Želim da uputim pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću: Da li ćete i šta ćete preduzeti predsedniče Srbije da zaštitite Srbe na Severu Kosova i Metohije, koji su svakodnevno na meti Kurtijevog terora

Svako vreme ima pravo na svoj zapis u istoriji, i to moramo poštovati. Ako su nam dokumenti prošlosti bliži, moramo biti mnogo oprezniji da nam tesna vremenska distanca ne zamuti bistrinu misli 

Opštenarodna zbunjenost je prvi utisak koji stvaraju Francusko-nemački sporazum o normalizaciji odnosa „Kosova“ i Srbije (Agreement on the path to normalisation between Kosovo and Serbia, 27. februar '23) i njegov ohridski nastavak (18. mart '23). Za valjanu pravnopolitičku ocenu ovih dokumenata, usmeno prihvaćenih (sic!), valja se vratiti neku deceniju unazad, što je dovoljno da se potvrdi neprebolno razočaranje u zapadni deo međunarodne zajednice i međunarodno pravo (ako uopšte tako šta još postoji).

Građani vam poručuju, da masa bez ideje i okupljena na tri sata ne rešava ništa. Shvatite da je svaka takva borba u krajnjem uzaludna, jer nakon blokade, silom ili milom, Aleksandar Vucić nastavlja da radi i da na kraju sprovede zacrtano na ovaj ili onaj način!

Logično je zapitati se i hoće li miting, kontramiting i pominjanje ovih tragedija u kontekstu izbora, odnosno pustoši dnevne politike, uz tekuće medijsko strvinarenje, zaista biti jedini odgovor srpskog društva na nove, dolazeće forme nasilja?

Nezapamćen i neshvatljiv zločin koji se odigrao trećeg maja 2023, u jednoj od najprestižnijih beogradskih osnovnih škola, kod mnogih je pokrenuo pitanje kako je nešto takvo moguće, kako NAM se to desilo?

Pored toga, pravno defektna optužnica protiv Trampa neće od cijelog procesa protiv njega napraviti samo političku sudaniju, nego će i Trampa doslovno pretvoriti u Jozefa K, lika iz Kafkinog romana "Proces", koji od početka pa do kraja postupka nije (sa)znao za šta je optužen i osuđen. Sve to nam u isto vrijeme govori i o poraznom stanju američkog društva i nacije u cjelini

Prvih dana aprila, na srpskoj političkoj sceni je u prvi plan izbilo pitanje referenduma o odbacivanju "francusko-nemačkog plana", kako su ovu zanimljivu i kontraverznu inicijativu naslovili njeni kreatori iz Narodne stranke. Podršku predlogu je do sada dalo nekoliko uglednih javnih ličnosti, poput našeg velikog glumca Petra Božovića i profesora Mila Lompara.

Ovde otimanje teritorije treba da dovrši svojim pristankom sama žrtva, ne bi li se sve to pravno uobličilo. Ali takvu žrtvu Srbija nije voljno davala, niti će. Ne zato što ta teritorija vredi možda 1000 milijardi nečega ($, €), već zbog toga što je Metohija sa Kosovom za nas uvek nešto vrednije. I nedajuće!

Ako se Kosovo i Metohija preda, kako je i tamo i ovde već odlučeno, onaj ko to učini neće moći da se skriva iza izmanipulisane javnosti, niti će takva javnost moći da se krije iza velikog manipulatora. Mira u Srbiji neće biti, jer Kosovo je za današnji zapad samo nit uspešno rasparane čarape iza koje slede druge niti: jugoistočna Srbija, Raška oblast, Republika Srpska…