Seksualni egzibicionizam kao povratak u prirodno stanje

Ovakav konfuzan stav javnosti posledica je, pre svega, pogrešnih poteza naše vlasti. Umesto da srpske vlasti odbiju zahtev za održavanje gej parade, one su ne samo dopustile ovakvu skarednu manifestaciju, već su najavile i da će pojedini njeni predstavnici – uključivši i ministra Čiplića – uzeti učešća u toj "paradi sramote". Posebno se srpska policija javlja kao neko ko će da obezbedi "integritet" gej paradera, i time, konačno, dokaže svoju "evropsku orijentaciju".

Pošto je vlast već dala dozvolu za ovakvu manifestaciju, a policija najavila da će je obezbeđivati, prirodno je da ljudi koji sebe smatraju pristojnim svetom ne žele nasilje i nerede i, uglavnom, se zalažu za ignorisanje ove sramotne predstave. Kao jedna vrsta odgovora na nju, čak se najavljuje i "Porodična šetnja" (za 12. septembar), koja bi trebalo da afirmiše zdrave, porodične, građanske vrednosti. Tako bi naspram posuvraćenih vrednosti seksualnog egzibicionizma i gej i lezbo sadomazohizma, mirno stali roditelji sa decom i time javno posvedočili svoju privrženost osnovnim ljudskim i društvenim vrednostima.

Ovaj plemeniti odgovor na ovu vrstu provokacije svakako da je za poštovanje. Ali, treba reći da on, takođe, nije i jedini legitimni odgovor koje građansko društvo može da da. Naime, osnovna sadržina gej parade jeste seksualni egzibicioniozam i seksualno izazivanje i provociranje. Jer, da je gej parada protest zbog diskriminacije i ugroženih prava, onda bi javnost već bila upoznata sa konkretnim slučajevima diskriminacije i, sa imenom i prezimenom, bi se tražila odgovornost onih koji tu diskriminaciju vrše. Međutim, ni jedan takav slučaj još nije prezentovan srpskoj javnosti. Uostalom, takva parada je u Srbiju i došla iz zemalja u kojima je homoseksualizam sastavni deo vladajuće ideologije i gde su takve manifestacije više provokativno ispoljavanje superiornosti nad poraženim protivnikom – tradicionalnim (hrišćanskim) društvom, nego izraz nekakvog protesta zbog stvarne društvene diskriminacije.

Ako je gej parada egzibicionistička provokacija, i ako je još pri tome takva provokacija tolerisana od strane vlasti, potpuno je prirodno da ona mora izazvati određene reakcije, koje možda mogu biti i nasilne. Zamislite da sa svojom decom sedite u parku i da pred vašu klupu stane egzibicionista, raširi mantil i vama i vašoj deci pokaže penis. Zamislite da tu, u blizini, stoji policajac koji ništa ne preduzima, već samo mirno posmatra šta se zbiva. Moguće je zamisliti dve vrste roditeljskog odgovora na ovakvo seksualno uznemiravanje. Prva je da uzmete decu za ruku i pobegnete iz parka. Ali, time biste na simbolički način javni prostor prepustili seksualnom umobolniku. Vaše povlačnje značilo bi potiskivanje građanske i porodične pristojnosti u sferu privatnosti i legitimizaciju seksualne opscenosti kao novog gospodara javnog prostora, a time i celokupnog društva. Jer, onaj ko vlada javnim prostorom, na simbolički, i ne samo simbolički način, vlada i celokupnim društvom.

Zato bi druga vaša moguća reakcija bila da ustanete i odgurnete manijaka. Time biste svakako učinili izvestan akt nasilja. Ali, to nasilje nije nelegitimno jer je učinjeno u samoodbrani. Da je policajac obavio svoju dužnost i oterao manijaka, vaša reakcija uopšte ne bi bila nužna, jer biste vi i vaša deca bili zaštićeni. Ali u sitauciji u kojoj bi policajac još uzeo da brani manijaka i njegovo "pravo" da javno ispoljava svoje "seksualno opredeljenje", vaše prirodno pravo da zaštitite svoju porodicu i osnovne društvene vrednosti postaje važnije od puke legalnosti jedne problematične političko-policijske odluke.

Baš o toj političko-policijskoj odluci je ovde reč, ne o pozivu na nasilje. Jer, osnovna dužnost države je da zaštiti društvo i javni poredak. Ako to država ne uradi, ona gubi legitimitet, Hobsov društveni ugovor prestaje da važi i mi se svi vraćamo u prirodno stanje. Zato se postavlja pitanje – s kojim pravom vlasti u Srbiji dozvoljavaju manifestaciju koja sigurno vodi u nasilje, tj. u vraćanje u prirodno stanje? Jer, možda bi većina Holanđana ili Danaca, pred onim raširenim mantilom, pokupila svoju decu i pobegla iz parka. Ali, za većinu Srba jasno je kao dan da to neće uraditi. Štaviše, većina Srba ne samo da bi odgurnula manijaka, ona bi mu uradila nešto znatno gore.

Da li je moguće da naša vlast toga nije svesna? Da li je moguće da ova vlast toliko malo poznaje sopstveni narod? Ili je po sredi ipak nešto mnogo gore – smišljeno provociranje sopstvenih građana, kako bi se taj isti narod što više osećao poniženim i bezvrednim! Jer, uniženim i moralno skrhanim ljudima najlakše je upravljati.

Svejedno, glupost ili zla namera, šta god da je u pitanju, ostaje da su srpske vlasti prvenstveno odgovorne ako do nasilja, tog 20. septembra u Beogradu, dođe. A nasilja će sigurno biti ako se pod hitno ne povuče dozvola za održavanje gej parade. Ovo je elementarni ispit odgovornosti i ozbiljnosti srpskih vlasti. Ako taj ispit ne polože, one jednostavno ostaju bez svakog legitimiteta. Da li je moguće da one to ne shvataju?