Српско ћирилично писмо је законом заштићено! Ни већег чуда ни веће срамоте. Има ли то још код неког од озбиљних народа и држава? Да ли Немци, Французи или Италијани, на пример, законом штите своје писмо и приморавају власт да га користи у службеној употреби?

Уместо да сања о томе како ће Русија пропасти под европским санкцијама, Европи би најбоље било да се сабере и размисли чиме може да замени руски гас и пшеницу ако не жели да је купи из Русије? Пећинска ватра и лов дивљачи не звуче као алтернатива за 21. век. Посебно не за размажену децу

 Руси су то, чини се, лепо схватили па су, без обзира на деклеративну подршку Александру Вучићу, кроз речи добро познатог Сергеја Железњака децидирано Београду ставили до знања:Потписивање свеобухватног споразума са Приштином је губитак териоторије и није никакав компромис, него национална издаја.

Да ли је Коларевић толико значајан као помоћник да би Борис Тадић, помоћник Бориса Тадића, изгубио начас елементарно достојанство само због тога што је помоћник министра навео свима позната имена културњачке подршке предходне власти?

Лакоћа с којом је Америка заборавила, релативизовала или погрешно интерпретирала 6. јануар 2021. године и напад на Конгрес - а две трећине републиканаца сматра да се радило о легитимном демократском чину - указује само на једно: догодиће се поново

СКД “Зора”са председником Николом Церовцем, наставило је да активно делује у избеглиштву на очувању културног идентитета избеглих и прогнаних Срба, културно и духовно снажећи дух народа у нади да ће се једног дана вратити у свој завичај. 

Путинов нагласак на отуђењу Русије од западних преовладавајућих вредности добиће на јачини. Коначно, како криза у централној Европи ескалира, опасност од нуклеарног рата ће се брзо вратити.

Не може се Русија ни оптужити ни осудити за агресију, па је отуда Резолуција Генералне скупштине УН од 2. марта 2022. године правни фијаско. Свакако да је за нас најболнији правни промашај и фијаско Вучићевог режима, јер је тај режим, а тиме и Србија, осудила нашу братску Русију

У јавности је неко време отворена полемика о томе треба ли Скупштина АП Војводине да поништи акт насилне асимилације Буњеваца и Шокаца у Хрвате из давне 1945. године или, пак, не треба. С једне стране су представници Буњеваца којима је овај акт угрозио националну егзистенцију и основно људско право, а са друге су представници војвођанских Хрвата који тврде да акт правно не важи, да је „резултат жеље самих Буњеваца“ (канда су сами себе укинули)

Сем два једва видљива ћириличка ситна слова, и аутомобилске таблице су исписане хрваштицом. Београдски трамваји, аутобуси и тролејбуси , у већини случајева, поводе се за истом модом. Потписи у филмовима у биоскопима без изузетка су латинични.