среда, 15. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Политички живот > Договор о подели Kосова у сенци короне
Политички живот

Договор о подели Kосова у сенци короне

PDF Штампа Ел. пошта
Дејан Мировић   
петак, 24. април 2020.

Према јавно доступним подацима са сајта www.covidvisualizer, процентуално највише заражених у односу на број становника у региону има Србија. Она има преко 7.000 заражених на око 7 милиона становника, Румунија око 9.500 на 19,4 милиона становника,Грчка има око 2.500 на 10,7 милиона становника, Мађарска око 2.200 заражених на 9,7 милиона становника, Бугарска око 1.000 на 7 милиона становника, Хрватска око 2000 на 4,2 милиона становника, Босна и Херцеговина око 1.400 на око 3,3 милиона,Албанија око 600 на 2,8 милиона становника, Северна Македонија 1.200 на 2 милиона становника, Словенија око 1.300 на 2 милиона.

Ове фрапантне чињенице не могу сакрити пропагандни трикови Вучићевог главног епидемолога др Предрага Кона, који се иначе током православног Васкрса интезивно бавио медијским обрачуном са СПЦ и нападима на најбољег светског тенисера Ђоковића, према којима наводно нису свуда исти тестови. Тешко је поверовати да Албанија, Босна и Хецеговина, Северна Македонија, Бугарска или Румунија имају боље докторе или здраствену опрему од Србије. Зато се може закључити да су Вучићева неорганизованост, кадровска политика и урушавање институција које траје од 2013. у потпуности девастирали здраствену заштиту.

Власт у Србији очигледно покушава да скрене пажњу са ових чињеница. Она упоређује неупоредиво -катастрофално стање у Италији са 60 милиона становника и Шпанији са 40 милиона са Србијом. Пошто се Србија налази на Балкану, а не Апенинском или Пиринејском полуострву такво поређење је депласирано.

Упркос овом лошем стању, најгорем у региону, власт у Београду уместо да се бави горућим проблемом, наставља да преговора са Трамповом администрацијом о неуставној предаји преко 90% Косова и и Метохије, укључујући и северну Косовску Митровицу или укупно 100.000 људи и 1.600 сакралних објеката као и дела централне Србије (око Прешева) сецесионистима у Приштини. 

Вучић је по свему судећи, почетком марта у Вашингтону са Трамповом администрацијом, односно изаслаником за ''дијалог Косово-Србија'' Гренелом, усагласио договор о подели. Да је договор постигнут у марту-априлу су тврдили и добро обавештени и утицајни медији као што су New York Times, Sky news, Foreign policy, New Republic.

Према академику Бартошу смисао уговора се види из његове примене. Да је до примене дошло говоре и следеће чињенице.

САД су почеле да примењују договор тако што су организовале 25. марта смену такозваног премијера Косова Куртија, немачког фаворита који се јавно противио подели. Гренел је 19. априла најавио после разговора са Београдом и Приштином,  да ће у року од око 7 дана бити укинуте таксе према Србији и то без реципроцитета и да ће  после тога наводно почети ''озбиљни преговори''. Дан после тога је Харадинај који је иначе увео таксе, подржао Гренела и напао изасланика ЕУ Лајчака да покушава да одложи амерички споразум.  

Са друге стране, Београд по свему судећи примењује договор тако што се дистанцира од Москве, Вучићевим игнорисањем руске хуманитарне помоћи поводом Короне, а затим и приказивањем више пута 15. априла на државној РТС скандалозног пропагандног филма „Путинови сведоци“ у којем се руски председник приказује као убица.Београда упадљиво ћути и поводом укључења такозваног Косова у албански и Европски енергетски систем систем оператора струје који је извршен 20. априла .

Након почетка примене договора и смене Куртија Вучић није демантовао постојање договора. Гренел се лицемерно оградио сугеришући да не зна да ли су Тачи и Вучић договорили поделу и тако са САД скинуо одијум који ће она изазвати, пре свега у Србији. Са друге стране , велики српски режисер Кустурица је јавно 18. априла позвао свог пријатеља руског председника да не подржи у СБ УН договор о подели Косова чак иако га Београд прихвати.

У том контексту се може тврдити да ће након укидања ванредног стања у Србији бити одржани избори у кратком року, то уосталом и власт најављује, можда и за Видовдан (недеља) да би патриотски симулакрум био потпун. После тога ће уследити потписивање и формалног договора о подели у Белој кући у контексту америчке предизборне трке.

Хапшење митрополита Амфилохија на празник Цвети пред Васкрс у цркви на Златици

Уколико се тада митрополит Амфилохије, као једини прави егзарх Пећког трона, побуни и позове на литију за Косово у Београду, лако се може десити да Вучић позове у помоћ свог савезника Ђукановића. Генерална проба таквог поступања је већ одржана 12. априла када је Ђукановићева полиција, без икаквог правног основа, привела 82-годишњег митрополита Амфилохија. Власти у Београду су тада срамно ћутале.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер