Moderno vreme i njegove kulturne institucije nisu nas ni u snu nas učinili nasilnijim, već plemenitijim. Naši preci bili su daleko nasiliniji nego što smo mi danas. Nasilje je u opadanju već epohama, i mi danas verovatno živimo u najmirnijem trenutku otkako postojimo na Zemlji.

Roditelji su odluku da sakriju pol svog dvogodišnjeg deteta obrazložili feminističkom filozofijom prema kojoj je rod puka društvena konstrukcija. Oni smatraju da je nametanje pola detetu okrutno, jer ga na taj način društvo ubacuje u kalup, umesto da mu dozvoli da samo odredi svoj identitet.

Srpska medijska scena, sa svojim crno-belim, klaustrofobičnim diskursom „modernog i nazadnog“, „globalnog i lokalnog“, predstavlja paradoksalni dokaz preživljavanja globalizacije na lokalnom planu.

Nije racionalno da svi imaju pravo glasa samo zato što zadovoljavaju određenu starosnu granicu. Kontraproduktivno je da rudari glasaju kako urediti zdravstvo, da doktori glasaju o uređenju saobraćaja. Niko nije dovoljno kompetentan da odlučuje o svemu.

Novosadski građanisti – autonomaši sa prezirom gledaju svoje beogradske parnjake kao navodne „balkanske primitivce“. Oni prednjače u svojoj zatvorenosti, uskogrudosti i zatucanosti, utuvljujući sebi bajke o nabeđenoj „kulturnosti“ i „izuzetnosti“, izmišljenoj posebnosti koja zapravo ne postoji.

Tokom devet festivalskih dana, publika je bila u prilici da pogleda preko 150 filmova na više od 20 novosadskih lokacija, uz atraktivan prateći muzički i akademski program, kao i programe posvećene klasicima domaćeg i svetskog filma.

Da li iko može da pronikne u misteriju demarkacione linije između neoliberalne i nadnacionalne desnice i neoliberalne i nadnacionalne levice? Nevolja je u tome što obe naizmenično koriste ekonomsku otvorenost i kulturnu zatvorenost i to isključivo u službi transnacionalnog kapitala.

Skandali iz privatnih života i dalje su najtraženija medijska roba, jedino su se promenili protagonisti. Zauzevši naslovne strane, „smrtnici“ poput Suzan Bojl ili čuvene samohrane majke osmorki Nađe Sulejman, sve ozbiljnije zasenjuju sjaj „božanstava“ poput Britni, Paris ili Anđeline.

Alen Grinspen je u knjizi The Age of Turbulence, objavljenoj 2007, pozdravljao slavu “sveta sa globalnom kapitalističkom ekonomijom”, mnogo više “fleksibilnom, otpornom, otvorenom i sa samokontrolom” nego što je bila prošla, te prognozirao dugu etapu rasta za SAD i čitav svet.

Nepravedno potiskivanje srpske ćirilice sa službenih registarskih oznaka i njena skandalozna zamena potpuno nestandardizovanom „proširenom gajevicom“ predstavlja najozbiljniji, kulturološki, ali i tehnički problem koji novi pravilnik nameće.