субота, 25. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Коме ће присјести бањалучка кафа?
Коментар дана

Коме ће присјести бањалучка кафа?

PDF Штампа Ел. пошта
Ђорђе Вуковић   
понедељак, 31. мај 2010.

Прије 15 година хрватски предсједник Фрањо Туђман пожелио је да попије кафу у Бањалуци и трајно се задржи у сновиђеној пријестоници НДХ. Иако је његова војска, осокољена евроатланским томахавкама и осиромашеним уранијумом, била веома близу – жеља му се није испунила. Иза хрватске војска остале су масовне гробнице (највећа у Мркоњић Граду), попаљени и опљачкани градови, за шта до данас нико није одговарао. Деценију и по касније, његов насљедник Иво Јосиповић попио је кафу у центру главног града Републике Српске, претходно се поклонио српским жртвама (у Сијековцу) и мирно вратио одакле је и дошао (иако је избјегао да се извини због хрватских злочина). Тако је несумњиво отворена нова страница у односима између Бање Луке и Загреба.

Јосиповић је потврдио да Република Српска има политички кредибилитет и уставну утемељеност, Милорад Додик позвао је хрватске избјеглице да се врате на предратне адресе, што можда може да звучи само као међусобна куртоазност, али и да представља први чин сарадње на превазилажењу отворених и прилично сложених питања која су се низала посљедњих 20 година. Између осталог, прве комшије муче избјегличке драме Срба протјераних из РСК с једне и посавских Хрвата с друге стране, судбине несталих и живе ране унесрећених, бројни имовинско-правни спорови, недоцртана граница уз Саву итд. Наравно, том ријеком протећи ће још много воде док не испливају конкретни докази да се Хрватска и Република Српска могу наслањати једна на другу као пријатељске и партнерске стране, али у првој посјети хрватског предсједника Бањалуци у овом тренутку треба видјети и факте који охрабрују.

Додик, који се тазе вратио из Кине, гдје је наводно успјешно договорио неколико послова значајних за економски развој Републике Српске, Јосиповићеву посјету може да искористи и за побољшавање њене политичке позиције. Наиме, након половично успјешног сарајевског кафендисања локалних државника, на којем се потврдило да је оптимизам Бориса Тадића како Силајџића може преобразити у мирољубивог и конструктивног преговарача био без покрића, премијер РС, дочекујући предсједника Хрватске, о истом трошку угостио је и бошњачког политичара који важи за умјеренијег саговорника, који се већ помирио са истином да су и његови сународници чинили страшне злочине и који је барем декларативно одустао од приче о рушењу Републике Српске. Сулејман Тихић се заједно са српским и хрватским званичницима поклонио жртвама грађанског рата, а за једну овдашњу телевизију изразио је и спремност да посјећује Београд, не постављајући болесне услове попут онога да у затвору попије кафу са ратним злочинцем Јуришићем. Након свега, Додик се може испрсити пред оним међународним завојевачима који су га етикетирали као главно сметало у регионалој сарадњи, потврђујући не само како Република Српска хоће активно да учествује у новом политичком дискурсу Балкана (изградњи 21. вијека – како рече Валентин Инцко), већ да то зна и без придржавања за сукњу званичног Београда.

У контексту Јосиповићевог боравка у Бањалуци могу да се траже и нови подстицаји ка приближавању Срба и Хрвата, који се налазе на веома сличним стајалиштима када је у питању отпор изградњи вјештачког босанског идентитета и централизацији БиХ, али и готово непремостиве разлике када је у питању уставна реформа, број ентитета и њихове границе. С друге стране, пред посебним изазовом су и Бошњаци који до октобра треба да изаберу између конфликтног Силајџића (који истрајава на реторици рата током којег је био премијер и министар спољних послова, не прихватајући ни грам кривице и који подрива Дејтонски споразум, у чијем је писању и сам учествовао) и питомијег Тихића (који је био ратни заробљеник и логораш, али који је показао вољу да прашта и сарађује). Од њиховог избора зависи у којем правцу ће ићи судбина БиХ, расулу или изградњи, раздорима или саживоту.

Коме ће присјести бањалучка кафа? Хоће ли фанови Томпсона и Готовине надгласати поруке хрватског предсједника и осујетити исписивање новог поглавља у регионалној политици? Хоће ли сарајевска чаршија оптужити лидера СДА за велеиздају и наставити севдалинку о "етничком чишћењу, агресији, (ч)етнитету"? Хоће ли Милорад Додик успјети да не залута у играма "међунационалног политичког дриблања и протурања лопте кроз ноге противника" (како Силајџић прије неколико дана описа састанке државника)? На крају, хоће ли Борис Тадић пожалити што је његова шољица кафе била сервирана на другом мјесту?      

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер