среда, 22. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Начертаније за 21. век - позив на израду Националне стратегије за опстанак српског народа и државе
Политички живот

Начертаније за 21. век - позив на израду Националне стратегије за опстанак српског народа и државе

PDF Штампа Ел. пошта
Бошко Обрадовић   
среда, 22. фебруар 2023.

Обраћање председника Српског покрета Двери на конференцији српских интелектуалаца на тему „Српско национално питање данас”, која је одржана 18. фебруара 2023. године у Народној скупштини у Београду у организацији посланичке групе Српски покрет Двери-Патриотски блок

Сабрали смо се у време празника Сретења, срећемо се око Дана државности да заједно, изнова, из осећања најдубље патриотске дужности и одговорности, промислимо саме основе опстанка српског народа и српске државе, српских земаља и српске нације, да изнова исцртамо вредносни и политички хоризонт могућих праваца даљег деловања у очувању Отаџбине, и покушамо да формулишемо нову српску националну идеју за 21.век. Ништа мање од тога не смемо поставити као наш циљ: нама је потребно ново начертаније, нови национални програм и национално окупљање за спас Србије.

Постојање нације зависи од сећања на заједничку прошлост, на оно што смо заједно отпатили и у јуначкој слави успели да остваримо, али и од воље нације да постоји у садашњости и да показује (само)свест о сопственој будућности, о намери да се постоји без обзира на препреке на том путу. Ја вам се обраћам у име будућности српског народа. Јер опстанак једног народа, а српског народа данас особито, у директној је вези са капацитетом да пројектује своју слику будућности, да оперише и футуром као интегралним делом свога смисла. Али прилаза будућности нема уколико у нашој народној заједници, у нашој националној елити, међу нама данас овде, нема консензуса око оцене протеклих догађаја наше даље и ближе прошлости.

Зато бих најпре дао једну оцену стања у коме се налази данас српски народ и српска држава, а потом изнео основне полазне претпоставке за наше даље заједничко трагање за решењима.

Српски народ је полазећи од Балканских ратова, Првог светског рата, Другог светског рата, комунистичке Југославије, посткомунистичке епохе Слободана Милошевића, грађанских ратова и распада СФРЈ, агресије НАТО, владавине ДОС-а до 2012. године и последње декаде режима Александра Вучића прошла кроз непорециво физичко уништавање (геноцид), политичко-територијалну фрагментацију српског простора, изумевање нових нација, језика, „цркава“ и држава на српском националном, културном, језичком и верском простору, асимилацију и дискриминацију, више таласа емиграционог пустошења, негативни природни прираштај у облику актуелне демографске катастрофе, културну, просветну, научну и идентитетску (само)деструкцију, креирање нове антинационалне интелектуалне и медијске елите, што уз економско слабљење, сиромаштво и социјалну исцрпљеност и неједнакост, говори о ситуацији довођења у питање самог опстанка српског народа надаље.

Aуторитарни поредак Александра Вучића у коме смо остали и без демократије и без суверености, доводи нас данас до тачке онтолошке одлуке: хоћемо ли да наставимо да живимо даље као народ, као Срби, у својој националној држави, или ћемо да живимо као неодређене биолошке јединке на некад српској територији коју ће да организује неко други за своје колонијалне циљеве

Све је ово познато, драги пријатељи. Али не и признато, друштвено валидирано, програмски и законски освешћено и функционализовано како бисмо из ове ситуације изашли. Ми нисмо као народ подвукли црту, подвукли биланс наших грешака, наших заблуда, наше често самоскривљене незрелости. Заблуду југословенства, злочине комунистичког режима, грешке ванзаветног и несрећног псеудонационализма Милошевића, катастрофу ДОС-ове денационализације и десуверенизације и испоручивања државе и народа искључиво западном интересу и непријатељима у окружењу, спајање Милошевићевог и ДОС-овског режима у ауторитарни поредак Александра Вучића у коме смо остали и без демократије и без суверености, који нас доводи данас до тачке онтолошке одлуке: хоћемо ли да наставимо да живимо даље као народ, као Срби, у својој националној држави, или ћемо да живимо као неодређене биолошке јединке на некад српској територији коју ће да организује неко други за своје колонијалне циљеве, за своје  назови вредности које су већ постале трансхумане и антихумане, и са неким другим становништвом које ће населити нашу земљу уместо нас који се више не рађамо или смо отишли у иностранство?

Ако се сложимо око ове претпоставке да желимо да наставимо да живимо као српски народ, један и недељив, са својим духовно-културним светосавским идентитетом и државотворним духом слободе, онда треба и да се сложимо да нам је нужан нови национални план, нови национални програм за очување народа и државе, али и српских земаља и српске нације у целини. То значи да немамо више ни минут за чекање и да, од овог тренутка, морамо да радимо заједно и редовно на постизању једне нове националне платформе која ће постати основ новог српског базичног друштвеног консензуса, јер је стари петооктобарски и неолиберални крахирао и то треба јасно рећи пре него што остаци остатака српског државног интереса и националног достојанства буду испоручени непријатељу од стране неодговорне актуелне владајуће елите. Прилике нису лаке, али за српски народ нису никада ни биле. Треба радити без обзира на прилике, без обзира на тешкоће, ултиматуме, светске ратове, пандемије, земљотресе... Осмишљени, континуирани, заједнички и посвећени рад на формирању и очувању модерне српске националне идеје мора бити настављен.

У том смислу, као основне тачке за наш разговор предложио бих:

Полазећи од: потребе националног и физичког опстанка српског народа, као и од потребе очувања добробити, слободе и достојанства српског народа, позивам на израду НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ ЗА ОПСТАНАК СРПСКОГ НАРОДА И ДРЖАВЕ.

Србији је потребан стратешки национални документ као програм националног опстанка на краћи, средњи и дужи рок, а најмање за наредних 20 година. Недостатак стратешког промишљања довео је Србију и српски народ од силе победнице у два светска рата и пијемонта окупљања на балканском простору у 20. веку пред губитак водеће улоге, губитак идентитета, губитак територија, све до претње физичког опстанка данас.

Потребан нам је стратешки документ који треба да подрже све најзначајније духовне, интелектуалне и политичке снаге у Србији, региону и расејању. Српски покрет Двери жели да иницира такву стратегију, као свесрпски програм националног спаса пред тренутним и надолазећим глобалним и регионалним изазовима. То не треба да буде ни политички, нити идеолошки документ. Већ Национална стратегија за Србију за наредних најамње 20 година, у којој ће бити понуђена визија за Србију, са конкретним политикама које морају да нас уједине зарад опстанка српске државе и народа. Доста је неодговорности и пред нама и пред будућим генерацијама. Предлажем нову озбиљност и нову саборност, али и нови ентузијазам за решавање ових најбитнијих националних и државотворних питања.

То не треба да буде ни политички, нити идеолошки документ. Већ Национална стратегија за Србију за наредних најамње 20 година, у којој ће бити понуђена визија за Србију, са конкретним политикама које морају да нас уједине зарад опстанка српске државе и народа

Зато желимо да позовемо на дебату у нашем друштву по свим наведеним питањима, и позивамо све политичке субјекте, академску заједницу, СПЦ, привредне субјекте, невладин сектор и целокупан српски народ и све грађане који у Србији живе да се укључе у ову дебату, и израду нове Националне стратегије као основе новог српског базичног консензуса.

„Светосавски проглас за спас Косова и Метохије”, којим је започело ново национално окупљање за реинтеграцију Косова и Метохије у састав Србије, тај је пут новог „обједињавања националних снага”, како је то говорио Милош Црњански у „Идејама” пре 90 година, непрестано понављајући да „ствари треба коначно погледати са чисто српског интереса”. Сада треба наставити и по свим осталим тачкама које су од виталног значаја за опстанак народа и отаџбине: очување Републике Српске и њене самосталности, конститутивност српског народа у  Црној Гори, и потом рад на стварању интегралне српске државе са интегралним српским становиштем, а на унутрашњем плану вратити владавину народа и традиционалног система вредности, ставити породичну политику и заштиту породице у средиште свих будућих унутрашњих јавних политика, законских нормирања, васпитно-образовног програма и медијског популарисања и прогласити ванредно стање по питању борбе против беле куге у српском народу које ће потрајати док број новорођених не победи број умрлих међу нама.

Да бисмо до овога дошли нужно је најпре да овај консензус постигнемо у Србији, да нову националну платформу понудимо народу на усвајање на ширем црквено-народном сабору

Да бисмо до овога дошли нужно је најпре да овај консензус постигнемо у Србији, ако хоћете најпре међу нама данас овде присутним, да потом нову националну платформу понудимо народу на усвајање на ширем црквено-народном сабору, након кога ће наша национална елита ширити ново начертаније за 21. век у свим сферама друштва, а национално одговорне политичке организације га спроводити. Исти позив на национално окупљање упутити и ка осталим деловима нашег народа у српским земљама и расејању, како бисмо се у овом веку још једном изнова ослободили и ујединили.

Позивам на израду Националне стратегије за опстанак српског народа и државе

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер