понедељак, 20. мај 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > "Прекомерна употреба силе" или испирања мозга
Културна политика

"Прекомерна употреба силе" или испирања мозга

PDF Штампа Ел. пошта
Игор Марковић   
понедељак, 27. август 2012.

Скоро све институције у савременој Србији изгубиле су углед и легитимитет у народу. Политичари и политичке странке одавно међу обичним светом имају статус легализованих криминалаца, лопова и олоша. Школством и здравством су подједнако незадовољни како клијенти, тако и они запослени у овим секторима, а о уништеној српској војсци већ се причају вицеви. Сатанизација и предрасуде према Српској православној цркви само представља континуитет угњетавања која ова иституција трпи од 1945. Ипак, само једна институција, која свакако спада у најодговорније за постојеће стање у Србији, потпуно је заштићена и аболирана од било какве критике и одговорности. Ради се наравно о новинарству, односно медијима.

Свесни своје огромне моћи као јединог посредника између човека и свакодневних информација које долазе из спољног света, а истовремено ослобођени било какве одговорности за своју делатност, положај медија у друштву може се најбоље објаснити преко два „зоолошка“ поређења – агресивни су као хијене и заштићени као бели медведи – поготово уколико се налазе на оној „правој страни“ медијског фронта.

Последњи, назглед, ситан, али карактеристичан пример штете коју новинари наносе својим дезинформацијама, а уједно и бахатости и себичности коју испољавају када су у питању они и њихова наводна угроженост, представља случај „бруталног пребијања техничког уредника НИН-а Владимира Пиацуна“, а главни актер дезинформисања, хушкања народа и сејања мржње биле су, по обичају, дневне новине Блиц. Наиме, у петак увече, 24. августа, на насловној страни портала Блиц бљеснула је вест: „Полицајци у цивилу брутално претукли уредника у НИН-у“[1]. Већ сам наслов код обичног грађанина буди осећај мучнине због неправде нанете јадном новинару, као и гнев према очигледнно агресивним и бахатим полицајцима који су га претукли.

Ово осећање ће се додатно учврстити ако се прочита даљи текст, у коме се наводи да су „полицајци у тојоти препречили пут Пиацуну, који је возио мотор“! За Блиц су дали изјаве наводни сведоци целог догађаја, који су рекли следеће:“ Све се то одвијало муњевито. Одмах су истрачали возач и сувозач из “тојоте”, и без икаквог представљања, легитимисања, почели да ударају Пиацуна. Оборили су га на земљу, а при томе му је један ставио лисице на руке. Ударали су га док је он лежао на стомаку, а један од њих је, без икаквог повода и разлога, извадио и пиштољ“. Што се тиче могућег узрока оваквог поступка полицајаца, наводи се да се ради о „саобраћајном неспоразуму“, али се онда опет наглашава да су полицајци у сваком случају прекомерно употребили силу. А онда када уђете у коментаре на вест, видите реакцију те разјарене масе, која ионако већ мрзи полицију, војску, цркву, школство и цео свет, али и даље слепо верује медијима. Наравно да почиње општа пљувка према „тиранији нових властодржаца“, Дачићу који треба хитно да поднесе оставку, повратку у дведесете (аутошовинистичке структуре, активне на интернету одмах покушавају да из ове теме извуку неку корист), а за дотичне полицајце се тражи моментални отказ[2].

А сада да видимо шта се заиста десило тог дана у Дунавској улици у Београду. Прво је сам Блиц објавио делимично исечен снимак на коме се види да Пиацун прво шутира предња десна врата возила и рукама удара сувозача, након чега се одмиче од кола, док два полицајца излазе напоље, обарају га на земљу и примењују одређену силу. Међутим, дан после Блица, и Курир је објавио снимак инцидента, али интегрални, у коме се види да је уредник НИН-а заправо приредио „сачекушу“ полицајцима, односно да је 20 секунди стајао на тротару и чекао да се појави тојота, на коју је насрнуо.

Дакле, да резимирамо: Човек је стајао на сред тротоара, угрозио и себе и друге учеснике у саобраћају, препречио пут колима, потом насрнуо на возило, шутирајући врата и ударајући сувозача. Да ли треба да се чудимо и згражавом над тиме, или над томе што је након тога добио порцију батина од полицајаца, за које ионако већ сви знамо да су често бахати, агресивни и да употребљавају силу за неупоредиво мање ствари и прекршаје од наведеног? Међутим, ово је само једна од стотине дезинформација и манипулација којима су изложени читаоци дневне штампе у Србији, док новинари могу спокојно да лажу, клевећу, сатанизују личности и институције, па чак и да нападају полицију, јер је након медијске интервенције и згражавања због „прекомерне употребе силе“, новинар експресно отпуштен из притвора. Ако је на овакво понижавање полиција спремна због новинара НИН-а, који је уз Блиц, Ало и 24 сата у власништву швајцарске компаније Рингиер, можете мислити шта би тек било да је „жртва“ случајно била запослена у Б92?!

 

Остали чланци у рубрици

Од истог аутора

Анкета

Да ли мислите да је пожар у катедрали Нотр Дам у Паризу избио случајно или је подметнут?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер