Početna strana > Rubrike > Politički život > Politički leksikon > Tomislav Nikolić – radikalni naprednjak
Politički leksikon

Tomislav Nikolić – radikalni naprednjak

PDF Štampa El. pošta
Aleksandar Lazić   
četvrtak, 02. jun 2011.

Početak: Rođen 15. februara 1952. u Kragujevcu. Otac Radomir bio je VK puškar, majka Živadinka (Đoković) domaćica. U njegovoj trinaestoj godini, pred radničkom barakom gde su živeli, ginu mu brat i majka: "Ta porodična tragedija me je obeležila za ceo život" ("Pravda"). Kažu da je to razlog što se nerado osmehuje: "Kao mali sam se često pitao, Bože, zašto se ovo baš meni dešava? Zar ću ceo život da budem sam? U jednom trenutku sam se čak i pomirio sa tom činjenicom..." ("Pravda"). Ipak se oženio Dragicom (Ninković), imaju sinove Radomira i Branislava, unuku Lenku i unuke Dimitrija, Vojina i Janka. Srbin, pravoslavac.

 Detinjstvo: Internetom kola da je kao predsednički kandidat 2004, prisećajući se životnih početaka, rekao: "Imao sam nesrećno detinjstvo, a i u školu sam morao da idem".

Obrazovanje: Osnovnu i srednju Tehničku školu, građevinski smer, završio u rodnom Kragujevcu, gde je započeo i studije na Pravnom fakultetu. Nakon očeve smrti napušta studiranje i 1971. godine započinje radnu karijeru u Građevinskom preduzeću "Žegrap".

Fakultet: Njegovo nezavršavanje fakulteta dobijalo je povremeno i mitske razmere – čak se tvrdi da je dobio nalog Vojislava Šešelja da ne ostane "večiti apsolvent". Na sednici Skupštine 1998. pravdao se da "nije završio fakultet jer nije valjao Zakon o univerzitetu"; iako je ta izjava ušla u sve antologije, ispalo je da je bio u pravu – novo zakonodavstvo visokog školstva doprinelo je i da u najnovijoj zvaničnoj biografiji piše "diplomirao na Fakultetu za menadžment" (sajt SNS-a), bez godine diplomiranja. List "Pres" navodi da je taj fakultet kragujevački, a "Tabloid" (u svom dobro poznatom stilu) piše da je Nikolić "nedavno kupio diplomu nekakvog privatnog fakulteta za menadžment".

Strani jezici: "Ne možete ni za koga reći da dobro zna engleski, osim onih kojima je to maternji jezik. Ovi naši samo lupaju, šest meseci kursa i misle to je to. Ali nije." ("Evropa")

Radna karijera: Kao šef gradilišta "Žegrapa" radio u Majdanpeku, Priboju, Prijepolju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše SFRJ. U kragujevačkoj firmi "22. decembar" bio je šef investicija 12 godina. Posebno je ponosan na rad na pruzi Beograd–Bar, gde je bio šef izgradnje: "Sa 19 godina sam otišao na prugu Beograd–Bar, a nisam sedeo kao Dinkić na fakultetu, gde nije mogao ni da doktorira. Da sam bio u blizini NBJ 5. oktobra, tvrdim da bih sigurno učinio korisnu stvar. Smakao bih ga kao zeca – kad bih video lopova kako ulazi" ("Kurir").

Nadimci: U kragujevačkoj Tehničkoj školi zvali su ga Ždrale, a u preduzeću "22. decembar" zbog dugačkog jezika "Toma kuče" (kragujevačka "Nezavisna svetlost"). Mnogo poznatiji, ali ne mnogo prijatniji, nadimak "Grobar" donela mu je pozicija tehničkog direktora Komunalnog preduzeća u Kragujevcu (po drugim izvorima, primljen je kao građevinski tehničar u JKP "Gradska groblja"): "Život je kratak – ja to najbolje znam, radio sam na groblju" ("Vreme"). Isticao je da mu nadimak nimalo ne smeta: "Ja sam, inače, duhovit čovek, ali mi životne okolnosti ne dozvoljavaju da ispoljim tu duhovitost. Šta ima da se ljutim [što me zovu Toma Grobar]?! Mogu da me zovu kako hoće, ali Grobar i njegovi pobeđuju 21. januara!" ("Pres", 2006)
Ratovanje: Krajem 1991. i početkom 1992. godine dobrovoljac u Hrvatskoj, na slavonskom ratištu: "Ratovao sam svim srcem" ("Nije srpski lupati", prva knjiga). Nataša Kandić, predsednica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, ustvrdila je 2005. godine na Radiju "B92" da je Nikolić u hrvatskom selu Antin "bio u situacijama sa oružjem i da su od njegove ruke stradali civili"; Tomislav Nikolić ju je za tu tvrdnju tužio i 2009. godine Nataša Kandić proglašena je krivom za klevetu i kažnjena sa 200 hiljada dinara. Vojvoda, četnički, postaje 1992. godine i ostaje do današnjih dana: "Vojislav Šešelj je bio vojvoda koji je imao pravo da dodeljuje činove. On je pozvao nas 14 na Romaniju i tamo smo na Knežini miropomazani kao vojvode. Posle toga je Momčilo Đujić oduzeo to pravo Šešelju. Međutim, mene niko nije raščinio, niti to sada može..." ("Pres", 2009)

Politička karijera (1): Početkom višestranačja partijski se angažuje u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu, gde je bio izabran za potpredsednika. Na njegovu inicijativu dolazi do ujedinjenja te stranke i odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja u novu, Srpsku radikalnu stranku (23. februara 1991). Za predsednika SRS-a izabran je Šešelj, a za potpredsednika Nikolić. Epitet "večitog drugog" Nikolić dobija jer je tri puta biran za zamenika predsednika SRS.

Politička karijera (2): Iakoje i u martu 2008. tvrdio da je "mnogo časnije i ponosnije biti broj dva u SRS-u, nego broj jedan u svim ostalim strankama" (RTS), u septembru 2008. podnosi ostavku na sve funkcije u Srpskoj radikalnoj stranci. Srpsku naprednu stranku osniva već u oktobru 2008, a na Osnivačkoj skupštini 21. oktobra 2008. godine izabran za predsednika. U Skupštini Srbije predvodi poslanički klub "Napred Srbijo", sastavljen uglavnom od bivših poslanika SRS-a. Nikolić tako, od večitog drugog čoveka najzad postaje prvi a stranka mu je trenutno najpopularnija. Povod za raskid sa Šešeljom najkraće je opisan kao "razmimoilaženja povodom usvajanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji": kao da Vojislav Šešelj još nije shvatio ono što Tomislav Nikolić jeste – da bi pobedio na izborima u Srbiji moraš se, makar deklarativno, zalagati za priključenje EU. Kad je promenio stranku postao je rado viđen gost zapadnih ambasadora u Beogradu i evropskih komesara u Briselu. Između kletvi, bivši saborci iz SRS-a optuživali su ga da je "štaka Borisa Tadića" i "agent zapadnih obaveštajnih službi", na šta im je odgovarao: "Neka se pojave ti sve što znaju o meni – da sam engleski agent, da sam uzeo 10 miliona evra, da sam izdao ideologiju i program, neka se pojave ti naučnici iz stranke koji znaju šta je ideologija SRS-a. Želeo bih da im ostavim poslednje predavanje o tome šta je SRS pre nego što me isključe" (RTS, septembar 2008).

Zatvorska karijera: Dok SRS stvarno ne postane ono što je označeno krilaticom Socijalistička Rezervna Stranka, za Miloševićeva vakta biva osuđen da dva meseca zatvora: kaznu izdržava 1995. godine u Gnjilanu. U zvaničnoj biografiji ističe se da je zatvora dopao "zbog političkog delovanja" (sajt SNS-a).

Funkcije: Potpredsednik Vlade Srbije (1998-1999), potpredsednik Savezne vlade (1999-2000), predsednik Narodne skupštine (2007).

Rekordi: Jedini poslanik Skupštine Srbije koji je biran u svaki saziv od 1992. godine. Samo pet majskih dana 2007. održao se u sedlu predsednika Skupštine, pa je "smenjen glasovima onih koji su ga izabrali" (sajt SNS-a). Četiri puta uspeo da bude kandidat za predsednika – jedan poraz (2004) obrazložio je meteorološko-poljoprivrednim razlozima: "Zbog lepog vremena, birači SRS-a su morali da idu na njive, da beru višnje koje bi propale da nisu to juče uradili, a sunce je nateralo birače Borisa Tadića, mlađi svet, da glasa za kandidata demokrata. Molio sam se da padne kiša ne bi li pobedio na izborima" (Izjave.net).

Knjige: U svim životopisima ističe se da voli da čita. Kragujevačka "Nezavisna svetlost" ističe da je još pre dosta godina čitao Slobodana Jovanovića. Nije to bilo jedino njegovo štivo: "Nekako sam bio tužan dok sam čitao bajke. Čitao sam Ivicu i Maricu, Palčića, i nikako da dočekam srećan kraj. Suviše prepreka ima u tim bajkama. Uvek se nekome zabode led u srce" ("Evropa"). Ono što je manje poznato jeste da je Tomislav Nikolić zapaženi autor trinaest knjiga, a neke od njih nose naslove "Rovovi u Narodnoj Skupštini", "Kad padne vlada Milošević pada", "Govorio sam", "Kroz medijski mrak", "Šešelja za predsednika", "Sve za Kosovo i Metohiju".
Nekadašnji uzor: Dugo godina ugledao se na Vojislava Šešelja: "Šešelj je najveći intelektualac koga sam sreo u životu. On mi je rekao koje knjige – iz oblasti filozofije, sociologije, istorije, politike i prava prvo moram da pročitam ako mislim da budem uspešan političar" ("Politika", 2004).  Na promociji knjige "Ideologija srpskog nacionalizma" bez ustezanja je 2005. godine izjavio: "Jednog dana, svaki seljak će reći: 'Imam imanje, traktor, stoku, i knjigu Vojislava Šešelja', a i onaj u gradu što živi reći će: 'Imam posao, stan, zdravu decu i knjigu Vojislava Šešelja'." Pre nego što je polako počeo da zaboravlja da stavi bedž Vojislava Šešelja na rever, objasnio je taj nemodni detalj: "Nemamo para za odelo sa Šešeljevim likom" ("Blicnjuz", 2004). O tome kako je i sredinom 2007. godine gledao na ulogu tadašnjeg partijskog šefa govori izjava:"Da je Šešelj u zemlji mirnije bismo razmišljali o Kosovu i Metohiji" (RTS). Kada je postao predsednik Skupštine, prisetio se Učiteljevih saveta: "Šešelj mi je čestitao i rekao da budem tolerantan prema opoziciji, kazao je: 'Onako kako sam te učio'." ("Politika", 2007) Kad je hteo da se pohvali, govorio je "ja sam sada u Srbiji Šešelj" ("Kurir", 2007).  

Šta je nekadašnji uzor nekada govorio o njemu: "Ne samo da mi je drago [kad Nikolića hvale i više od njega], već je to i moj uspeh. Tomu Nikolića smatram, jednostavno, delom svog tela i ličnosti" ("Glas javnosti")

A šta su, posle razlaza, Šešelj i Nikolić govorili jedan o drugome: "Mene je sramota, velika me je sramota, što je Tomislav Nikolić godinama uživao moje neograničeno poverenje, čak toliko poverenje da sam mu omogućio da bude šef tima za pomaganje moje odbrane sve ove godine. Haški tribunal i Tomislav Nikolić zajedno rade protiv mene, tužilaštvo može Nikolića da uzme kao svedoka i dovede ga u sudnicu kako bi ta saradnja bila ovde maksimalno manifestovana. Sa Nikolićem je gotovo u svakom pogledu. " (Šešelj, u Haškoj sudnici, 2008). "Ne verujem da bi nas [Šešelj] pobedio ni u šahu. Prvo, ja se ničeg u životu ne plašim, a drugo, ne bojim se povratka Vojislava Šešelja, ja ga priželjkujem" ("Pravda", 2009). List "Pres" je 2011. godine preneo nezvanična saznanja da je "Šešelj poručio da u životu ima samo tri cilja: prvi – da uništi Tomu, drugi – da uništi Vučića, i treći – da uništi Tomu i Vučića". Pre toga, braneći se od napada bivših stranačkih drugova, Nikolić je priznao da se "prvi put u privatnom bazenu okupao u bazenu Vojislava Šešelja pre deset godina. Ako je sramota imati bazen, a ja dokažem da ga nemam, da li je sramota Vojislava Šešelja da ima bazen?" ("Politika", 2008). Nikolić je, 2010. godine, listu "Pres" poverio da je uhapšeni pripadnik zemunskog klana Miloš Simović svojim braniocima rekao: "Kažite Tomislavu Nikolić u da je Vojislav Šešelj naručio njegovo ubistvo."

Današnji uzor: Pripremajući "veliko iznenađenje" na mitingu zakazanom za 16. april 2011, predstavio se kao Mahatma Gandi naših dana: "Šta je moglo da se pregovara sa Gandijem – da ustane i ode?! Da li je bilo moguće da mu neko kaže da ustane i ode?" ("B92") 
Šta je današnji uzor ikada rekao o njemu: Nema dostupnih izjava.

Metodi borbe: "Kad smo razgovarali kako ćemo izazvati Radomana Božovića da se sudi sa Vojislavom Šešeljom, dogovorili smo se da ga Šešelj pljune" ("Nije srpski lupati", knjiga druga). "Što bih ćutao, u prvom krugu nisam nikoga napadao. Sada više ne moram da ćutim" (o tvrdnjama da "iza Tadića stoji mafija", "NIN", 2004). 

Retorika: Uglavnom se ponašao u skladu sa izjavom iz decembra 2001: "Ne slažem se s tim da neko u Skupštini treba da bude pristojan" ("Nezavisna svetlost"). U biografijama koje nisu zvanične navodi se da se nije ustezao da upotrebi prideve "mutavi" ili "plitkoumni", te da svoje protivnike oslovi sa "tupane", "tikvane" i "glupane". Kada je Vuk Drašković bio ministar spoljnih poslova, izjavio je "evo kakvo ste govno vi izabrali" ("Vreme"). I još: "Šutanovac je buzdovan! Marko Kraljević se pita! A Marko mudro ćuti i licka se pred ogledalom, dok se ona baba u Nemanjinoj češlja" ("Pres"). Posle smene s mesta predsednika Skupštine nije krio nervozu: "Vi niste normalni, idioti jedni" (RTS). Šta (ni)je vikao: "Niste me nikada čuli da kažem za Borisa Tadića da je ustaša. Ja sam samo govorio da to govori narod. Jeste, na našim mitinzima počne iz nekog kraja 'Borise, ustašo', i svi to viču. Ja nisam vikao" (RTS, septembar 2008).

