sa patetikom, šmirom i prenemaganjem- ponašaš se kao da će ti pući vodenjak svakog trenutka, a ne kao kakav vajni državnik!

Svet globalizacije i slobodne trgovine, u kojem je ekonomiju interesovao samo krajnji rezultat, a ne politika, više neće postojati. Ne znamo šta će biti u Rusiji posle Putina, niti u Evropi, koja se trenutno nalazi u romantičnoj fazi. Ali ne bi trebalo da pravimo iste greške kao 1989. Tada smo mislili da će se Istok dramatično promeniti, ali ne i Zapad. Sada će se Rusija dramatično promeniti. Ali i mi ćemo.

Kada je ruski izviđački avion Il-20 nestao sa radara, i prestao da bude na vezi, pojavilo se nekoliko verzija događaja – lansiranje protivavionske rakete sa francuskog broda, napad izraelskog lovca F-16, „prijateljska vatra“ sirijske PVO ili tehnički uzrok.

Po rečima ljudi odgovornih za stručni aspekt delovanja a čija mišljenja i ocene smo mogli da čujemo tek nakon smenjivanja slobodoumnog upravnika Sretena Ugričića, veoma značajne odluke koji su se ticale najvažnijih pitanja rada ove izuzetno bitne nacionalne kulturne ustanove donošene su mimo stručnog veća Biblioteke.

Bar na srednji rok, uticaj Rusije na Balkanu će biti eliminisan, a naša zemlja će biti prinuđena da prihvati zapadni poredak u ovom delu Evrope. To pak znači prijem Kosova u međunarodne organizaije i verovatnu reintegraciju BiH.  Srbija će biti polukolonija u kojoj će prirodni i privredni resursi biti bezuslovno stavljeni na raspolaganje globalnom kapitalu

Statistika pokazuje da su Albanci imali daleko veći pad nataliteta od Srba u poslednjih 30 godina. Niko na Balkanu danas nije ni blizu stope rađanja od 2,1 koliko je potrebno za prostu reprodukciju stanovništva bez migracija.

I pored nesumnjivog i ohrabrujućeg vitalizma našeg izdavaštva knjiga kao jedan od najvažnijih činilaca kulturnog života u velikoj je i nesagledivoj krizi. To se ne može videti samo po veoma malim i skromnim tiražima značajnih i kapitalnih knjiga.

Na kraju treba istaći da je ponovno približavanje balkanskih naroda neophodan uslov njihovog ekonomskog i društvenog razvoja. Ali, forme saradnje oni moraju osmisliti autonomno, tako da integracije služe njihovim interesima, a ne geopolitičkim potrebama velikih sila. Balkanski socijalisti devetnaestog veka dali su dobar primer kako to treba raditi