четвртак, 09. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Лако је срушити, али је тешко саградити. То важи за зграде - а још више за институције
Политички живот

Лако је срушити, али је тешко саградити. То важи за зграде - а још више за институције

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вукадиновић   
среда, 04. март 2020.

Знате, лако је нешто срушити. Тешко је саградити. То важи за куће, зграде, a важи и за институције. Нарочито за институције. То важи и за институцију скупштине, демократије, па и за институцију посланичких питања, која је важан институт у контролној функцији, односно улози парламента, или би требало да буде.

Стога сам се трудио током ових, претходних неколико година да питања буду озбиљна, одговорна, конкретна и када се радило о неким појединачним случајевима и када се радило о највишим сферама државне политике. И морам рећи, као и у животу, као и у политици, као и у свему – нису сви исти. Дакле, неки су одговарали конкретно, исцрпно, неки су одговарали про форме, а неки нису никада ни одговорили.

Али је интересантно и донекле охрабрујуће да већина институција од којих сам на овакав начин тражио питања, јесте одговарала, и кажем, не само и не увек тек „реда ради“.

Тако да је мало и до нас, рекао бих и до посланика, до питања која постављамо и на неки начин, то је форма, односно један од начина на који би овај парламент требао да врши и контролну функцију извршне власти.

Треба увести санкције за оне институције које не одговарају на посланичка питања

Рецимо, неки ми нису одговорили никада - попут Канцеларије за Косово и Метохију - те, у том смислу, моје питање, или како бих рекао, сугестија за председништво скупштине, односно руководство скупштине, јесте: „Да ли се може на неки начин увести санкција нека и каква за институције које су дужне, а не одговарају по посланичким питањима?“ То уопште није безазлена ствар, и мислим да би та мера оснажила улогу парламента у неком будућем и надамо се бољем сазиву.

Са друге стране, кажем, неки су одговарали често и доста исцрпно. Ту морам похвалити Министарство спољних послова, унутрашњих послова, господина Ђорђевића, Министарство екологије и неке друге ресоре. Нешто смо помакли и померили од нуле, посебно део ове еколошке проблематике везане за мини-хидроелектране и слично.

Моје питање за Министарство унутрашњих послова јесте поводом више пута понављаног и траженог коментара изјаве бившег аустријског министра Херберта Кикла о неком наводном споразуму са Србијом да прихвати мигранте и све оне који не добију азил у Аустрији. Из одговора Министарства унутрашњих послова као да следи да тог споразума нема, али никада ми у одговору нису конкретно рекли: „Не, не постоји тај споразум!“ Дакле, просто, било би много мање сумњи и спекулација, и зато ја понављам то питање: „Да ли је потписан неки споразум са господином Киклом, или он измишља, или је реч о само неком техничком протоколу, што је можда случај?“ Ако нема споразума, кажимо. То би умањило сумње с обзиром на ову тренутно повећану напетост и оправдану осетљивост јавности по питању мигрантске кризе.

Необично је да се приватни посредници богате и страшно су им добри биланси, а државни произвођачи стагнирају, или су сви у блокади и у дуговима

Што се тиче Министарства одбране, поставио бих питање да ли они - с обзиром да имају представнике (што се мало зна) у управном, односно надзорном одбору и Крушика, и Трстеника и других фабрика наменске индустрије - да ли су их они, односно њихови представници у овим фабрикама наменске индустрије, обавестили о злоупотребама и о сумњама на злоупотребе које постоје? И да ли Министарство одбране (наравно и Министарство унутрашњих послова, коме такође адресујем питање) има сазнања да су државне фабрике, фабрике наменске индустрије, односно војне индустрије биле оштећене од стране приватних посредника приликом извоза својих производа. Необично је да војне фабрике много раде, а лоше послују, имају лоше билансе и резултате, а да приватни посредници добро пролазе и цветају.

        

Необично је да се приватни посредници богате и страшно су им добри биланси, а државни произвођачи стагнирају, или су сви у блокади и у дуговима.

И последње питање – а вероватно и у овом сазиву - иде на адресу председника Скупштине, а односи се на ситуацију у Републици Српској и притисцима којима је врх РС изложен из Сарајева и међународне заједнице. Да ли постоји шанса (имали смо пре неки дан посету делегације Скупштине Републике Српске из Бањалуке) да се усвоји нека заједничка резолуција, или декларација Народне скупштине Републике Србије и Скупштине Републике Српске којом би се подржали и оснажили ставови РС? Или ако ништа друго, да подржимо закључке Скупштине Републике Српске поводом напада на њу и претњи њеном опстанку?

(НСПМ)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер