понедељак, 03. август 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Ко је (не)званично и оперативно командовао акцијама полиције током јулских протеста?
Преносимо

Ко је (не)званично и оперативно командовао акцијама полиције током јулских протеста?

PDF Штампа Ел. пошта
Давор Лукач   
субота, 01. август 2020.

Искусни полицајци кажу да за најмоћнијег човека у полицији слови помоћник директора Иван Ристић. Иначе, он је био у последњој генерацији "регрута" примљених у јединицу за специјалне операције у кулу и "јунак" њиховог спота кад се у трпезарији уочи ручка чита заклетва ЈСО. После распуштања јединице пребачен је у САЈ, а касније је добио задатак обезбеђења америчког амбасадора, што је радио врхунски и професионално, како потврђују и сви новинари који су у то доба пратили активности амбасаде САД

Ако би се икад озбиљно кренуло у расветљавање полицијске бруталности, а пре тога и нереаговања на нападе током протеста од 7. јула, дошло би се до питања ко је командовао "Авалом-100". Шта је то? То је у полицијској радио-комуникацији шифра за оперативни штаб ад хок формиран поводом неког догађаја, а чине га представници свих ангажованих линија рада МУП – начелници или заменици Управе полиције, београдске полиције, Управе криминалистичке полиције и специјалних и посебних јединица које су ангажоване на том скупу (Специјална антитерористичка јединица, Жандармерија, Полицијска бригада). Иначе, седиште овог оперативног штаба обично је у Командно-оперативном центру МУП, у Кнеза Милоша 101. И сви командири јединица и формација на терену, као и они који су ван места догађаја, дужни су да слушају наређења "Авале-100" и по њима поступају.

Ко ће бити на челу овог штаба, није прописима прецизирано, договара се "у ходу". Обично то буде представник Управе полиције, али није увек тако: често нико неће да прихвати "врућ кромпир", као што је било у случају паљења америчке амбасаде 2008, па данас на суђењу траје "пребацивање лоптице" за одговорност између Управе полиције МУП и исте службе Полицијске управе за град Београд.

Начелници и директор

Ко је онда 7. јула и током наредних дана командовао онда "Авалом-100"? Саговорници "Времена", полицајци од каријере који су добар део радног века провели у таквим "штабовима", слажу се у једном – сигурно није начелник Управе полиције МУП генерал Голуб Гачевић, нити шеф београдске полиције Милан Станић. А они су кључни људи који су морали да управљају поступцима полиције и њиховом одговору на нападе хулигана послатих да глуме демонстранте (ко их је послао – БИА, СНС, Одељење за посебне акције МУП или неке вође навијача, тешко да ће се икад утврдити).

Начелник Управе полиције Гачевић је човек који 20 година ради у централи МУП-а. Пре тога је био у београдској полицији и тешко је замислити да би допустио нападе хулигана на полицијске кордоне и, потом, брутални обрачун са мирним демонстрантима. Његови помоћници такође слове за искусне полицајце. Што се Станића тиче, он је каријеру провео на београдским улицама, укључујући скоро деценију на челу Одељења за јавни ред и мир, у шта спада праћење скупова политичара који организују протесте. Станића је телевизијска камера ухватила у холу Скупштине кад су прве вечери Срђан Ного и његови упали унутра – покушавао је да смири ситуацију и избегне сукоб. Слично је поступио и у марту прошле године када су Бошко Обрадовић и присталице Савеза за Србију упале у РТС, па су га, пошто изгледом не подсећа на "мачо полицајца" припадници Жандармерије грубо гурали, мислећи да се ради о неком од опозиционара.

Сваки од тројице саговорника "Времена" одбацује могућност да је "Авалом" управљао директор полиције Владимир Ребић: кажу да "он никад није радио полицијски посао, само кабинетски и то у саобраћају", али и знајући га као легалисту који тражи поштовање законских одредби. Ребић је каријеру почео у родном Ужицу, онда прешао за Београд и ту стигао до генерала. Али, за разлику од неких његових претходника, док је био на челу Управе саобраћајне полиције, нико није могао да му замери било какав непотизам или кршење закона.

Откуд онда такав човек на месту директора полиције – питање је на који ни његови бивши сарадници немају одговор. Каријеризам, кажу, уз опаску да Ребић сигурно није наредио онакав обрачун и употребу средстава принуде над учесницима протеста.

Уз помоћ помоћника

Ко је то још могао наредити ако није Ребић? Директор полиције по систематизацији има пет помоћника, али тај број варира. Док је, на пример, на тој функцији 10 година, у два мандата, био Милорад Вељовић, ни он сам у једном тренутку није знао колико помоћника има, јер кад неког смене са функције, ставе га на то место. У једном тренутку и сам Вељовић је то искрено признао.

Према расположивим подацима, Ребић тренутно има три помоћника – Ивана Ристића, који је први помоћник и задужен за полицију, Слободана Малешића (био му некад заменик у Управи саобраћајне полиције) и Богољуба Живковића, који је истовремено и начелник Полицијске управе у Новом Пазару. Остала двојица, још из времена Вељовића – Драган Терзић и Звездан Радојковић су у пензији.

Искусни полицајци кажу да је стварни директор полиције Ристић "јер да је он директни експонент министра др Небојше Стефановића". После одласка из МУП-а државног секретара Дијане Хркаловић, која му је била конкуренција, Ристић је постао "број један". Иначе, био је у последњој генерацији "регрута" примљених у Јединицу за специјалне операције у Кулу и "јунак" њиховог спота кад се у трпезарији уочи ручка чита заклетва ЈСО. После распуштања Јединице пребачен је у САЈ, као неко ко није ни стигао да буде компромитован. Касније је добио задатак обезбеђења америчког амбасадора, што је радио врхунски и професионално, како потврђују и сви новинари који су у то доба пратили активности амбасадора.

