Početna strana > Prenosimo
Prenosimo
Prenosimo

Kako je "Oskar" postao strašilo

Ljubodrag Stojadinović   
sreda, 04. decembar 2024.

Svakoga dana on se pojavljuje iz neke rupe da nas ocenjuje i da nam sudi. Srbija bi propala bez njega, mada već jeste sa njim, sa svih strana ga napadaju sile hibridnog rata. Nema krvi na njihovim rukama, to je obojena revolucija.

 
Prenosimo

Ruke su vam krvave. Zbog vas ljudi umiru i ginu

Ranko Pivljanin   
utorak, 05. novembar 2024.

 Na pamćenje vinske mušice kod naroda ova vlast i računa i na tome opstaje – ali ja sam dobro zapamtio.

 
Prenosimo

Narod Srbije je talac kolonijalne, kompradorske vlasti koju je nametnuo Zapad. Ne treba izjednačavati Vučića i Srbiju

Stevan Gajić   
sreda, 30. oktobar 2024.

Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srpski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada

 
Prenosimo

Zašto je toliko komplikovan proces odlučivanja o pozivu predsednika Rusije predsedniku Srbije da bude gost na Samitu BRIKS-a u Kazanju

Nikola Vrzić   
petak, 18. oktobar 2024.

Zašto hoće i da li ne sme ili sme predsednik Srbije da prihvati poziv predsednika Rusije na Samit BRIKS-a koji će u Kazanju biti održan od sledećeg utorka do četvrtka

 
Prenosimo

Najopasnija stvar je kada potcenite protivnika. Rusija je sve samo ne slaba, treba ozbiljno shvatiti Putinov govor o „crvenim linijama“

Viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah   
utorak, 15. oktobar 2024.

Rat u Evropi je moguć, a ponovno naoružavanje i opasno nepoverenje na našem kontinentu, koje je izgledalo kao da je prevaziđeno, vraća se sa osvetom, ekskluzivno za RT Balkan opominje Kaj-Ahim Šenbah


Govoreći na Institutu za odbrambene studije i analize Manohar Parikar u Indiji 22. januara 2022, nemački viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah, tada zapovednik Mornarice, usudio se da kaže kako Putin "verovatno zaslužuje poštovanje". Nazvao je Rusiju starom i važnom zemljom, dodavši da se "treba pozabaviti ruskim akcijama u Ukrajini", ali i da je za Kijev "poluostrvo Krim nestalo: Nikada se neće vratiti — to je činjenica."

Visoki NATO oficir, mesec dana pre izbijanja sukoba na istoku Evrope, zbog toga je postao prva žrtva evropske posvećenosti ratu. Povukao se sa funkcije 24 sata nakon govora u Indiji. Prethodno se nemačka vlada ogradila od Šenbahovih komentara, a u tu subotu uveče, nešto ranije, ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je pozvalo nemačku ambasadorku Anku Feldhuzen da istakne "kategoričku neprihvatljivost" Šenbahovih komentara.

Viceadmiral Kaj-Ahim Šenbah nakon penzionisanja se nije obraćao preko zapadnih mejnstrim medija. Poziv za razgovor iz Beograda je, ipak, prihvatio.

Pitamo ga na početku razgovora: Da li biste danas izgovorili ono što ste rekli u Indiji u januaru 2022?

Da, apsolutno. Osim toga, stvari koje sam rekao u Indiji takođe su već izrečene pre izbijanja rata. Iako je to bio tročasovni događaj, ceo spor je bio u dve-tri rečenice izvučene iz konteksta. Podmetnuto mi je i otpustili su me iz mornarice.

Rekao sam tada, i još uvek verujem u to, da države treba da tretiraju jedne druge kao jednake. A šef države zaslužuje poštovanje i ako se ne slažete sa njegovim stavovima. U to vreme to se odnosilo na Vladimira Putina, ne kao osobu, već kao predsednika Ruske Federacije.

Drugo što sam rekao je da nisam mislio da će Ruska Federacija dobrovoljno vratiti poluostrvo Krim Ukrajini. Ukratko, rečeno  je, "Krim je otišao i neće se vratiti". Nisam izrazio podršku ovom stavu, već sam samo dao svoju političku ocenu ovog teritorijalnog pitanja. Sada su svi događaji pokazali da sam u pravu.

Ponovo se od jednog broja političara čuje da je Rusija slaba a da su Putinove crvene linije fikcija i da ne  postoje?

Najopasnija stvar koju možete da uradite u ovoj situaciji je da potcenite svog protivnika, da ga "verbalno nadgovorite" ili da zaista smatrate da su njegovi napori u naoružanju zanemarljivi. Za to ne morate citirati Klauzevica, velikog pruskog stratega. Ipak, u nedavnoj prošlosti čuo sam mnoge takozvane vrhunske političke i vojne predstavnike da govore upravo to. Smatram da je to politička i vojna glupost.

Ruska Federacija je sve, samo ne slaba, i tu ne mislim samo na nuklearno naoružanje Moskve. Čak i ako nas neke taktike ruske vojske i operacije moskovskog ministarstva odbrane na istoku Ukrajine povremeno nateraju da se mrštimo, Ukrajina se suočava sa nadmoćnim protivnikom.

A crvene linije Kremlja?

Procenjivati  citirane "crvene linije" ruskog predsednika kao nepostojeće je takođe nepromišljenost i igra političke budalaštine. Ove pretnje Vladimira Putina su deo političke komunikacije, uključujući i internu komunikaciju.

Ako Zapad veruje da jednostavno može da pravi korak za drugim samo zato što je Moskva ostavila bez reakcija prelazak ranije definisane crvene linije bez odgovora, nije ozbiljno upravljanje konfliktom, a kamoli strateški instinkt. U jednom trenutku, luk će biti preopterećen i eskalacija rata će se proširiti na države koje ranije nisu bile uključene. Tada će biti prekasno za debatu o eventualno pogrešno protumačenim crvenim linijama. Cilj nacija, posebno UN, mora biti mir, a ne kako postepeno eskalirati rat bez probijanja brane. 

Šta je pokazala ukrajinska tragedija i gde je u tom ratu izgubljen vojnički rezon?

Mislim da nisam jedini koji priznaje da se rat mogao izbeći. Takođe mislim da Ruska Federacija nije sebi učinila nikakvu uslugu ovim oružanim sukobom. Sve strane gube, a veliki pobednik je Kina.

Ova tragedija pokazuje da su ljudi nakon završetka Hladnog rata pogrešno procenili dešavanja u zemljama.

Ko je i kako pogrešio?

Zapad je napravio grešku što nije ispravno protumačio i iskoristio ispruženu ruku Rusije. Umesto toga je usledilo proširenje NATO-a, uz korišćenje tadašnje slabosti Moskve.

To je bila propuštena prilika, ne toliko za prijateljstvo, koliko za strateško partnerstvo sa Rusijom, posebno protiv rastuće nove svetske sile Kine.

Kako gledate ponašanje Rusije?

Rusija, s druge strane, nije iskoristila demokratsko restrukturiranje svoje zemlje i ogromna sredstva i potencijal koji je oslobođen u tom procesu da razvije političku i ekonomsku protivtežu Zapadu, ali i Pekingu,  iako se, uz malo političkog i istorijskog znanja, može razumeti zašto se Rusija tako pozicionirala.

Da li je veliki rat u Evropi danas nemoguć?

Rat u Evropi je moguć, a ponovno naoružavanje i opasno nepoverenje na našem kontinentu, koje je izgledalo kao da je prevaziđeno, vraća se sa osvetom.

Kako može da se završi ova noćna mora i šta svi  akteri sukoba treba da urade da  se rat okonča?

Primarni cilj mora biti postizanje prekida vatre. Naravno, ovo nije velika spoznaja. Da bi se to postiglo, obe strane, Ukrajina i Rusija, u idealnom slučaju moraju unapred da imenuju zajedničkog pregovarača kome obe strane veruju. Prema mom mišljenju, to isključuje neku zapadnu naciju, ili čak i Kinu. Možda se takav partner može naći na Globalnom jugu. Međutim, obe strane takođe moraju biti spremne da vode pregovore bez preduslova. Mora se uspostaviti praćenje (front) linije sa predstavnicima obe zaraćene strane i UN (a možda i OEBS), a duž linije kontakta mora biti uspostavljena zona bez oružja. Nakon toga, pregovori o novom mirovnom poretku moraju da se odvijaju na neutralnim lokacijama.

Kristina Lalić Spirković

(RT)

 
Prenosimo

Uvođenje obaveznog vojnog roka - Poigravanje neukih sa Vojskom, ili još jedno bacanje prašine u oči

Davor Lukač   
sreda, 18. septembar 2024.

Ako se zaista uvede vojni rok, najviše će se radovati ugostitelji, vlasnici restorana i šatri – eto njima posla oko ispraćaja

 
Prenosimo

Odlazak Bore Đorđevića ili zadnji voz za Čačak

Muharem Bazdulj   
četvrtak, 05. septembar 2024.

Nema valjda pesnika koji je samom sebi unapred napisao više epitafa.

 
Prenosimo

Odgovor direktora projekta „Jadar“ na otvoreno pismo Danice Popović - Cene variraju, ali će Projekat „Jadar“ biti ekonomski održiv tokom više od 40 godina rada rudnika

Čed Bluit   
subota, 31. avgust 2024.

Rudna renta u Srbiji obračunski je vezana za prihod kompanije, a ne profit, i zbog toga se plaća i u godinama kada kompanija radi sa gubitkom

 
Prenosimo

Otvoreno pismo direktoru Rio Tinta - Koliko cena litijuma još treba da padne da biste odustali od rudnika u Jadru?

Danica Popović   
utorak, 20. avgust 2024.

Tamo su Vam hrana, vazduh i voda savršeno čisti, a od trenutka kad se doselite – tako će i ostati. Zašto? Zato što će se sve odvijati „na održiv način i u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije“, kako nas Vaša kompanija svakodnevno uverava. Možemo li Vas, onda, očekivati u Nedeljicama?

 
Prenosimo

Izbori i kriza demokratskog legitimiteta na zapadu – Velika Britanija, Francuska i SAD

Nikola Tanasić   
utorak, 06. avgust 2024.

Ako su neke iluzije o "uhodanim sistemima", "poštovanju pravila igre" i "proceduralnoj demokratiji" još opstale u našem vremenu, događaji kojima smo tokom prethodnog meseca svedočili u Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD sigurno ih je razvejala

 
Prenosimo

Nevolje sa deponijama otpada u dolini Jadra

Bogdan Šolaja, Veljko Dimitrijević i Zoran Stevanović   
četvrtak, 28. novembar 2024.

Postavlja se pitanje zašto se planira i projektuje odlaganje otpada na način koji je u suprotnosti sa relevantnim zakonima Srbije i EU direktivama? Čemu to?

 
Prenosimo

Ćutim i čekam da sve prođe!

Mihailo Medenica   
ponedeljak, 04. novembar 2024.

Niko nije znao tako da ćuti i čeka da sve prođe! Kakav sam samo stasit i naočit rob bio- lanci su mi se divili, bre! Tamničarima sam išao u položajnike, kumio se s mučiteljima, bratimio s lupežima…

 
Prenosimo

Ursula je tu samo zbog "posla" - Kosova, litijuma, Ukrajine - a ne nekakvih evropskih vrednosti

Nemanja Rujević   
subota, 26. oktobar 2024.

Za Srbiju još jedno ovakvo doletanje briselskih vesnika nije osobito dobra vest – to znači da se i dalje igra na stabilokratiju, i da je Vučić uspeo da sebe učini neophodnim. To isto znači da će demokratija i famozne evropske vrednosti ostati u zapećku

 
Prenosimo

Odlazak Petra Lađevića - Bio je vezni igrač i dobri duh svog vremena

Čedomir Višnjić   
petak, 18. oktobar 2024.

