Gde nas je dovela predizborna kupovina glasova - Osvrt na predizborne trgovine na lokalnim izborima u Kosjeriću

Ovih dana društvene mreže i mediji su ispunjeni vestima iz Kosjerića. Vladajući projekat SNS-SPS-SRS na lokalnim izborima, u zamenu za „naklonost“ u izbornom danu, glasačima nudi asfaltiranje puteva, porodične i lične poklone, privremeno ili trajno zaposlenje na budžetu. U izbornim manipulacijama ima dosta radnji koje nemaju svedoke, ali se vide njihove posledice u praksi. Na lavinu alarmnih signala policija, tužilaštvo, pravosuđe i pravobranilaštvo ne reaguju. Ova izborna tragedija, sramotni poraz demokratije i republike je finale višedecenijske agresije na našu zajednicu. Naočigled svih, ovakav odnos prema izborima još više radikalizuje krizu u našem društvu. Na Balkanu, izgleda, da dno ne postoji.

Ova izborna tragedija, sramotni poraz demokratije i republike je finale višedecenijske agresije na našu zajednicu

Stabilno društvo i stabilna ekonomija ne postoje bez jasnih pravila ponašanja u političkom prostoru. Njih moraju poštovati svi. Regulatorni alati stoje u rukama policije i pravosuđa. Objektivno, oni se nalaze i u rukama građana: onaj ko krši pravila igre, trebalo bi da dobije jasnu presudu naroda - političku smrt i kraj karijere. Narodna presuda je vekovima bila pečat koji izgrednik nosi svugde. Tako bi trebalo biti da je naše društvo normalno! Međutim, nije. U poslednjih deceniju i po najviše se ulagalo u razaranje vrednosti. Sada snosimo posledice!

Torbarenje je zabranio knez Miloš. Ako „aktivisti“ idu od kuće do kuće i nude političke ideje, ne bi trebalo biti problema. Nekada se to zvalo „kortašenje“. [„korteš“, mn. korteši, mađ. kortes, politički agitator (I. Klajn, M. Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza, 2008, Prometej, Beograd, str. 671) Ako su mediji pod kontrolom vlasti ili potpuno idiotizovani, razgovor licem u lice je jedina opcija. Takav oblik aktivizma traži vreme, strpljenje, mudrost, veštinu. Odlična je škola za one koji hoće da nauče politiku.

Međutim, šta ako politički aktivista dolazi u kuću glasača i predlaže trgovinu: roba, novac ili javna imovina u zamenu za glas na izborima? Da li je ova pojava štetna po društvo? Da li je prekršaj ili krivično delo? Da li treba da ovakvo ponašanje sprečava policija, tužilaštvo i pravobranilaštvo? Ako na ovakve pojave ne reaguju institucije, onda moraju da reaguju građani! Suverenitet potiče od građana. Građani moraju i da plaćaju institucije, koje ne rade svoj posao, i da svoje vreme troše na besplatan rad. Da apsurd bude veći, u tome ih sprečava policija i tužilaštvo. Ljudi se na male zločine namamljuju parama, a na velike lažnim pričama.

Trenutno, pred lokalne izbore u Kosjeriću, zakazane za 8. jun 2025, asfaltira se oko 70 km lokalnih puteva. Konkretno, svi putni pravci prema Požegi su u radovima (preko sela Beloperica i Mušići). U radovima je putni pravac prema Užicu preko prevoja Klupe. Zatim, lokalni putevi u selima Drenovci i Zabava. Potom, put od Divčibara prema Skakavcima. Potom se gradi put za brdo Grad preko naselja Rogići, i prema istom brdu od seoske varošice Seče Reke preko Cikotske stene. Zatim, gradi se lokalni put od sela Godljevo do sela Paramun. Gradi se nekoliko lokalnih puteva u selima Makovište i Varda. Gradi se put od seoske varošice Varda do mesta Metaljka (ova deonica puta od 600 metara asfalta treba da donese režimu 4 glasa). I tako dalje.

Predlažem da analiziramo aspekte i posledice jedne od metoda pribavljanja podrške glasača - asfaltiranje puteva.

Nema nikakve kontrole javnosti: kako se biraju pravci koji se rade, nema informacije da li postoje građevinske dozvole, ko je odgovorni projektant, ko je odgovorni izvođač radova, ko je nadzorni organ, ko stručno prima radove

Narod plaća, a sve šta se radi, zna samo režim i njihovi saradnici na lokalu. Radove na izgradnji puteva, sudeći prema natpisima na kamionima i mašinama, izvode preduzeća „Strabag“, „Putevi Užice“, „Putevi Požega“ i „Putevi Valjevo“. Plaćanje radova najverovatnije dolazi iz republičkog budžeta u budžet opštine, preko koga se dalje plaća. Procena je da je oko milion evra uloženo u puteve, sasvim slučajno u predizbornoj kampanji za lokalne izbore. Građani kažu da toliko nije uloženo u poslednje četiri godine u celu opštinu. Nema nikakve kontrole javnosti: kako se biraju pravci koji se rade, nema informacije da li postoje građevinske dozvole, ko je odgovorni projektant, ko je odgovorni izvođač radova, ko je nadzorni organ, ko stručno prima radove. Većina, ako ne i svi putni pravci se grade (asfaltiraju) bez usvojenog plana od strane lokalne opštine, bez javno raspisanog tendera, bez javne kontrole kvaliteta radova, bez kontrole količine izvedenih radova, bez tehničke dokumentacije, bez građevinske dozvole, bez stručnog nadzora i bez stručne primopredaje radova. Investitor je narod.

Nije izgradnja već krpljenje rupa. Niko ne zna da li postoje odluke lokalne skupštine o izgradnji navedenih deonica. Većina radova se, prema nezvaničnim informacijama, vodi kao „krpljenje rupa“, u dužini od 70 kilometara.

Lokalna administracija - najveći nelegalni graditelj. U registru građevinskih dozvola nije prikazano da su izdate dozvole za radove na izgradnji pomenutih puteva. Lokalna administracija je postala najveći nelegalni graditelj na prostoru opštine Kosjerić, na prostoru koji joj je poveren na staranje! Istovremeno, lokalna administracija, policija, tužilaštvo i pravobranilaštvo, za iste prekršaje i krivična dela koje same čine, kažnjavaju građane !?

Radove plaćaju svi građani, a korist ima manjina. Radovi na izgradnji puteva se plaćaju iz poreske kase koju pune svi građani. Takav odnos prema zajednici je svojstven projektu SNS-SPS-SRS. Nije moralno da mali deo zajednice ima koristi od novca koji daje većina - radove plaćaju svi.

Zajednička sredstva moraju biti utrošena po zajedničkoj odluci. Ako se građevinski radovi plaćaju iz zajedničke kase, onda moraju postojati zajedničke odluke o načinu utroška zajedničkih para. Da su normalne okolnosti u Srbiji, to bi bila lokalna skupština. Ali, kako nisu, jer se vlast krade, ni skupština više nema legitimitet za takve odluke. Mora postojati odluka većine, a nje nije bilo.

Zajedničke pare se moraju trošiti po zakonu. Kako poreski obveznici mogu da znaju da je cena radova najpovoljnija u odnosu na kvalitet? Nije bilo javnog takmičenja- tendera, bar nije bilo da za to zna javnost. Da bi se sačuvalo vezivno tkivo zajednice – a to je poverenje, zajednički novci moraju biti čestito utrošeni. Korupcija je alat agresije, jer uništava vezno tkivo zajednice – poverenje.

Država mora biti dobar uzor, a ne loš primer. Ono šta se gradi iz zajedničke kase mora trajati mnogo duže nego sagrađeno iz privatne. Mora biti uzor kvaliteta, tehničkih rešenja i savremenih rešenja. Država mora biti uzor zajednici. Sve procedure, koji važe za građane, mora poštovati i državna administracija. Ako država primorava građane da poštuju zakone, a ona radi šta hoće, onda nema države.

Nema tehničke dokumentacije. Svi koji dele život na ovom prostoru moraju kroz tehničku dokumentaciju dobijati saglasnost od zajednice za ono šta hoće da rade. Praviti intervencije u prostoru bez saglasnosti ostalih koji dele taj prostor je nasilje i kriminal. Ako se za nasilno ponašanje kažnjavaju građani, zašto bi državna administracija bila pošteđena? Birokrate nisu država.

Svaka nova investicija mora poboljšati stanje. Da li su primenjena najbolja rešenja? Da li su uklonjena opasna mesta? Da li su popravljeni problemi puta? Na terenu uočavamo da se investitor vodi „da što manje košta“ kako bi što više kilometara izgradio i što više glasova pridobio. Etički je neprihvatljivo i zakonski kažnjivo ako se ne unapređuje stanje javne imovine.

Ko su odgovorna lica? U slučaju rušenja ili nesreće, ko će biti odgovoran? Ako nema projektanta, nema revidenta projekta, nema odgovornog izvođača, nema nadzornog organa, i nema odgovornog lica koja prima radove! Ko će biti odgovoran? Privesti prvog koji se nađe pri ruci režimu, kao što je učinjeno nakon rušenja nadstrešnice iz Novog Sada, nije rešenje, jer zajednici ne donosi opstanak.

Malo akcije pred izbore, pa onda četiri godine umiranja. Potreba za putevima, koji se grade, postoji. To niko ne spori. Međutim, kompletan život u varošici stoji od izbora do izbora, da bi se pred naredne izbore stvorio utisak da se „mnogo radi“. To ne sme da se dešava. Trebalo bi da bude obrnuto, da pola godine pred izbore bude zatišje. Ako ste radili dobro, neće vam ni trebati predizborna aktivnost, zar ne? Ako vas zanima kvalitet vašeg rada, onda ćete raditi tri i po godine i onda napraviti zatišje i slušati odgovor građana. Ako vas samo zanima vlast, onda ćete spavati tri i po godine i nešto raditi samo pred izbore.

Regularan izborni proces je odgovornost i pravobranilaštva. Kupovina glasova asfaltiranjem puteva remeti, ne samo izborni proces, već vršioci vlasti čine niz prekršaja i krivičnih dela. Oni bi trebalo da budu briga i pravobranioca. Ugled države ruše predizborni prekršaji. Zaštita ugleda države od zloupotrebe političkog sistema je jednako posao pravobranilaštva, kao što je zaštita imovine. Kažnjivo je krasti od države za pojedinca, ali je isto tako kažnjivo krasti od pojedinca za državu.

Predizborne prekršaje ili kriminal, ne-delanjem i ćutanjem pomažu inspekcije, policija, tužilaštvo, pravosuđe i mediji

Kriminala sa izborima ne bi bilo bez podrške institucija. Predizborne prekršaje ili kriminal, ne-delanjem i ćutanjem pomažu inspekcije, policija, tužilaštvo, pravosuđe i mediji.

Loša praksa podiže loše generacije. Korak po korak, spuštaju se standardi javnog života. Ne napredujemo kao zajednica, već nazadujemo. Nove generacije imaju neprihvatljive uslove za odrastanje: nepravda, prevara, laž, krađa, lažno svedočenje su postali društveni standard. Nema boljeg roba od neobrazovanog čoveka naviknutog na nepravdu.

Target senzitivan odnos. Svi građani kojima režimski kortaši uđu u kuću, dobijaju paket (koji se sastoji od 100 gr kafe, 2 kg brašna, 2 litra ulja, 1 kg šećera, ratluk, čokoladica, sredstvo za pranje suđa i još nekih sitnica). Neki uzimaju i po 15 paketa, a neki odbijaju da uzmu. U zamenu za glas se, prema nepotvrđenim informacijama, nude i frižideri, šporeti, veš mašine, televizori, mikrotalasna pećnica, prskalice za voće, a nekima se nudi podrška pri zameni stolarije za kuću.