Са доласком СНС на власт, Ристић прелази за шефа обезбеђења тадашњег председника Скупштине Србије Стефановића: неки кажу због познанства из школе, а други на основу познанства из теретане. Углавном, када је Стефановић постао министар унутрашњих послова, Ристић је од шефа његовог обезбеђења аванзовао у шефа кабинета (заменик је била Дијана Хркаловић), да би потом 2016. изненада био склоњен на место помоћника директора полиције. Извори из МУП-а са југа Србије тврде да је то било због мигрантске кризе, али и превоза избеглица са Блиског истока, односно привилегија једног приватног превозника из Београда коју је држава плаћала. У то су, наводно, били умешани један тадашњи министар (не унутрашњих послова) и један од садашњих полицијских функционера. Цела ствар је заташкана и Ристић се "утопио" у нову функцију, а "звезда која је засијала" у МУП постала је тада Дијана Хркаловић. Ристић је, тврде ти извори, показујући мутне фотографије са недавних протеста испред Скупштине, предводио полицијске (или параполицијске) тројке. Особа са фотографије стварно подсећа ликом и стасом на Ристића, али то није могуће утврдити без полицијских снимака. Као што Стефановић никад није ништа могао да нареди Дијани, тако ни Ребић ништа не може Ристићу, објашњава наш извор.

Други Ребићев помоћник је Малешић, човек са завршеном Полицијском академијом, који је имао класичан развојни пут у каријери све док 2004. године није постао шеф обезбеђења тадашњег министра унутрашњих послова Драгана Јочића. Свој посао је, кажу, радио професионално, чак и долазио у сукоб са Јочићем кад није дозволио да неки министрови пријатељи, земљаци из Црне Горе, уђу код њега са пиштољем за појасом. Након смене власти, Малешић је пребачен у Управу саобраћајне полиције, за Ребићевог заменика. Отуд је и логично да га је овај пребацио за свог помоћника у Дирекцију полиције.

Трећи Ребићев помоћник је пуковник Богољуб Живковић, полицајац од каријере, који је ту функцију обављао и у време директоровања Милорада Вељовића. Спада у оне полицајце који иду по наређењу на функције на којима треба да се "гаси пожар". Пре шефовања полицијом у Новом Пазару био је на месту начелника Полицијске управе Краљево. Пре Живковића, такве функције обављао је сада пензионисани пуковник Срђан Грекуловић: проблем корупције у локалној полицији у Зајечару – иде он за начелника, онда у Јагодини исто – опет он, па ескалација криминала у Нишу – исто Грекуловић. Каријеру је завршио као в.д. команданта Жандармерије, да и тамо уведе ред.

Међутим, остаје једно друго место помоћника директора, само по себи упитно – формално је помоћник и има своје канцеларије и бивши начелник београдске полиције Веселин Милић, а истовремено и саветник за безбедност председника СНС и Србије Александра Вучића. Вучићев саветник је и Вељовић, па тако испада да председник има два саветника из редова полиције, од којих је један и активни службеник МУП.

Вељовић је, иначе, пензионер и више се бави "феноменом Голија", док је Милић оријентисан на Београд и сви извори тврде да и те како има утицаја, чак и своју "линију" у полицији. Вељовића и Милића, указују они, Вучић није изабрао за саветнике само због искуства, него и због "ћутања", пошто имају превише информација са којима могу да "тргују" ако им се прохте.

Што се тиче кабинета министра – након што је Ристић "прекомандован" у Управу полиције, а свемоћна Хркаловићка дала отказ и посветила се приватном животу и тренутно припрема докторат на Филозофском факултету – кључни човек постао је државни секретар Милисав Миличковић, звани Миличко; он и дан-данас контролише све у општини Раковица – од навијача до дивље и легалне градње. "Погледајте саопштења МУП, не постоји ниједан догађај у општини Раковица да се не нагласи да је он био тамо", указује извор и додаје: "у Раковици нико не може да донесе ниједну одлуку, а да се он не пита".

А шта о свему каже др Стефановић? Углавном ћути.

Опа, опа – шта ради ОПА

Уз разне мере безбедности, аутор овог текста успео је да разговара и са једним припадником Одељења за посебне акције (ОПА) Управе криминалистичке полиције – Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК). У ствари, Одељење је само формално под ингеренцијом те управе, а заправо под контролом људи блиских Стефановићу.

"Директно смо под командом заменика начелника СБПОК Горана Папића, Стефановићевог пријатеља, и то преко Папићевог друга Николе Кувељића, који је био у 9. Одељењу београдске полиције (тајно праћење и документовање), па је по казни пребачен у полицијску станицу Вождовац, да би га Папић пребацио код себе", каже овај извор. "Њих двојица су задужена за тајне операције и праћење, од новинара до других за које процене да су "‘државни непријатељи’".

То одељење је, како наводи, од 2014. до 2019. године било у саставу Службе за специјалне истражне методе, које води Дејан Миленковић, а заменик му је Томислав Радосављевић (некадашњи командант Интервентне јединице београдске полиције, потом полицијски аташе у Паризу), да би прешло у СБПОК. Наводно су Миленковић и Радосављевић били линија Дијане Хркаловић.

Папић руководи свиме, каже овај саговорник, па чак покушава и да се меша у рад Деветог одељења београдске полиције (тајна пратња, опсервација и документовање). Срећом, нема успеха – од три одсека тог одељења, има утицај само на једно – нажалост, оно које се бави хапшењима. Ова друга два му одолевају, али питање је докле. Начелник Деветог одељења београдске полиције је Дејан Величковић, а његов заменик Илија Милачић је некад био један од шефова у ОПА.

(Време)

 
Пошаљите коментар

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер