субота, 07. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо > Евроинтеграције уништавају привреду
Преносимо

Евроинтеграције уништавају привреду

PDF Штампа Ел. пошта
Ненад Поповић   
четвртак, 13. март 2014.

„На изборима очекујемо двоцифрени резултат, јер смо једини који смо изашли са конкретним и економским и политичким програмом, који се базирају на нашој политици политичке неутралности. То значи да смо за најбоље могуће односе са свим земљама у Европској унији (ЕУ), али без икаквог интереса да уђемо у ЕУ. Такође, за проширење смо сарадње са Руском Федерацијом (РФ)“, каже за „Време“ Ненад Поповић, потпредседник Демократске странке Србије (ДСС), напомињући да је извоз српских производа за Русију тек почео да расте.

„Наш извоз пољопривредних и прехрамбених производа се удвостручује сваке године – извоз сира у Русију је прошле године порастао четири пута, извоз меса три пута, све јабуке и шљиве које се произведу у Србији иду у Русију и потенцијал је огроман. Али, ми то успевамо да урадимо не због помоћи државе него због две ствари: једна је предузетништво наших привредника и пољопривредника, а друга је оно што нам је Русија дала, јединима на свету, а то је да све производе извозимо без царине. Зато су наши производи тамо јефтинији и конкурентнији. Уколико нам се укину ови бесцарински споразуми, и наши производи буду морали да се обложе царинама, доћи ћемо у ситуацију да више ништа нећемо моћи да извозимо.“

„ВРЕМЕ“: Они би се укинули уласком у ЕУ.

Овде су велики инвеститори дошли да би све што произведу извезли у Русију, јер не плаћају царину. Заустављањем европских интеграција Србија ништа неће изгубити у економској сарадњи са ЕУ.

НЕНАД ПОПОВИЋ: Не, већ само даљим продубљивањем европских интеграција, нама ће се то десити кроз годину или две. Разговарао сам са свим европским званичницима и порука је јасна: „Морате укинути бесцарински споразум са Русијом, јер то није политика ЕУ.“ Од 25 поглавља које смо добили као кандидати, то је у два поглавља децидирано истакнуто, тако да ту нема дилеме. Овде су велики инвеститори дошли да би све што произведу извезли у Русију, јер не плаћају царину. Заустављањем европских интеграција Србија ништа неће изгубити у економској сарадњи са ЕУ. Ако бисмо прекинули споразум са РФ, сви инвеститори који су због њега дошли одмах ће да оду, а сви наши пољопривредници који сада извозе у РФ остаће без продаје својих производа. То би било директно уништавање домаће привреде.

Мислите да се неће пореметити односи са ЕУ одустајањем од интеграција?

Економски? А зашто би се пореметили? Да ли је неки инвеститор, који је из ЕУ дошао у Србију у последњих 14 година, дошао зато што смо ми чланица ЕУ? Није, јер нити смо, нити ћемо бити чланица. Они су дошли зато што праве профит. То је једино важно, и нико неће отићи све док овде буду правили профит. Ми морамо да мислимо о нашем интересу, треба да будемо прагматични, а наш интерес је сада да будемо политички неутрални. ЕУ више није наш интерес, јер тамо више нема ни пара, ни средстава, ни будућности за нас. Парадигма да је ЕУ једини економски рај срушена је.

Србија са Русијом има велики дефицит у робној размени – тек у последњих неколико година покривеност извоза увозом стиже до 50 одсто, а раније је то било испод трећине.

Иста је ситуација и са ЕУ. Ту исто имамо већи увоз него што имамо извоз.

Са далеко мањим дефицитом…

Морате да схватите да се Русија подигла тек негде од 2000. године, када је Путин дошао на власт. Ако бисмо гледали не последњих десет, већ последњих педесет година, у периоду од шездесетих до осамдесетих највећи извоз у историји бивше Југославије, у том смислу и Србије, био је баш у Русију. Не заборавите да се извоз у Русију у последњих пет година сваке године повећава, а извоз у ЕУ се од 2008. сваке године смањује. Немачка и Пољска нису изашле из ове кризе у последњих четири-пет година зато што су повећале свој извоз на јединствено тржиште ЕУ – тај извоз се смањио – већ зато што су имале раст извоза у РФ за по 50 одсто у последњих шест година. Ми не треба да слушамо шта нам Немци говоре, кад нам кажу „идите у ЕУ“, већ треба да гледамо шта они раде, а они сви иду на руско тржиште, у томе је суштина.

У Србији подршка грађана према ЕУ варира, али се већ годинама налази негде на око 50 одсто. Од тих 50 одсто, ДСС узима између седам и девет процената. Да ли је то неуспех за вашу странку?

Ми смо сигурни да би грађани на референдуму гласали против уласка у ЕУ. Да ли мислите да би власт, и актуелна и претходна, пропустила тај фантастичан моменат да на референдуму донесе одлуку о евроинтеграцијама када би били сигурни у њих? Не, они знају да ће грађани гласати против. 

Никада није било референдума по питању тога да ли Србија треба да иде у ЕУ или да прогласи политичку неутралност. Ми се зато залажемо да 2015. буде референдум, да грађани једном одлуче. Оно што сте ви навели, ја сам то читао у медијима, али то није став народа. Ми смо сигурни да би грађани на референдуму гласали против уласка у ЕУ. Да ли мислите да би власт, и актуелна и претходна, пропустила тај фантастичан моменат да на референдуму донесе одлуку о евроинтеграцијама када би били сигурни у њих? Не, они знају да ће грађани гласати против. Стално наводим један пример: иста је била ситуација ‘92. у Швајцарској. Све су прогнозе биле да ће референдум о чланству у ЕУ проћи са 80 одсто подршке, само је мала Швајцарска народна партија у парламенту била против. А грађани су на референдуму гласали против. То је чудо, народ врло често размишља различито од своје политичке елите. И та мала швајцарска партија је сада већ десет година водећа партија у Швајцарској.

Али када говоримо о вашој странци, иако сте сада једина партија у парламенту која је против евроинтеграција, немате подршку ни 20 одсто оних бирача који неће у ЕУ.

Сећате се 2008, када су потписали ССП: „Добићемо 300.000 радних места, десетине милијарди евра страних инвестиција, Србија ће 2014. бити чланица ЕУ, у Србији неће бити незапослених“, гола лаж до лажи. Слагали су вас, мене, све грађане, и само иде ка горем.

Од 2008, од момента када је Коштуница поднео оставку због лошег односа у влади према њему и тог сулудог срљања у европске интеграције, сулудог потписивања ССП-а, против интереса свог народа, тада су земље ЕУ подржале независност Косова, подржали су један сецесионистички, противуставни и противправни акт. Након тога, онај једини који је био против, био је сатанизован од стране ЕУ и од стране медија. И шта смо добили? Сећате се 2008, када су потписали ССП: „Добићемо 300.000 радних места, десетине милијарди евра страних инвестиција, Србија ће 2014. бити чланица ЕУ, у Србији неће бити незапослених“, гола лаж до лажи. Слагали су вас, мене, све грађане, и само иде ка горем. Гласови ДСС-а, за које су сви говорили да су назадни, сада су гласови будућности. Овако као што ДСС данас мисли, мисли више од 50 одсто грађана ЕУ, они ће да почну да излазе из ЕУ. Нико озбиљан више не верује да Србија може да уђе у ЕУ. Сама је Ангела Меркел десет пута поновила „Уморни смо од даљег придруживања.“ Такође, од 2017. Србија ће због примене ССП-а дозволити продају земљишта странцима. То значи да ће на југу нашу земљу куповати Албанци, на северу Мађари, у Срему Хрвати. Озбиљна држава, Мађарска, која је чланица ЕУ, Уставом је забранила продају земљишта странцима, а Србија је зарад чланства у ЕУ спремна да се одрекне својих ораница. То не смемо да дозволимо. Када ДСС дође на власт преиспитаћемо ССП како бисмо забранили продају земљишта странцима.

Како тумачите кризу у Украјини?

