Ако Универзитет не брани дигнитет и интегритет науке али и темељне демократске и цивилизацијске вредности, чему он онда служи. Може ли он поново постати заветно место српске демократије. Зато са пуно права  можемо и данас поставити питање?

Не пишу „хроничари бивших неслобода“ ни против данашњих капиталистичких шпекулативних банкарских диктатура које до просјачког штапа доводе читав свет.

Украјинска криза није почела гомилањем руских трупа на границама. Она корене има у деведесетим, када је Клинтонова  администрација одлучила да започне проширивање НАТО на Исток

Као младић запазио сам код професора историје, Хрвата из Херцеговине, Елезовића, посебну страст док је говорио о „великосрпској идеји“, лукавој измишљотини Калајевске ере „КК“ монархије, касније здушно прихваћене од комуниста који су је нештемице користили заједно са још једном кованицом из тога времена – „великосрпска буржоазија“. 

Идеологија лезбејског феминизма је постала део курикулума на многим универзитерским катедрама. Последица те индоктринације јесте та да са наших факултета излазе генерације и генерације свршених студената који су „геј-френдли”.

У сукобу великих сила ми би требало да будемо посматрачи, а не учесници. Али, такав луксуз нам неће бити дозвољен. Кад западни притисак постане неиздржив, Вучић ће капитулирати. Неумереним задуживањм он је већ ослабио позицију Србије. 

Избегли и прогнани Срби из Хрватске у предстојећој посети председника Србије Александра Вучића Хрватској, очекују да ће то бити почетак решавања бројних проблема са којима се сусрећу од времена када су били приморани да спашавајући голе животе напусте своја вековна огњишта.

Ово је само једна од стотине дезинформација и манипулација којима су изложени читаоци дневне штампе у Србији, док новинари могу спокојно да лажу, клевећу, сатанизују личности и институције, па чак и да нападају полицију.

Ми из Србије имамо нажалост много искуства са медијским ратовима — како на свакодневном, унутрашњем политичком плану (где смо деценијама кунићи медијско-пропагандних активности сваке власти), тако и на основу искустава из 1990-их, када смо били на тапету светских медија јер смо били „лоши момци“.

 Русија је оправдано војно присутна у Сирији јер је руска армија тамо дошла на очајнички позив Башара ал Асада како би спречила да ДАЕШ тотално разори земљу као што је било у Либији. Међутим Американци нису позвани, они су у Сирију дошли непозвани и представљају претњу по стабилност земље