четвртак, 29. мај 2025. | |
Потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Душко Вуковић изјавио је данас да председник Србије Александар Вучић онемогућава социјални дијалог и да спроводи притисак на све учеснике у преговорима око утврђивања минималне зараде за 2026. годину.
Вуковић је у интервјуу агенцији Бета казао да одлуку о висини минималне зараде утврђује Социјално-економски савет, односно представници синдиката, послодаваца и Владе Србије, а не председник државе. „Недавну изјаву председника Вучића о минималној плати у 2026. години од 550 евра оцењујем као ‘дежа ви’ праксу прекинуту на кратко прошле године али, најблаже речено, непримерену из неколико разлога. Прво, тако се онемогућава стварни социјални дијалог и уједно спроводи притисак на све законом дефинисане учеснике у преговорима, онемогућавајући им да аутономно постигну договор“, истакао је Вуковић. Друго, додао је, поставља се сасвим логично питање – зашто председник државе минималну зараду номинује у еврима када имамо своју монету у којој се исплаћују зараде и изражавају трошкови живота? „Треће, раст минималне зараде изражен у еврима, а не у динарима, ствара илузију да нам се стандард побољшава, а реално он је на истом незадовољавајућем нивоу, с непобитним повећањем цена на мало, увећаним трошковима живота, сталним поскупљењима комуналних услуга, енергената, пољопривредних производа и свега другог. Очигледно је да се већ планирају избори, па није наодмет да се дају и олака предизборна обећања којих смо се уназад неколико година баш наслушали и заситили“, оценио је Вуковић.
На питање колико је запослених пријављено на минималац и како оцењује њихов социјални положај, потпредседник највећег синдиката у Србији је рекао да је од 2,36 милиона запослених, на минималцу њих између 400.000 и 500.000. „Ту процену потврђују следеће чињенице: половина запослених, а то је 1,18 милиона, прима од минималца до медијалне зараде, још око 550.000 прима до просечне зараде, а тек око 630.000 запослених месечно добија више од просечне зараде у Србији. Просечна зарада у Србији би била знатно већа када би било тачно да само 90.000 запослених прима минималац, како то тврде кључни актери извршне власти. Међутим, реалност је сасвим другачија и суморнија јер о броју оних који примају минималац непобитно сведоче статистички подаци“, нагласио је. „Када се детаљно сагледа структура минималне потрошачке корпе, не само по садржају, квалитету и количинама хране већ и по предвиђеним ставкама за образовне, здравствене, културне, комуналне и друге потребе једне породице, с правом можемо рећи да је социјални и материјални положај оних који примају минималац на неприхватљиво ниском и понижавајућем нивоу“, казао је Вуковић.
Коментаришући то што у већини приватних предузећа не постоји синдикално организовање запослених, Вуковић је оценио да је удар на синдикално организовање суштински удар на раднике Србије. „Приватни капитал их маргинализује и ставља у позицију сурове експлоатације. Тако су радни људи принуђени да што више раде, без шансе да кроз колективне уговоре партиципирају у одлучивању о њиховим обавезама и правима, условима рада и висини зарада, односно о оном делу прихода који би требало да припадне радницима, затим о безбедности и здрављу на раду. Фактички, радници се не питају ни о чему“, рекао је. Према његовим речима, држава и њене институције не желе да употребе механизме којима би се санкционисало онемогућавање синдикалног организовања. „Право на слободу удруживања у синдикате није милостиња коју вам неко даје, то је право загарантовано Уставом, конвенцијама Међународне организације рада које је наша земља ратификовала, домаћим законима и, изнад свега, здравим разумом сваког друштва које жели да се зове демократским. Само у демократским друштвима синдикати делују слободно и аутономно, и обрнуто – ниједно друштво које пледира да је демократско не може без синдиката“, објаснио је он. На питање с каквим проблемима се сусрећу запослени у остваривању радних права у предузећима и јавним институцијама где не постоје синдикати, Вуковић је рекао да радници немају адекватне услове за безбедан рад и очување здравља, изложени су шиканирањима, дискриминацији и противзаконитим отказима. „Проблеми су бројни. Раде дуже од законом предвиђеног редовног и прековременог радног времена, послодавци једнострано кроз правилник о раду одређују њихове обавезе и права, висину зарада, најчешће на нивоу минималца, и без права на топли оброк и регрес за годишњи одмор… Многи који су ангажовани на одређено време раде у том статусу дуже него што је то законом предвиђено, не уплаћују им се доприноси за социјално и пензионо осигурање“, казао је потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије. Упитан због чега синдикати већ дуже време упозоравају да је властима значајнији интерес власника капитала од интереса и права радника, Вуковић је рекао да власт доноси одлуке, законе и јавне економске и социјалне политике које погодују свету капитала, а не свету рада.
„Годинама се смањују стопе доприноса за пензионо, социјално и здравствено осигурање, и то пре свега оне на терет послодаваца, како би се они тобоже растеретили. А суштина је у ствари да новац остане у њиховим џеповима, а смањи се ниво пензија, социјалних давања и квалитет здравствене заштите. Када погледате уназад неколико деценија, какве смо законе о социјалним доприносима усвајали, какве су измене радног законодавства, лако је закључити да власт протежира свет капитала и да се понаша као у чувеном стрипу ‘Алан Форд’ – узми од сиромашних, дај богатима“, оценио је. На питање какав је однос Савеза самосталних синдиката Србије према студентским захтевима и протестима, Вуковић је рекао да је за респект енергија коју студенти доносе, поруке које шаљу, начин на који своје ставове артикулишу, као и креирање и осмишљавање догађаја. „Најбољи одговор је дат приликом заједничког обележавања овогодишњег Првог маја испред зграде Владе Србије. Наша организација је пронашла адекватан начин за конекцију и комуникацију са студентима. Поручили смо јавности да се заједно залажемо и боримо за радничка права, да се успостави друштво засновано на начелима владавине права и социјалне правде, интегритета и аутономије институција. То заједништво исказано на Празник рада, које се наставља кроз заједнички ангажман на изменама радног законодавства, храбри нас на путу ка сигурнијој будућности не само наше организације већ и целог друштва. Уверен сам да ће њиховим доласком у свет рада синдикални покрет у Србији бити јачи, организованији и успешнији“, закључио је Вуковић. (Нова.рс) |