Pa ipak, sa Kecmanovićem postoji drugi problem, a to je svakako namjerna nedorečenost i dvoličnost koja je suština svake nacionalističke politike, bila ona brutalno transparentna ili mimikrirana slatkorječivošću liberalne malograđanštine.

Pozivam novinare „Danasa“ da dođu u posetu SG i dobiju sva dokumenta na osnovu kojih sam izneo podatke u oba odgovora slavodobitnim  honorarcima, kao i o objavljivanju knjige „Trijumf hrišćanstva“, ali i o svom radu u proteklih šest meseci.   

Kako on napisa, „Vučiću Aleksandre“, zaista otiđite u „Službeni glasnik“ i uverite se lično kako Vaš provereni kadar izuzetno uspešno uništava donedavno najznačajniju izdavačku instituciju Srbije.

Umesto Đ.V. sam ću sebi reći: „Pa nije parče Jadranskog mora isto što i Sveta srpska zemlja“. Nije. Kosovo je puno veće i značajnije od tog parčeta slane vode. Ali, kao što su Slovenija i Hrvatska insistirale da svaka od njih polaže pravo baš na tu površinu, tako i mi i kosovski Albanci tvrdimo da KiM pripada nama, tj. njima.

Dikić se sam pobrinuo da njegov slučaj ne bude samo tragičan, već i pomalo komičan. Tako nam odmah na početku svoje sekrecije i sekiracije kaže da njegove reči „ne urezuje stihija emocija...već su one više istinoljubivi krik“. Nakon prethodno citiranih mesta, ovo prvo zvuči kao dobar vic.

Ukoliko kontinuitet žalosti bivših Slobinih saradnika i obožavatelja nije prekinut, zašto bi se onda srdio gdin Vukadinović? Možda su razlozi njegovog lošeg raspoloženja to što tog oblačnog 11. marta nije imao društvo u dvorištu kraj lipe ili nedovoljno posvećena pažnja medija liku i delu Slobodana Miloševića?

Teza da je Zoran „zagovarao ubijanje na hiljade Srba“ kvalifikuje autora za glavnog i odgovornog urednika nekog od pornoida u Srbiji pomoću kojih će najzad moći da ispuni zavet koji su mu dali Dragan hadži Antić (nekadišnji direktor Politike) i Miroslav Marković (tekstopisac „Ćuruvija dočekao bombe) : „…gde ja stadoh ti produži…“.

Osnovna delatnost Udruženja "Ateisti Srbije" nije gledanje dnevnika RTV, niti je praćenje aktivnosti političara. O osnovnim delatnostima Udruženja, gospodin Jovanović se može upoznati čitanjem Statuta Udruženja, na našem veb-sajtu koji tako prilježno prati.

Sa Avramovićem delim mišljenje da je tekst napisan nešto literarnije i slobodnije, ali zar to nije jedna od karakteristika kolumne kao novinarskog žanra? Slobodnije i atipičnije korišćenje nekih pojmova u takvim tekstovima nije ništa neobično.

Tekstovi koji se puštaju u opticaj na ovim e-novinama ne mogu da prođu ni minimalne zahteve standardizovanog jezika u pravopisnom, ortografskom i sintaksičkom smislu reči, što jednostavno dovodi do logičkog zaključka da se tzv. „redakcija“ ovih novina sastoji od adolescentnih pubertetlija, mediokritetskih šarlatana i nikogovića.