Da li će Ukrajina postati punopravna članica NATO?

Kao što je autor ovih redova 2014. godine napisao u svom tekstu pod naslovom „Rusija pred novom pretnjom - Ukrajina ulazi u NATO?“, te godine postojala je realna pretnja, ali što je još važnije, te godine su postavljeni politički temelji kandidaturi Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi.

Ove godine, u martu, prva potpredsednica Vrhovne Rade Irina Geraščenko napisala je na svom nalogu na Fejsbuku da se na sajtu NATO pojavila informacija da je Ukrajina dobila status kandidata za prijem u ovu organizaciju.

“NATO je odobrio Ukrajini status zemlje-kandidata u Severnoatlantskom paktu, napisala je Geraščenko.

Prema njenim rečima, ova informacija se pojavila na sajtu NATO-a.

„NATO je odobrio status zemlje-kandidata za Ukrajinu! Korak po korak približavamo se punopravnom članstvu u Alijansi“, napisala je ona.

Pres-služba Severnoatlantskog pakta takođe je objavila da su u ovom trenutku „četiri partnerske zemlje izrazile svoju želju za članstvom“, a to su Bosna i Hercegovina, Gruzija, Ukrajina i Makedonija.

Geraščenkova je naglasila da je 9. marta održan sastanak zamenice premijera Ukrajine Ivane Klimpuš Cincadze i zamenice generalnog sekretara NATO-a Rouz Getemiler, tokom kojeg su njih dve razgovarale o ovom pitanju.

Takođe, do 2020. godine Ukrajina mora da obezbedi punu kompatibilnost svojih oružanih snaga sa snagama zemalja NATO-a. Ukrajinski parlament je 2014. godine izglasao velikom većinom ukidanje statusa neutralnosti zemlje. Prethodno je Ukrajina, navodno pod pritiskom Rusije, 2010. godine usvojila statut po kome je Ukrajina neutralna zemlja. Ovaj statut je Ukrajini onemogućavao da se priključi određenim vojnim blokovima.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je nacrt zakona o ukidanju neutralnosti parlamentu uputio 19. decembra. U objašnjenju nacrta zakona Porošenko je izjavio: „Status neutralnosti Ukrajine pokazao se kao neefikasan u kontekstu odbrane zemlje od strane agresije i pritiska. Činjenica da se Ukrajina nalazi u sivoj tampon-zoni između moćnih sistema kolektivne odbrane na duže staze jeste dodatni izazov za našu zemlju".

Velika greška Rusije je što je dopustila Ukrajini da ukine zakon o neutralnosti. Pitanje je, pošto je Petro Porošenko već bio legalno izabrani predsednik Ukrajine, koliko je tu Rusija mogla da se umeša. Najveća greška Rusije je što je dopustila državni udar i svrgavanje Janukoviča.

Međutim, Ukrajina ne može da postane punopravna članica NATO sve dok traje sukob u Donbasu. S obzirom na to da Rusiji nikako ne bi odgovaralo da Kijev uđe u NATO, jer bi onda Amerikanci i njihovi Zapadni saveznici bili još bliže srcu Rusije - naročito sa antiraketnim štitom tj. sistemom „Aegis“ koji od odbrambene faze može veoma brzo da se dovede u ofanzivnu i da se počne sa ispaljivanjem nuklearnih projektila. Rusiji bi odgovaralo da se rat u Donbasu pretvori u „tihi rat“ koji će trajati godinama. U tom slučaju, i samo u tom slučaju, Ukrajina ne bi mogla da uđe u NATO.

S druge strane, Petro Porošenko čvrsto je ubeđen da će Ukrajina zadovoljiti sve kriterijume za članstvo u NATO:

„Pojedini političari unutar Ukrajine i izvan njenih granica takođe ne veruju da ćemo dobiti i perspektivu članstva u Evropskoj uniji i perspektivu članstva u NATO. Mi ćemo te barijere prevladati. Promenićemo zemlju. Ukrajina će odgovoriti na kriterijume koji su neophodni da bi se prijavila za članstvo. Nastavićemo svoj evropski i evroatlantski put“, rekao je Porošenko nastupajući na Svetskom kongresu Ukrajinaca“.

Ova dva stava je nemoguće pomiriti i zato ne treba očekivati u bliskoj budućnosti smirivanje tenzija između Moskve i Kijeva.