Kosovo i Metohija, sećanje (VII) – Kneževa kletva; Vasko Popa: Večera na Kosovom Polju; Bora Spužić "Navali se Šar-planina"

Srpski Zavet jednom izrečen, večno je važeći sporazum najboljih narodnih prvaka, a preko njih i celog srpskog naroda sa Večnošću. Opredeljenje ka Dobru i trajnom životu, u vidu Kneževe kletve, sačuvano je kao fragment izgubljene pesme, ali, toliko koliko je sačuvano, dovoljno je za sva vremena.

Uz Kneževu kletvu dodajemo stihove posvećene Kosovskom zavetu, ispevane rečima jednog od najvećih pesnika, kao i narodnu pesmu "Navali se Šar-planina" u dirljivom izvođenju Bore Spužića. 

                                                                                                      Đ. S

KNEŽEVA KLETVA

(Odlomak izgubljene pesme) 

Car Murate u Kosovo pade,

Kako pade, sitnu knjigu piše,

Te je šalje ka Kruševcu gradu,

Na koljeno srpskom knez-Lazaru:

„Oj Lazare, od Srbije glavo!

Nit` je bilo, niti može biti:

Jedna zemlja, a dva gospodara,

Jedna raja, dva harača daje;

Carovati oba ne možemo,

Već mi pošlji ključe i harače,

Zlatne ključe od svijeh gradova

I harače od sedam godina;

Ako li mi to poslati nećeš

A ti hajde u polje Kosovo,

Da sabljamo zemlju dijelimo.“

Kad Lazaru sitna knjiga dođe,

Knjigu gleda, grozne suze roni.

Da je kome poslušati bilo

Kako kneže ljuto proklinjaše:

„Ko je Srbin i srpskoga roda,

i od srpske krvi i kolena,

a ne došo na boj na Kosovo,

ne imao od srca poroda,

ni muškoga ni devojačkoga!

Od ruke mu ništa ne rodilo,

ni u polju pšenica belica,

ni u brdu vinova lozica!

Rđom kapo dok mu je kolena!“

*

Vasko Popa

VEČERA NA KOSOVOM POLjU

Svi sede providni za stolom

I vide jedan drugom zvezdu u srcu

Venconosac im lomi i deli

Njihovu zlatnu prošlost

I oni je jedu

Sipa im u putire belih božura

Njihovu rujnu budućnost

I oni je piju

Po kolenima pod stolom

Mačevi im tiho reže

U čancima na stolu

Ogleda se večernje nebo

I na nebu kraj sutrašnjeg boja

Na desnu ruku vencenosca

Sleće kos i začinje pesmu

KOSOVO POLjE

Polje kao svako

Dlan i po zelenila

Mlad mesec kosi

Pšenicu selicu

Dva ukrštena sunčeva zraka

Slažu je u krstine

Kos naglas čita

Tajna slova rasuta po polju

Božuri stasali do neba

Služe četiri crna vetra

Sjedinjenom krvlju bojvnika

Polje kao nijedno

Nad njim nebo

Pod njim nebo

VENCONOSAC SA KOSOVA POLjA

Drži na dlanu svoju odsečenu glavu

Svetlozarnu svoju zadužbinu

I sunčevu namesnicu

U sveopštem mraku.

Stoji presrećan na oblaku

Bos u poderanoj košulji

Opasan repom ubijenog zmaja.

U putiru prepunom krvi

Na presečenom vratu

Parčad sa njegovog mača pretvaraju

U drobni hleb

Sveta majo Suboto

Po drugi put ga rađa

Živ je u crvenoj kapi rose

Igra u zapaljenom kolu božura

Peva u pesmi kosa na ovom polju.

BOJOVNICI SA KOSOVA POLjA

Ovde gde smo

Zagospodarili smo plavim poljima

I rudogorjima bez podnožja

I venčali se

Svaki sa svojom zvezdom imenjakinjom

Ovde u carstvu koje smo stekli

Skrštenih ruku na grudima

Nastavljamo boj

Nastavljamo ga unatrag

Još nismo deco stigli

I Bog zna hoćemo li ikada stići

Do početka boja

Odavde čujemo

Negde visoko nad nama

Zelenu pesmu kosa

*

Bora Spužić–Kvaka

Rođen je u Orahovcu, 1934. Porodica je početkom rata, 1941, proterana u Nedićevu Srbiju. U Metohiji je dobio dušu u kojoj su bili glas i tuga.

NAVALI SE ŠAR PLANINA

(NSPM)