Početna strana > Rubrike > Kulturna politika > Čelzi Hendler - "nož u srcu" Srbije
Kulturna politika

Čelzi Hendler - "nož u srcu" Srbije

PDF Štampa El. pošta
Jovana Papan   
sreda, 29. jun 2011.

Užarenu debatu u domaćoj javnosti o tome da li je prošlonedeljni neuspeli nastup Ejmi Vajnhaus na Kalemegdanu bio skandal i uvreda za publiku ili „dirljivi trenutak istorije“ i „refleks bića“, prekinula je jedna američka voditeljka srpskom narodu do sada uglavnom nepoznate holivudske E! televizije. Izvesna Čelzi Hendler, u svojoj emisiji „Čelzi u sitne sate“ sočno je izvređala Srbe i Srbiju, zbog toga što su izviždali Ejmi i svoje nezadovoljstvo njenim nastupom iskazali na društvenim mrežama. Od čuđenja što Srbi znaju za Fejsbuk, preko pitanja kako nam je uopšte „dozvoljeno posećivanje koncerata“, pa sve do pominjanja etničkog čišćenja i genocida i proglašavanja Srbije “sramotom” od zemlje, Čelzi je uz podršku kolega u studiju i publike prosula hrpu aktuelnih predrasuda o divljim, primitivnim i zlim Srbima.

I tako je Ejmin nastup prestao da bude samo prenaduvana vest o jednom fijasku od koncerta koji je gradske fensere dirnuo u novčanik a malobrojnoj populaciji srpskih zaljubljnika u Ejminu „svemirsku“ ličnost zario „nož u srce“ (dok je ostale zanimao koliko i Ejmi činjenica u kom se gradu i na kojoj planeti nalazi). Sticajem okolnosti, Ejmi je Beograd, koji je izviždao njeno debelo plaćeno teturanje po bini nehotice dovela u svetske vesti, pa je i ta Čelzi sa E! televizije odlučila da malo ispira usta sa nama, kad smo joj se tako lepo namestili. Ništa neuobičajeno za belosvetske komendijaše, koji znaju da je sprdanje sa drugim ljudima jedna od najukusnijih duševnih namirnica za sve one koji su u stanju da nađu nekog „drugog“ nad kojim se iz raznoraznih razloga, od civilizacijskih do moralnih, osećaju superiornim. Nekada su to Kazahstanci, nekada Srbi, a nekada Albanci sa svojim podmornicama koja izranjaju da veslači uzmu vazduh. Ismevanje je staro koliko i čovečanstvo, kao i pravilo koje ga prati - onaj ko se slatko smeje na tuđ račun, što svi rade, mora da istrpi i kada je sam na tapetu. Nema ljutiš. Pritom, svako ko je pogledao snimak inkriminisane emisije, mogao je da vidi da je Srbija tu sasvim uzgred potkačena, a da je glavna meta bila sama Ejmi.

Međutim, budući da se u Srbiji nezdravo interesovanje za mišljenje stranaca o nama odavno pretvorilo u nacionalnu opsesiju, pa nema prilike u kojoj došljake, od bekpekera sa železničkoj stanici do svetskih zvezda na proputovanju ne bombardujemo pitanjima tipa „Kako Vam se sviđa Srbija?“ „Šta kažete na Beograd?“ i to sa neskrivenim optimizmom po pitanju njihovih odgovora, ovaj ne preterano uspešan pokušaj jedne ne preterano poznate američke voditeljke da bude duhovita izazvao je u Srbiji nesrazmerno burne reakcije. Da smo stali na iznenađenosti Čelzinim postupkom još bi bilo dobro. Međutim, u ovih nekoliko dana otkako je vest stigla do nas, kao da se čitava Srbija posvetila jeftinom prepucavanju sa dotičnom, pa smo osim peticije koju su potpisale desetine hiljada ljudi, imali iznošenje prljavog veša iz njene prošlosti u domaćoj štampi, protestne note raznih udruženja i organizacija, tužbu biznismena srpskog porekla, pa čak i reakciju na državnom nivou, budući da je Ambasador Srbije u SAD Vladimir Petrović zatražio od američke mreže NBC Univerzal da preduzme mere povodom uvreda koje je američka komičarka iznela protiv Srbije i njenih građana. Što je još apsurdnije, ambasador Petrović se upustio i u lično davanje lekcija Čelzi, pa je “ukazao da će Hendlerova verovatno biti iznenađena kad čuje da je Srbija demokratska zemlja, da narod Srbije uživa velike slobode, a da je Beograd poznat širom Evrope kao grad sa najživljim noćnim životom na celom kontinentu.” Kako stvari stoje, Čelzi se u toku ovog leta smeši zvanična poseta Srbiji na državnom nivou, sa spektakularnim dočekom ispred skupštine i obilaskom beogradskih splavova, dok će je novinari saletati sa svih strana pitajući je šta sad misli o Srbiji.

Međutim, ono što je Čelzi rekla, naprosto je samo ono što prosečan svet na zapadu o nama zaista i misli, pod uslovom da uopšte misli. Ruku na srce, trenutno misli i više nego što je uobičajeno, jer je hapšenje Ratka Mladića mnoge podsetilo da postojimo, i to ne na dobar način. Kontekst u kome smo zbog Mladića danima pominjani u medijima samo je još više učvrstio genocid kao jedan od glavnih srpskih brendova, a ponovno aktiviranje priče o Srebrenici u svetskim medijima doprinelo je da ovaj stereotip o Srbima stigne do još više ušiju, između ostalih i Čelzinih. Takav je život…

S druge strane, Čelzin ispad zapravo je krajnje koristan i prosvetljujući za sve one koje ovakav stav o Srbiji može da iznenadi - ako takvih uopšte ima. Mada su poslednje decenije na listu stereotipa o nama dodale tj. osvežile neke od najgorih (ubice, divljaci), činjenica je da za Zapad, pod kojim najćešće podrazumevamo Ameriku i Britaniju, Srbi i jesu neki tamo primitivni i nevaljali narod sa Balkana, otprilike na nivou razvoja kakav je Saša Koen dočarao u filmu „Borat“. Činjenica je i da smo to za njih oduvek bili. „They are all wogs“ (neevropljani, obojeni), kako je nedavno kolumnista „Spajkd“ magazina Mik Hjum opisao stav Evrope o balkanskim sukobima. Naravno, postoje i oni o kojima misle mnogo gore nego o nama, ali, budući da se takvi ne bave pisanjem peticija ili deljenjem lekcija o noćnom životu nego zabijanjem aviona u oblakodere, to baš i ne smeju toliko otvoreno da kažu.

Da li to treba previše da nas uzbuđuje? Naravno da ne treba da nam bude baš svejedno šta o nama misle, i da bi bilo lepo da neke tamo Čelzi ne doživljavaju Srbiju kao poligon za svoje prilično bedne pokušaje duhovitosti. Šta možemo da učinimo da to promenimo? Pa, možda umesto da traćimo energiju na revoltiranost i zapitkivanje stranaca, da se pozabavimo razlozima zbog kojih su mnoge predrasude o nama bar delom tačne. Da poradimo na samom proizvodu, tj. Srbiji, a ne na jeftinom “brendiranju” i ostalim genijalnim zamislima naših političara, zbog kojih će u Srbiji navodno da poteku med i mleko. Ovako, detinjsto prepucavanje jedne države sa jednom običnom poluanonimnom voditeljkom koja je samo pokušala da sebe doda na dugačku listu komičara koji igraju na kartu jeftinog kultur-rasističkog humora, na spisak stereotipa o nama samo dodaje još jedan – smešni. Biće tu materijala za još lošeg humora…

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, do kraja 2019. biti postignut sporazum Beograda i Prištine?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner