Када је на ред дошло гласање на косовским изборима, односно интеграција Срба са севера у уставни и правни систем „Косова“, велеиздаја је била све огољенија и почела је да се истерује на чистац.

Сада се, на општу жалост свега српства, на издајнички начин, цело Косово и Метохија, и посебно наглашено “северни део” предају у надлежност Тачијевог “државног система”, који и расписује и спроводи ове фамозне изборе.

Управо оно што ми на овом месту упорно понављамо већ месецима, да је тзв. Влада у Приштини већ одавно затворила поглавље које се зове „Чије је Косово“? Она сада наступа државотворно. И, наравно, она се понаша као свака нормална влада. Не дозвољава политичарима из иностранства да се мешају у изборни процес.

Није до краја разумљиво зашто део политичке сцене јалово инсистира на изјашњавању Уставног суда о Бриселским споразумима, будући да се својим вишемесечним оглушавањем о захтеве за оцену уставности, тај суд више него изјаснио.

Данас, Србија према Космету и непријатељима Србије води крајње плашљиву и вазалску политику, политику забијања главе у песак, попут ноја, јер ако не види опасност исто му је као и да је нема.

Духовни смисао, ипак, не зависи само од порекла имена. Косово је, првенствено, место српског сведочења верности Богу (реч мученик и значи, оригинално, „сведок истине“). Тако да је његов данашњи смисао у ствари наталожен, временом, свим оним што за нас представља ова надисторијска српска лозинка. 

Нека Вам је све просто, али капитулација је издаја и дужан сам да се оглушим о послушност, све и да сте остали моја Влада. Извините ако сам Вам икада поверовао и тога се стидим!

Питање које браниоцима споразума није постављено на националним медијима јесте како ће поступити српски полицајци под приштинском командом ако косовско тужилаштво подигне оптужницу за почињене ратне злочине против неког Србина на Северу?  

Довољно сам дуго била на Косову, шетала уличицама Ораховца, возила се Проклетијама и у чуду гледала Призрен, довољно дуго да знам, сасвим сигурна у оно што кажем – ми не знамо шта смо изгубили.

Обе ове изјаве су изнели како би се иза ауторитета Русије и њеног руководства сакрили од огорчености српских грађана који су незадовољни бриселском “нормализацијом“, коју је патријарх СПЦ у свом обраћању народу назвао “издајом Косова“.