 Reči koje su i za njega bile prejake: Dugo je morao da objašnjava šta je tačno hteo da kaže rečenicom izgovorenom sedamnaest dana pre ubistva Zorana Đinđića: "Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao probleme s nogom." Kao da mu je to bilo malo, pa je 2007. izjavio: "Ne pratim previše pažljivo [suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića]. Znam samo da će osuditi nevine ljude" ("Pres"). Ako se za izjavu pre ubistva Đinđića pravdao kako je znao i umeo, od više puta ponovljenog stava "da mu nije žao Ćuruvije" nijeodstupao: "Ja sam i tu potpuno jasan, samo što ljudi neće da objave sve što kažem. Naravno da niko ne treba da bude ubijen. Kao čoveku, žao mi je što je neko ubijen. Ali, ja ne žalim Slavka Ćuruviju. Ko zna koliko ljudi još ne žalim. Znam da više nisu živi, ali ne žalim. Ne mogu baš svakoga da žalim. Ćuruvija nije zaslužio da ga ja žalim" ("Vreme"). Utisak da iz ovih slučajeva nije izvukao pouke pojačan je u predizbornoj kampanji 2008, kada je u ruci držao letak sa skicom kojom se na policijskom uviđaju obeležava mesto ubistva a koji je propratio komentarom: "Ovo je slika Borisa Tadića. Možda ga ne prepoznajete, ali ovo je on… Dobro se setio kako će da izgubi izbore" ("B92", januar 2008)

Kako vidi sebe: Činjenicu da je rođen na Sretenje prokomentarisao je da se "veliki ljudi rađaju na velike crkvene praznike" ("Kurir"). O lepoti koja je u oku glasača: "Ne pozivam vas ja da glasate za nas jer smo lepi. Mi nismo stranka lepih ljudi" ("Pink"). Kad su ga smenili s mesta predsednika Skupštine: "Bog je stvarao svet šest dana, a ja sam ga uzdrmao za dva" ("Fonet", 2007). I: "Ja nisam šizofren čovek. Nemam dva mozga" ("Kurir"). O svom portretu u ulaznom holu Doma Narodne skupštine: "Kako čovek u 60 godina da se sviđa samom sebi? Istina je da ne ličim na sebe, ali šta je, tu je" ("Kurir").

Kako ga vide drugi: "Ja sam mislila da je ova emisija o Srbiji, a ne o gospodinu Nikoliću koji ima lijepo hrvatsko ime Tomislav. Verovatno ste vi neki doktor nauka?" (hrvatska spisateljica Vedrana Rudan, "Pres pretres", 2003). Kad je izabrana za predsednika Skupštine: "Te noći, kad sam izabran, u pet ujutro dobio sam više od sto poruka od nepoznatih građana. Komentari su – hvala Bogu, jedan Srbin na funkciji, šta god da uradite dobro je da ste tu" (RTS, 2007). Slavica Đukić-Dejanović, psihijatar na privremenom radu kao predsednica Skupštine: "Tomislava Nikolića nikada nisam doživljavala kao pacijenta, ali on mene često doživljava kao psihijatra. Opsednut je profesijom, mojom, svojom, tuđom, ali ja u njemu vidim jednog potpuno zrelog čoveka, mada se ponekad iz taktičkih razloga ponaša, po mojoj oceni, nedovoljno adekvatno" ("Danas").

O saradnji sa Zapadom: "Hoću da sarađujem sa Zapadom onako kao što sam pre petnaestak dana u Strazburu 'slomio kičmu' Hariju Holkeriju" (kao predsednički kandidat SRS-a, "Kurir", 2004).

O EU, nekad i sad: "Ne znam ništa pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato što je pogazila sve što je radila. EU prema Srbiji ima loš odnos i o Evropi me ne pitajte ništa" ("Blic", 2005).  Isto nekad: "Srbija je od 2005. godine talac EU... Pozivam Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu da otvoreno kažu da su bili u zabludi šest godina jer su verovali Evropskoj uniji, koja je Srbiji lomila vrat. Tadić i Koštunica vode zemlju u haos i demokratiju koju je EU smislila za paćenike u tranziciji" (RTS, 2007). A nedavno: "Nisam promenio nijedan stav otkad sam napustio SRS, i dalje sanjam veliku Srbiju, i dalje ne bih Hagu izručio Mladića, ali više niko ne sme da kaže da Srbija neće u EU" ("Pres"). Sada, posle sastanka sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom, nije štedeo reči hvale: "Mislim da greše mnogi koji optužuju Evropsku komisiju da se previše meša ili da se neki političari ponašaju onako kako im kažu u Briselu. Mi nismo dobili nijednu direktivu, samo smo razmenili mišljenja" ("Politika", 2011).

O tradiciji: "Moja žena, koja je slikarka, ne farba jaja samo u crveno. Svakom detetu, sinu, snajama i unučićima namenski priprema uskršnja jaja. Mlađem sinu, recimo, oslikava grb Partizana jer je vatreni navijač crno-belih, a starijem neki motiv iz bankarstva, posla kojim se bavi. Meni je godinama oslikavala grb SRS, ali ove godine će morati da menja znak" ("Kurir", 2009)

Sport: U mladosti se bavio atletikom. Neke sportove je otpisao tokom bavljenja politikom: "Predsednik Skijaškog saveza je kriminalac Mlađan Dinkić i mene skijanje ne interesuje" ("Kurir"). Dotakao se i fudbala i još jednom ušao u najuže izbore najboljih izjava svih vremena: "To što radi Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi" ("Nije srpski lupati", prva knjiga). Navija, inače, za Partizan.

Hobi: "Naročito voli da, okružen prijateljima, podloži kazane za pečenje rakije, u skladu sa srpskim običajima" (zvanična biografija, sajt SNS-a). Priznao je da ima i hobi koji liči na porok: "Uvek se kladim na sebe i uvek sam dobijao. Sada sam se kladio na više od 33 odsto [u prvom krugu], dao sam sedam hiljada i izgubio." (kao predsednički kandidat SRS-a, "Evropa", 2004).

Omiljena životinja: Koliko je moguće saznati – pas: "Svim kučićima dajem američka imena. Pa, moglo bi da bude Lajka… Ne znam, stvarno, da li iko daje ruska imena psima? Zašto da ne, samo, zaista, evo gde god sretnete nekog psa ili je DŽeki, ili je Boni…" ("Politika").

Omiljeni materijal: Stiropor.

Omiljeni citat: "Mislim da je Regan jednom rekao read my lips, čitaj mi sa usana – gospodine Tadiću, ako ne čujete ili niste obavešteni, gledajte u moje usne: Vojislav Šešelj je u Hagu, vezan vodi odbranu Srbije" (januar 2008, TV duel sa Borisom Tadićem na RTS-u). Citatu sreću kvari pogrešno autorstvo – "read my lips: no new taxes" izgovorio je DŽordž Buš Stariji na Republikanskoj konvenciji 1998.

O novom stanu, novim tehnologijama i starom protivniku: "Ja sam ugovarao kupovinu još pre dve godine i platio radove u sivoj fazi, da ja stavljam pločice, parket... Inače, trebalo je završiti zgradu još u martu. Da je po ugovoru sve na vreme bilo gotovo, ja bih se izvukao bez Dinkića kao komšije. I napišite: nema šanse da mi Dinkić pljune pod prozor ni na terasu! Sad ću da vam nacrtam (crta položaj stanova). Ja sam na četvrtom spratu, a on je u drugoj zgradi, na šestom spratu i gleda na kontra stranu. Može da me gađa i pljuje jedino ako ima neki džojstik." ("Alo!")

O ženama: "Ja hoću da materinstvo podignemo na najviši mogući nivo. A ako muškarci nisu zadovoljni, neka se porađaju oni." ("NIN")

Kreacionizam vs. evolucija: "Čovek nije nastao od majmuna, mada bih mogao po fizionomijama pojedinih poslanika da istražujem da li je to tačno" (u Skupštini, RTS).
Nešto što liči na moto: "Nikada neće biti dosta podela na patriote i izdajnike" ("Večernje novosti", 2004).

Reč i misao za kraj: "Ja u vama vidim ogromnu energiju i snagu" (tokom posete Domu penzionera na Bežanijskoj kosi, RTS).

 

Anketa

Da li mislite da je požar u katedrali Notr Dam u Parizu izbio slučajno ili je podmetnut?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner