Није тешко закључити да се и у оквиру ових долазећих „косовских“ преговора од истог председника очекује у Бриселу читав пакет испричавања недужном албанском народу за сва злодела која су им Срби као колектив учинили ваљда још од времена светог Саве.

Wanted men, као множина, као више људи за којима су расписане потернице, као читав један народ који је предодређен да „жив или мртав“ буде испоручен, заједно са својом историјом, некој овоземаљској правди металног укуса.

Резултат оваквог начина гласања биће у томе да ће председник ДС својом апсолутном вољом именовати органе и функционере странке. То је веома понижавајућа ситуација за странку која баштини богату демократску традицију.

Није феномен то што Карлеуша не разуме важност терминолошког одређивања нечега за шта се и сама залаже, феномен је у томе што је они који разумеју ту потребу подржавају. Онда кад почну да је хвале и зову је на гостовање у гледане ТВ емисије, то је онда занимљив јавни феномен.

Чињеница да се отпор западним утицајима најснажније везује за прихватање хомосексуалности деловаће апсурдно све док будемо били заслепљени Европом и фокусирани на западна искуства. Нећу покушати да улазим у све разлоге зашто је мушкост постала последње "бојно поље".

До пре две године евроатлантске интеграције биле су питање живота или смрти наше државе. Онда је одједном посаветовани председник Тадић почео да тражи нове стубове наше спољне политике. Поново се појавила Русија, па Кина и на крају Покрет несврстаних. Алтернатива значи постоји.

Са идеологијом социјализма на широка врата избачен је и дотадашњи систем вредности, а на мала врата некритички се усвајају веома сумњиве тзв. вредности западног света. Због општег стања у друштву многе је захватило разочарење, бес, фрустрација.

Можда је о томе требало размишљати раније, па би се на пример уместо породичне шетње, много јача порука власти могла упутити тако што би 10. октобра улице биле празне, а затим 11. октобра организоване велике демонстрације поводом посете Хилари Клинтон.

Начин на који државе одређују обим забрана слободе говора у својим унутрашњим кривичним правима јасно говори о вредносном устројству које оне следе. Разлика између тих приступа може да укаже на разлику коју поједина друштва придају достојанству друштвених група...

И не заборавимо да када су својевремено ти исти, или њима слични „хулигани“ (са без наводника) кевтали на полицију, бацали каменице, лупали излоге и јуришали на савезну скупштину то било третирано као израз њихове високе „демократске свести“. Тада су то била „наша деца“, „хероји 5. октобра“.