Где нас је довела предизборна куповина гласова - Осврт на предизборне трговине на локалним изборима у Косјерићу

Ових дана друштвене мреже и медији су испуњени вестима из Косјерића. Владајући пројекат СНС-СПС-СРС на локалним изборима, у замену за „наклоност“ у изборном дану, гласачима нуди асфалтирање путева, породичне и личне поклоне, привремено или трајно запослење на буџету. У изборним манипулацијама има доста радњи које немају сведоке, али се виде њихове последице у пракси. На лавину алармних сигнала полиција, тужилаштво, правосуђе и правобранилаштво не реагују. Ова изборна трагедија, срамотни пораз демократије и републике је финале вишедеценијске агресије на нашу заједницу. Наочиглед свих, овакав однос према изборима још више радикализује кризу у нашем друштву. На Балкану, изгледа, да дно не постоји.

Ова изборна трагедија, срамотни пораз демократије и републике је финале вишедеценијске агресије на нашу заједницу

Стабилно друштво и стабилна економија не постоје без јасних правила понашања у политичком простору. Њих морају поштовати сви. Регулаторни алати стоје у рукама полиције и правосуђа. Објективно, они се налазе и у рукама грађана: онај ко крши правила игре, требало би да добије јасну пресуду народа - политичку смрт и крај каријере. Народна пресуда је вековима била печат који изгредник носи свугде. Тако би требало бити да је наше друштво нормално! Међутим, није. У последњих деценију и по највише се улагало у разарање вредности. Сада сносимо последице!

Торбарење је забранио кнез Милош. Ако „активисти“ иду од куће до куће и нуде политичке идеје, не би требало бити проблема. Некада се то звало „корташење“. [„кортеш“, мн. кортеши, мађ. кортес, политички агитатор (И. Клајн, М. Шипка, Велики речник страних речи и израза, 2008, Прометеј, Београд, стр. 671) Ако су медији под контролом власти или потпуно идиотизовани, разговор лицем у лице је једина опција. Такав облик активизма тражи време, стрпљење, мудрост, вештину. Одлична је школа за оне који хоће да науче политику.

Међутим, шта ако политички активиста долази у кућу гласача и предлаже трговину: роба, новац или јавна имовина у замену за глас на изборима? Да ли је ова појава штетна по друштво? Да ли је прекршај или кривично дело? Да ли треба да овакво понашање спречава полиција, тужилаштво и правобранилаштво? Ако на овакве појаве не реагују институције, онда морају да реагују грађани! Суверенитет потиче од грађана. Грађани морају и да плаћају институције, које не раде свој посао, и да своје време троше на бесплатан рад. Да апсурд буде већи, у томе их спречава полиција и тужилаштво. Људи се на мале злочине намамљују парама, а на велике лажним причама.

Тренутно, пред локалне изборе у Косјерићу, заказане за 8. јун 2025, асфалтира се око 70 км локалних путева. Конкретно, сви путни правци према Пожеги су у радовима (преко села Белоперица и Мушићи). У радовима је путни правац према Ужицу преко превоја Клупе. Затим, локални путеви у селима Дреновци и Забава. Потом, пут од Дивчибара према Скакавцима. Потом се гради пут за брдо Град преко насеља Рогићи, и према истом брду од сеоске варошице Сече Реке преко Цикотске стене. Затим, гради се локални пут од села Годљево до села Парамун. Гради се неколико локалних путева у селима Маковиште и Варда. Гради се пут од сеоске варошице Варда до места Метаљка (ова деоница пута од 600 метара асфалта треба да донесе режиму 4 гласа). И тако даље.

Предлажем да анализирамо аспекте и последице једне од метода прибављања подршке гласача - асфалтирање путева.

Нема никакве контроле јавности: како се бирају правци који се раде, нема информације да ли постоје грађевинске дозволе, ко је одговорни пројектант, ко је одговорни извођач радова, ко је надзорни орган, ко стручно прима радове

Народ плаћа, а све шта се ради, зна само режим и њихови сарадници на локалу. Радове на изградњи путева, судећи према натписима на камионима и машинама, изводе предузећа „Страбаг“, „Путеви Ужице“, „Путеви Пожега“ и „Путеви Ваљево“. Плаћање радова највероватније долази из републичког буџета у буџет општине, преко кога се даље плаћа. Процена је да је око милион евра уложено у путеве, сасвим случајно у предизборној кампањи за локалне изборе. Грађани кажу да толико није уложено у последње четири године у целу општину. Нема никакве контроле јавности: како се бирају правци који се раде, нема информације да ли постоје грађевинске дозволе, ко је одговорни пројектант, ко је одговорни извођач радова, ко је надзорни орган, ко стручно прима радове. Већина, ако не и сви путни правци се граде (асфалтирају) без усвојеног плана од стране локалне општине, без јавно расписаног тендера, без јавне контроле квалитета радова, без контроле количине изведених радова, без техничке документације, без грађевинске дозволе, без стручног надзора и без стручне примопредаје радова. Инвеститор је народ.

Није изградња већ крпљење рупа. Нико не зна да ли постоје одлуке локалне скупштине о изградњи наведених деоница. Већина радова се, према незваничним информацијама, води као „крпљење рупа“, у дужини од 70 километара.

Локална администрација - највећи нелегални градитељ. У регистру грађевинских дозвола није приказано да су издате дозволе за радове на изградњи поменутих путева. Локална администрација је постала највећи нелегални градитељ на простору општине Косјерић, на простору који јој је поверен на старање! Истовремено, локална администрација, полиција, тужилаштво и правобранилаштво, за исте прекршаје и кривична дела које саме чине, кажњавају грађане !?

Радове плаћају сви грађани, а корист има мањина. Радови на изградњи путева се плаћају из пореске касе коју пуне сви грађани. Такав однос према заједници је својствен пројекту СНС-СПС-СРС. Није морално да мали део заједнице има користи од новца који даје већина - радове плаћају сви.

Заједничка средства морају бити утрошена по заједничкој одлуци. Ако се грађевински радови плаћају из заједничке касе, онда морају постојати заједничке одлуке о начину утрошка заједничких пара. Да су нормалне околности у Србији, то би била локална скупштина. Али, како нису, јер се власт краде, ни скупштина више нема легитимитет за такве одлуке. Мора постојати одлука већине, а ње није било.

Заједничке паре се морају трошити по закону. Како порески обвезници могу да знају да је цена радова најповољнија у односу на квалитет? Није било јавног такмичења- тендера, бар није било да за то зна јавност. Да би се сачувало везивно ткиво заједнице – а то је поверење, заједнички новци морају бити честито утрошени. Корупција је алат агресије, јер уништава везно ткиво заједнице – поверење.

Држава мора бити добар узор, а не лош пример. Оно шта се гради из заједничке касе мора трајати много дуже него саграђено из приватне. Мора бити узор квалитета, техничких решења и савремених решења. Држава мора бити узор заједници. Све процедуре, који важе за грађане, мора поштовати и државна администрација. Ако држава приморава грађане да поштују законе, а она ради шта хоће, онда нема државе.

Нема техничке документације. Сви који деле живот на овом простору морају кроз техничку документацију добијати сагласност од заједнице за оно шта хоће да раде. Правити интервенције у простору без сагласности осталих који деле тај простор је насиље и криминал. Ако се за насилно понашање кажњавају грађани, зашто би државна администрација била поштеђена? Бирократе нису држава.

Свака нова инвестиција мора побољшати стање. Да ли су примењена најбоља решења? Да ли су уклоњена опасна места? Да ли су поправљени проблеми пута? На терену уочавамо да се инвеститор води „да што мање кошта“ како би што више километара изградио и што више гласова придобио. Етички је неприхватљиво и законски кажњиво ако се не унапређује стање јавне имовине.

Ко су одговорна лица? У случају рушења или несреће, ко ће бити одговоран? Ако нема пројектанта, нема ревидента пројекта, нема одговорног извођача, нема надзорног органа, и нема одговорног лица која прима радове! Ко ће бити одговоран? Привести првог који се нађе при руци режиму, као што је учињено након рушења надстрешнице из Новог Сада, није решење, јер заједници не доноси опстанак.

Мало акције пред изборе, па онда четири године умирања. Потреба за путевима, који се граде, постоји. То нико не спори. Међутим, комплетан живот у варошици стоји од избора до избора, да би се пред наредне изборе створио утисак да се „много ради“. То не сме да се дешава. Требало би да буде обрнуто, да пола године пред изборе буде затишје. Ако сте радили добро, неће вам ни требати предизборна активност, зар не? Ако вас занима квалитет вашег рада, онда ћете радити три и по године и онда направити затишје и слушати одговор грађана. Ако вас само занима власт, онда ћете спавати три и по године и нешто радити само пред изборе.

Регуларан изборни процес је одговорност и правобранилаштва. Куповина гласова асфалтирањем путева ремети, не само изборни процес, већ вршиоци власти чине низ прекршаја и кривичних дела. Они би требало да буду брига и правобраниоца. Углед државе руше предизборни прекршаји. Заштита угледа државе од злоупотребе политичког система је једнако посао правобранилаштва, као што је заштита имовине. Кажњиво је красти од државе за појединца, али је исто тако кажњиво красти од појединца за државу.

Предизборне прекршаје или криминал, не-делањем и ћутањем помажу инспекције, полиција, тужилаштво, правосуђе и медији

Криминала са изборима не би било без подршке институција. Предизборне прекршаје или криминал, не-делањем и ћутањем помажу инспекције, полиција, тужилаштво, правосуђе и медији.

Лоша пракса подиже лоше генерације. Корак по корак, спуштају се стандарди јавног живота. Не напредујемо као заједница, већ назадујемо. Нове генерације имају неприхватљиве услове за одрастање: неправда, превара, лаж, крађа, лажно сведочење су постали друштвени стандард. Нема бољег роба од необразованог човека навикнутог на неправду.

Таргет сензитиван однос. Сви грађани којима режимски корташи уђу у кућу, добијају пакет (који се састоји од 100 гр кафе, 2 кг брашна, 2 литра уља, 1 кг шећера, ратлук, чоколадица, средство за прање суђа и још неких ситница). Неки узимају и по 15 пакета, а неки одбијају да узму. У замену за глас се, према непотврђеним информацијама, нуде и фрижидери, шпорети, веш машине, телевизори, микроталасна пећница, прскалице за воће, а некима се нуди подршка при замени столарије за кућу.

Глас у замену за радно место на буџету. Уништили су скоро у целости приватно предузетништво како би остала само она радна места која се плаћају из буџета. Родитељи, ако не желе да им деца оду у иностранство, морају да буду сервилни и понизни према режиму како би своје дете запослили. Посао се не даје одмах, већ у неколико корака, од привременог до сталног запослења, током неколико изборних циклуса. Тако се из уцењеног родитеља извлачи што већа добит, а дете се држи на краткој узди преко уговора о привремено-повременим пословима докле год је послушно.

Нелегално прислушкивање? Постоји основана сумња да се у зони општине налази најмање један мобилни центар за прислушкивање. Њим се прати понашање „непријатеља“ (јер за њих су непријатељи сви који нису у њиховим редовима) и својих. Основано се сумња да се слуша фиксна телефонија, мобилна ГСМ, вибер, ватс-ап и фејсбук. Апликације, које не могу да слушају, ометају се како би се комуникација преусмерила на оне канале који су доступни за слушање. Врши се засењивање налога на друштвеним мрежама, јутјубе, твитеру и фејсбуку од лица која имају утицај на јавност.

Има ли наравоученија?

Тренутно у општини Косјерић на изборе ће изаћи 8897 гласача што је око 400 мање бирача у односу на претходне изборе. По попису из 1991. било је 15.478 становника. Број становника стрмоглаво опада и то би требало да буде главна тема избора. Како зауставити одлив становника? Како повећати број становника (наравно домороцима, а не страним држављанима)?

Ако не може да украде изборе, он ће их купити. Како се побеђује на изборима политички такмац који потенцијалном гласачу бесплатно асфалтира пут до куће, изгради јавну расвету или нисконапонску електромрежу, поклони веш машину или телевизор, или му једноставно остави новац, а на све поменуте радње институције ћуте?

Медији. Како се побеђује политички такмац који одлучују ко ће се појавити у медијима? Ако медији ћуте о вама, како мислите да их победите на изборима под њиховим условима? Како мислите да победите режим ако медији приказују само оне који су под контролом тог истог режима? Тако што ћете бити на фејсбуку, иксу и јутјубу?

Довољно је да њиховој крађи дате привид легитимитета. За режим је довољно само да изађете на изборе и тако им дате привид легитимитета. И тако од избора до избора! Стиче се утисак да у овој „изборној игри“ нема „корисних идиота“, већ је питање „колико кошта да глумите опозицију?“.

За нерегуларне изборе одговорни су и победник и поражени. Сваки саучесник у крађи из продавнице дели одговорност са извршиоцем. Али, ако помажеш ономе који краде власт, мада је штета немерљиво већа - одговорности нема.

Време је да се вишеструко подигне цена „изборних услуга“ које режиму пружају појединци, злоупотребљавајући изборни процес. Ако хоћемо да се спасимо, издаја поверења народа, па чак и наивност и глупост, који омогућавају режиму да настави са уништавањем државе, морају да постану ужасно скупи. Накнада за штету држави и народу мора бити толико висока да је одговорни морају генерацијама исплаћивати. Чини вам се превише строго?

Па, колика је била цена издаје народних надања, питајте наше претке и књиге староставне!?