Glas u zamenu za radno mesto na budžetu. Uništili su skoro u celosti privatno preduzetništvo kako bi ostala samo ona radna mesta koja se plaćaju iz budžeta. Roditelji, ako ne žele da im deca odu u inostranstvo, moraju da budu servilni i ponizni prema režimu kako bi svoje dete zaposlili. Posao se ne daje odmah, već u nekoliko koraka, od privremenog do stalnog zaposlenja, tokom nekoliko izbornih ciklusa. Tako se iz ucenjenog roditelja izvlači što veća dobit, a dete se drži na kratkoj uzdi preko ugovora o privremeno-povremenim poslovima dokle god je poslušno.

Nelegalno prisluškivanje? Postoji osnovana sumnja da se u zoni opštine nalazi najmanje jedan mobilni centar za prisluškivanje. Njim se prati ponašanje „neprijatelja“ (jer za njih su neprijatelji svi koji nisu u njihovim redovima) i svojih. Osnovano se sumnja da se sluša fiksna telefonija, mobilna GSM, viber, vats-ap i fejsbuk. Aplikacije, koje ne mogu da slušaju, ometaju se kako bi se komunikacija preusmerila na one kanale koji su dostupni za slušanje. Vrši se zasenjivanje naloga na društvenim mrežama, jutjube, tviteru i fejsbuku od lica koja imaju uticaj na javnost.

Ima li naravoučenija?

Trenutno u opštini Kosjerić na izbore će izaći 8897 glasača što je oko 400 manje birača u odnosu na prethodne izbore. Po popisu iz 1991. bilo je 15.478 stanovnika. Broj stanovnika strmoglavo opada i to bi trebalo da bude glavna tema izbora. Kako zaustaviti odliv stanovnika? Kako povećati broj stanovnika (naravno domorocima, a ne stranim državljanima)?

Ako ne može da ukrade izbore, on će ih kupiti. Kako se pobeđuje na izborima politički takmac koji potencijalnom glasaču besplatno asfaltira put do kuće, izgradi javnu rasvetu ili niskonaponsku elektromrežu, pokloni veš mašinu ili televizor, ili mu jednostavno ostavi novac, a na sve pomenute radnje institucije ćute?

Mediji. Kako se pobeđuje politički takmac koji odlučuju ko će se pojaviti u medijima? Ako mediji ćute o vama, kako mislite da ih pobedite na izborima pod njihovim uslovima? Kako mislite da pobedite režim ako mediji prikazuju samo one koji su pod kontrolom tog istog režima? Tako što ćete biti na fejsbuku, iksu i jutjubu?

Dovoljno je da njihovoj krađi date privid legitimiteta. Za režim je dovoljno samo da izađete na izbore i tako im date privid legitimiteta. I tako od izbora do izbora! Stiče se utisak da u ovoj „izbornoj igri“ nema „korisnih idiota“, već je pitanje „koliko košta da glumite opoziciju?“.

Za neregularne izbore odgovorni su i pobednik i poraženi. Svaki saučesnik u krađi iz prodavnice deli odgovornost sa izvršiocem. Ali, ako pomažeš onome koji krade vlast, mada je šteta nemerljivo veća - odgovornosti nema.

Vreme je da se višestruko podigne cena „izbornih usluga“ koje režimu pružaju pojedinci, zloupotrebljavajući izborni proces. Ako hoćemo da se spasimo, izdaja poverenja naroda, pa čak i naivnost i glupost, koji omogućavaju režimu da nastavi sa uništavanjem države, moraju da postanu užasno skupi. Naknada za štetu državi i narodu mora biti toliko visoka da je odgovorni moraju generacijama isplaćivati. Čini vam se previše strogo?

Pa, kolika je bila cena izdaje narodnih nadanja, pitajte naše pretke i knjige starostavne!?