Svako ko se bavi pisanjem o prošlosti, sa iole dubljim razumijevanjem ljudi i njihovih odnosa, u svakom izabranom isječku vremena može osjetiti, naslutiti, postojanje i rad aktera koje ne bilježe službeni arhivi, aktera koji ne povlače linije događaja i ne privlače svjetla javnosti, ali povijesnu sliku ispunjavaju bojom, oni koji od niti čine tkaninu i koji tkaju tiho i neprestano. U sretnim slučajevima takvi su ljudi dobri duhovi svog vremena, obično pozvani da blaže surove naravi i prilike. Upravo nas je nakon teškog bolovanja napustio jedan takav čovjek.

Petra M. Lađevića, rođenog u Petrinji 1956. godine, njegovi su brojni prijatelji jako voljeli, dijelom zato što je tu ekipu on sam formirao, dijelom zato što je bilo lagodno biti Perin prijatelj, on ih je neštedimice veličao i pomagao. O tome potpisnik svjedoči iz vlastitog primjera. Pero je bio neplaćeni menadžer ljudima u koje je vjerovao.

Kao Srbin s Banije vidjevši realno stanje zajedničke države i hrvatsko-srpskih odnosa, a osluškujući zbivanja i vijesti iz svijeta, svjesno se odlučio za alternativni put u borbi za demokratsku političku zajednicu na južnoslavenskim prostorima

Sedamdesete godine prošlog stoljeća i sve ono što su one donijele u našim životima odredile su okvir javnog angažmana ovog odličnog studenta filozofije i sociologije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Prijatelj i zemljak Nikola Vujčić sjeća ga se kao buntovnika već u petrinjskoj gimnaziji. Kao mlad čovjek shvatajući ozbiljno riječi svojih profesora, kao Srbin s Banije vidjevši realno stanje zajedničke države i hrvatsko-srpskih odnosa, a osluškujući zbivanja i vijesti iz svijeta, svjesno se odlučio za alternativni put u borbi za demokratsku političku zajednicu na južnoslavenskim prostorima.

Petar je tih godina istaknuti peticionaš, neke od peticija za obranu ljudi koji će desetak godina kasnije postati moćnici i ideolozi država nastalih na razvalinama Jugoslavije, samo je potpisao, nekima je bio autor. On je cijelo vrijeme svog javnog rada bio nezamjenjiv vezni igrač, povezujući ljude, gradove, Zagreb i Beograd naročito, generacije. Povezivao je istomišljenike s ciljem obrane onih drugih, vjerujući snažno da se tako odužuje i rodnoj Baniji, modernizujući njene tradicije, i Filozofskom fakultetu u Zagrebu, ozbiljujući njegove teorije. Znao je istinu o institucijama, gurajući nas da je kažemo i zapišemo, i ipak vjerovao u njih. Nevesela istina ga nije mogla tako razočarati da ga razoruža.

Petar Lađević je bio anarhista u duši, koji je potpisniku tihim glasom objašnjavao smisao svih detalja u pravoslavnoj liturgiji; bio je dosljedni liberal koji se ponosio druženjem s Vladom Mijanovićem Revolucijom i volio ljude iz njegovog kruga; bio je Srbin s Banije koji je uvijek pred svojima branio Petrinju i petrinjske Hrvate.

Značajnu epizodu u njegovom životu predstavlja rad u Vladi Vojislava Koštunice u Beogradu, u kojoj je sa znanjem i razumijevanjem donesenim iz starog kraja uobličio i provodio službenu politiku prema manjinama

Početkom devedesetih, upravo na tragu onoga što je do tada radio, pronalazimo ga u krugu pokretača i osnivača institucija Srba u Hrvatskoj, Srpskog demokratskog foruma i Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“. Petar nije bio književnik, on je druge usmjeravao na teme i probleme, ali njegovi su rijetki prilozi o Adamu Pribićeviću i Vanetu Ivanoviću – bio je to izbor po srodnosti – značajno širili krug spoznaje za nas koji smo tada živjeli uklješteni u političku stvarnost prve polovine 90-ih. Drugu polovinu te decenije on je u Londonu, radi kao sekretar Vaneta Ivanovića i značajno doprinosi njegovom književnom povratku u domovinu. Uspijevao je kao posrednik nagovoriti porodicu Ivanović da materijalno pomogne južnoslavenske studente u Londonu, neki od njih su danas ugledni ljudi i intelektualci.

Ni prelaskom u Beograd nije napustio svoj poziv ni ulogu. Opet je bio nezamjenjivi vezni igrač, dio njegove misije bilo je urednikovanje u izdavačkoj kuči „Profil“, bio je čovjek koji zna što je javnost, kako se ona stvara i koristi. Značajnu epizodu u njegovom životu predstavlja rad u Vladi Vojislava Koštunice u Beogradu, u kojoj je sa znanjem i razumijevanjem donesenim iz starog kraja uobličio i provodio službenu politiku prema manjinama.

Petar Lađević je bio naš čovjek u Beogradu. Znam mnogo ljudi koji su intenzivno živjeli i žive hrvatsko-srpske odnose, ali ne znam nikoga ko je kao on nastojao razumjeti sve aktere tih odnosa u prošlosti i sadašnjosti i dati im pravo na riječ.

Ne znam nikoga ko će biti tako ožaljen od tako šarolikog i brojnog kruga prijatelja.

(RTS)

 
Prenosimo

Vulin ili Đurić - "Strateška saradnja" Beograda i Vašingtona, ili "Severni tok" na srpski način

Nikola Vrzić   
petak, 20. septembar 2024.

Srbija i SAD potpisali su ove srede u Vašingtonu za sad tajni strateški sporazum o energetici; tajni, ali tajna je javna utoliko što je očigledno čija se strategija ovde primenjuje

 
Prenosimo

O nuklearnim elektranama u Srbiji - i francuskom hirurgu koji ne operiše od 1999.

Miodrag Krmar   
nedelja, 15. septembar 2024.

A sada pitanje za sve nas, uključujući tu i one koji su nam izgleda već odredili partnera za rizičnu i skupu avanturu razvoja programa nuklearne energetike: ako nekom bliskom i dragom zatreba pomoć, ko će se od vas obratiti hirurgu koji je poslednji put operisao 1999. godine?

 
Prenosimo

Srce Rusiji - oružje Ukrajini. Bezuspešno sakrivanje tragova koji se vide i na Zapadu i u Rusiji, samo se kriju od građana Srbije

Vuk Cvijić   
nedelja, 01. septembar 2024.

Nije problem samo u tome što srpske vlasti od građana kriju informacije o izvozu domaćeg naoružanja u Ukrajinu, već i o mogućoj privatizaciji državnih vojnih fabrika, a naročito bi da pod tepih gurnu podatke koji dokazuju da dobar deo prihoda od trgovine naoružanjem na sumnjiv način završava u privatnim džepovima

 
Prenosimo

Ne znam koji su stvarni motivi Aleksandra Vučića da Srbiju gura u jedan projekat koji nema ni zrno ekonomskog opravdanja, ali vidim da on to čini na način koji ga konačno raskrinkava kao neprijatelja zemlje i nacije

Srđa Trifković   
utorak, 27. avgust 2024.

Ne znam koji su stvarni motivi Vučića da Srbiju gura u projekat koji nema ni zrno opravdanja za katastrofalne posledice koje nosi, ali vidim da on to čini na način koji ga raskrinkava kao neprijatelja zemlje i nacije na čijem je čelu.

 
Prenosimo

Kad Vučić "ništa ne potpiše" - Srbije je sve manje

Dejan Ljutić   
subota, 17. avgust 2024.

Ništa ne potpisuje, ali skoro sve prihvata. “Moja reč vredi više od njihovih sto potpisa”, ponavljao je Aleksandar Vučić godinama unazad kada je hteo da pokaže kako on ne laže, već da drži reč

 
Prenosimo

Dade čovek Kosovo, dade Jadar, šta je sledeće?

Milenko Vasović   
ponedeljak, 22. jul 2024.

U četvrtak smo postali manji i siromašniji za deo teritorije koji je samoproglašeni vođa obećao Rio Tintu.

 
<< Prva < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Poslednja >>

Strana 1 od 61
SVI TEKSTOVI U RUBRICI

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner