Сваки неискоришћен и бачен глас - глас је за Вучића и његову бахату елиту

У недавној посети Зајечару уверио сам се у то да Српска напредна странка наставља са старом праксом куповине гласова. У Зајечару и околини, поред новца, нуде вештачко ђубриво, мотокултиваторе, телевизоре, рачунаре и то је можда најбољи доказ да сваки глас вреди. Наравно, један глас делује сувише мало у односу на милионе гласова, али да ваш глас не вреди, они га не би плаћали.

Можда се питате како се њима та куповина гласова исплати. Како је могуће да се исплати куповина стотина хиљада гласова, шта се тиме добија? Одговор на то питање је заправо одговор на питање колико кошта глас у Србији. Или још боље, колико кошта пропуштен глас.

Коштали су Србију ти гласови 16 недужних живота које смо изгубили у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, а све због корупције коју ова власт залива и негује. Према проценама, држава Србија годишње због корупције номинално изгуби око милијарду евра.

Сви гласови за Александра Вучића само од 2012. године коштали су грађане Србије дебело и воде државу све ближе банкроту

Сви гласови за Александра Вучића само од 2012. године коштали су грађане Србије дебело и воде државу све ближе банкроту, са скоро 40 милијарди евра укупног јавног дуга. Према Синдикату војних пензионера, ти гласови су пензионере Србије коштали укупно 840 милиона евра. Коштали су нас тога да са данашњом платом можемо да купимо мање него пре десет година.

Ако живите на Косову и Метохији, гласови за Вучића или они пропуштени су вас коштали српских таблица, енергетског система, телекомуникација и послова у полицији и правосуђу. И што је још страшније, коштали су вас мирног живота и могућности да вас институције заштите у сопственој земљи.

Ти гласови коштали су нас 2.000 хектара земље у Бору на којој се налази највеће налазиште злата и бакра у Европи и једно од највећих у свету и које је држава поклонила кинеским компанијама, које полако расељавају грађане, заузимају територију и прете да ће заузети земљу све до Параћина. Поред долине Јадра и Зајечар је сада на удару, па су Зајечарцима потребни поштени људи који ће се супротставити претварању Источне Србије у рударску колонију.

Гласовима је дата дозвола да се из буџета финансирају највеће тровачнице јавног простора у Србији – Пинк и Хепи, али и таблоиди: Ало, Српски телеграф, Курир, Вечерње новости и Информер. Узурпирајући националне фреквенције као наш заједнички ресурс, они нас свакодневно засипају насиљем и мржњом.

Гласови за Вучића и они пропуштени коштали су нас владавине права јер у Србији данас ако нисте блиски власти, кадија вас тужи и кадија вам суди. А ако јесте блиски власти, Владимир Ђукановић вас брани, а Ненад Стефановић вас не тужи.

Коштали су нас ти гласови правде и Тужилаштва које спава. Ћуте на пријаве које смо поднели да се испитају корупционашке афере о којима сам говорио на конференцијама у Скупштини Србије, где сам изнео конкретне и веродостојне доказе како се кроз јавне набавке испумпава новац из буџета и џепова грађана за СНС и њима блиске људе.

ЕКСПО, за који држава издваја више од 17 милијарди евра, највећи је коруптивни пројекат који је ова власт смислила и који ће ударити последњи ексер у економско посрнуће Србије

Због корупције распродаје се државна имовина, поклања Генералштаб, тендери више не постоје, па путеве, пруге, стадионе плаћамо и по пет пута скупље него што би требало да буде цена. ЕКСПО, за који држава издваја више од 17 милијарди евра, највећи је коруптивни пројекат који је ова власт смислила и који ће ударити последњи ексер у економско посрнуће Србије. Борба против криминала и корупције је задња рупа на свирали, а то је канцер овог друштва.

Купљеним и отетим гласовима грађанима Србије отето је време, јер уместо да се такмичимо са најразвијенијим европским земљама, боримо се да нам се не врате деведесете године, јер ова власт све више подсећа на владу СПС, ЈУЛ и радикале.

Коштали су нас гласови за Вучића, и они пропуштени, истине. Ми и даље не знамо потпуну истину како су настрадали Оливер Ивановић и Станика Глигоријевић, нити је ико одговарао за пад надстрешнице у Новом Саду. Нема одговорности ни за поплаве у Обреновцу, ни за пад хеликоптера, ни за најмонструознији клан на овим просторима Вељка Беливука, катастрофу у руднику Соко, масовна убиства у Дубони, Малом Орашју и ОШ „Владислав Рибникар“, као ни за несрећу код Ушћа када је припадник Војске Србије убио једну породицу. Све су то платили недужни људи својим животима, а што је још страшније, делује као да ниједној институцији није претерано стало да се истина открије.

Тако да следећи пут када помислите да не можете ништа да промените знајте да глас у Србији ипак много кошта и много вреди. Грађани треба да знају да сваки пут када неко покуша да их убеди да им купи глас, они то раде из чисте рачунице.

Докле год Вучић добија гласове, дотле ће уништавати државу зарад његове личне користи и његових бахатих моћника

Докле год Вучић добија гласове, дотле ће уништавати државу зарад његове личне користи и његових бахатих моћника. Грађани су 2012. године гласали за реформе са искреном надом, али уместо да добију власт која ради за добробит Србије, скупо их је коштало поверење које су поклонили Александру Вучићу.

Биће тако све док их ми у томе не зауставимо. И зато не треба да се питате да ли ваш глас ишта вреди и шта може да промени. И запамтите, сваки пропуштен и бачен глас – глас је за Александра Вучића и његову бахату елиту.

(Данас)