Украјинска криза почела је када се Украјина определила за сарадњу са Русијом и одустала од ССП-а. То је била њихова слободна воља. Тог часа крећу демонстрације, и, уз помоћ неких земаља ЕУ и, вероватно, организације у врху, креће помоћ екстремистима. У земљи која има легално изабран парламент, премијера, председника, званичници ЕУ разговарају са екстремистима који пуцају на полицију и улазе у институције система. Тако је почело. То је јако лоша улога ЕУ, а десила се само због тога што Украјина није хтела да потпише ССП. Хвала богу, па сад у свету почињу да преовлађују рационални разлози, чак и у земљама ЕУ.

И упркос тој реакцији ЕУ, ви сте за то да Србија уради исто што и Украјина, мање-више?

Не, немојте ми импутирати нигде да поредим ситуацију Украјине и Србије. То су потпуно различите ствари. Украјина је земља која је на граници са РФ, то је осетљивије хиљаду пута, она има близу 60 милиона становника. Друго, постоји тај запад Украјине који је и за време Другог светског рата био на страни фашиста, а и сада јако много фашистичких елемената постоји код демонстраната на Мајдану, који се боре против приближавања Русији. То је ситуација у Украјини, а што се нас тиче, апсолутно стојим на свим овим позицијама и не видим никакву везу са Украјином.

Рекли сте да не искључујете сарадњу после избора са другим странкама. Са ким, када све друге парламентарне партије, па и тренутно најјача, имају супротне ставове вашима када је реч о ЕУ, а помиње се и промена Устава?

Нисам баш убеђен да је све унапред завршено и договорено, да је влада малтене формирана, само још да грађани изађу на изборе и испуне ту формалност. Таква се слика прави, али свакакви су обрти могући. 

О свим коалицијама ћемо моћи да говоримо после избора, када видимо са чиме ми и други располажемо. Мислим да је ДСС на свим изборима показао доследност – оно што смо говорили, то смо потом и испунили, или нисмо хтели да улазимо у владу мењајући своје политичке ставове. Нисам баш убеђен да је све унапред завршено и договорено, да је влада малтене формирана, само још да грађани изађу на изборе и испуне ту формалност. Таква се слика прави, али свакакви су обрти могући. Ми немамо дилему: желимо да уђемо у власт, али ми да мењамо своје политичке ставове не можемо. Ако на прво место поставимо интерес Србије, њених грађана, а не интересе Брисела или неког другога, мислим да онда заједнички језик није тешко наћи.

Када је реч о изборима у Београду, да ли је могућа ситуација да на Републици не уђете у власт са неким у коалицију због принципијелних разлога, а да се то догоди на локалу?

Ја бих волео када бих могао да вам одговорим, али ту одлуку код нас доноси председник странке, Председништво и Главни одбор. И то је принцип, и о томе се не говори пре избора – идемо да остваримо најбољи резултат, а после избора седнимо и разговарајмо. Питали сте ме и за Устав. Устав не сме да се мења ни по коју цену. То је главна брана дезинтеграције Србије. Зашто ЕУ толико инсистира на промени Устава? Искључиво да би дезинтегрисали Србију. Хтели би да избаце Преамбулу о Косову, то је камен у ципели и Хашиму Тачију и званичницима ЕУ који га подржавају.

Поменули сте у медијима да хоћете да отворите Канцеларију за сарадњу са Русијом. Шта би то тачно подразумевало?

Основни фокус био би на економији. Ми данас са Русијом немамо никакав институционални вид сарадње. Када је реч о ЕУ, имамо потпредседника владе и Канцеларију за европске интеграције, два скупштинска одбора, десетине агенција, стотине невладиних организација које се баве европским интеграцијама, а финансиране су од стране државе. То је изузетно професионално и то поштујем. Тај принцип, како је ЕУ утицала на Србију да направи сарадњу са њом, али само са њом, изврстан је пример како треба радити. Само што исто тако треба радити и са Русијом. Зато нам је потребна Канцеларија за сарадњу са Русијом.

Зашто то Русија није урадила са Србијом?

Зато што овде никада није било слуха да се више сарађује, осим оног периода када је Коштуница био премијер. Утицај ЕУ је генерално много већи у последњих 15 година него било који други утицај.

Делује да је ЕУ много више стало до Србије него Русији?

Прво, није нас бомбардовала Русија, него велики број чланица ЕУ. И тачка. Друго, ЕУ жели да ми постанемо нова колонија – желе да нас одвоје од Русије, да нам дају диктате, да нам они стављају премијере и министре. 

Није истина. Прво, није нас бомбардовала Русија, него велики број чланица ЕУ. И тачка. Друго, ЕУ жели да ми постанемо нова колонија – желе да нас одвоје од Русије, да нам дају диктате, да нам они стављају премијере и министре. Иза свега тога се крије НАТО пакт, јер све земље које су у последњих 20 година ушле у ЕУ, претходно су ушле у НАТО пакт. Србија је прогласила војну неутралност и не сме да буде чланица НАТО пакта. ЕУ се меша у наша унутрашња питања. Да ли се Русија некад мешала у изборе у Србији?

Постојали су разни руски амбасадори који су имали разне занимљиве изјаве…

Не, пустите то. Кога год грађани изаберу, Русија сарађује на најбољи могући начин, и никада не условљава ту сарадњу, а чули сте хиљаду пута из ЕУ „ми ћемо подржати искључиво проевропске снаге“. Русија никад није рекла да ће подржати само проруске снаге.

По вама се, дакле, ЕУ меша у унутрашње ствари у Србији, а Русија се не меша. Како онда објашњавате онакву продају НИС-а, лош споразум о Јужном току?

Не видим где се ту Русија меша, то је била одлука Владе Србије, и 90 одсто посланика Скупштине. Енергетски споразум који се тиче НИС-а и Јужног тока је најбољи споразум који је Србија потписала од Другог светског рата.

У „Инсајдеру“ смо чули да ниједна од земаља кроз које пролази Јужни ток није потписала тако лош уговор као Србија.

Разлика је само у подели профита, мислим да је реч о неких милион евра годишње, а притом добијамо инвестицију од неколико милијарди евра која ће запослити десетине хиљада наших грађана. То је као и са НИС-ом, данас је НИС најуспешнија компанија у Србији, која са 15 одсто пуни буџет Републике.

Поновићу, то је најбољи уговор који је Србија потписала од Другог светског рата. Тај однос 49:51 одсто, мислим да на то алудирате, није начин управљања компанијом, него начин како ће се делити профит. Говоримо о једној ствари, од хиљаду добрих ствари нашли су једну која им се не свиђа и сада ту ствар потенцирају. Уговор је тако направљен да су стране потпуно равноправне, све одлуке се доносе само консензусом. Разлика је само у подели профита, мислим да је реч о неких милион евра годишње, а притом добијамо инвестицију од неколико милијарди евра која ће запослити десетине хиљада наших грађана. То је као и са НИС-ом, данас је НИС најуспешнија компанија у Србији, која са 15 одсто пуни буџет Републике.

Да, али тај исти НИС је Русима из профита вратио уложених 400 милиона малтене за годину дана.

Не сећам се да се инвестиција исплатила за само годину дана, мислим да су губици ту били много већи, постојале су и обавезе да се инвестира и до сада је инвестирано преко милијарду евра, а у следеће три године ће се инвестирати још милијарду и по евра. То је подстицај за целу домаћу привреду јер стотине малих и средњих предузећа раде као добављачи за НИС. Та инвестиција ће се Гаспрому исплатити вероватно за десет година, не раније. Не заборавите да Гаспром има само 51 одсто, остало је у власништву Републике и грађана Србије, тако да је то по мени најбољи подухват који је та влада у време Војислава Коштунице урадила. Што се тиче Јужног тока, па то је најбољи и највећи европски пројекат. Ми имамо срећу да смо, захваљујући Коштуници и тој влади, успели да обезбедимо да Јужни ток иде преко наше територије, а не као што је било предвиђено преко Румуније, јер би тако било јефтиније, а и Румунија је чланица ЕУ. Ми смо једина земља која није чланица ЕУ на том путу, и то што смо успели да се то уради је стварно велики подухват и пример где су све политичке партије биле за то. И дан-данас тешко ћете чути неку критику Јужног тока од било кога, чак и од тадашњих највећих критичара.

(Време, 13. март 2014)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер